Mohamad Džavad Zarif izneo predlog u autorskom tekstu, naglašavajući mogućnost otvaranja Ormuskog moreuza

Bivši ministar spoljnih poslova Irana, Mohamad Džavad Zarif, izneo je u autorskom tekstu predlog za rešavanje tenzija sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom, ponudivši ograničenje iranskog nuklearnog programa u zamenu za potpuno ukidanje međunarodnih sankcija, navodi se u zvaničnoj izjavi. Zarif je naveo da bi Iran mogao ponovo da otvori strateški važan Ormuski moreuz, uz uslov da se sankcije ukinu i da dođe do konkretnih koraka ka normalizaciji odnosa.

Prema izveštajima, Zarif je svoj predlog izložio u autorskom tekstu za međunarodni časopis, ističući spremnost Irana na kompromis u cilju stabilizacije regionalnih odnosa. On je, takođe, kritikovao bliske saradnike bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, ocenjujući ih kao nekompetentne u geopolitičkim pitanjima.

Za sada nema zvaničnih komentara američke administracije na izneti predlog, a diplomatski izvori navode da bi ovakav potez mogao da otvori prostor za nove pregovore. “Iran je spreman na razgovore, ali uz jasno definisane uslove koji podrazumevaju međusobno poštovanje i ukidanje sankcija”, istaknuto je u tekstu.

Analitičari smatraju da bi eventualni dogovor mogao da doprinese smanjenju tenzija u regionu Persijskog zaliva i poboljšanju ekonomske situacije u Iranu. Dalji razvoj događaja zavisiće od odgovora međunarodne zajednice i spremnosti na dijalog.

Bil Berns ističe da bi evropski saveznici i zemlje Zaliva mogli snositi najveći teret kriznog scenarija

Bivši direktor CIA Bil Berns ocenio je da bi eskalacija krize oko Ormuskog moreuza mogla dovesti do ozbiljnih posledica, uz potencijalno najveći teret po američke saveznike. U razgovoru za stručni podkast, Berns je naveo da predsednik SAD Donald Tramp razmatra mogućnost kopnene operacije sa ciljem preuzimanja ostrva Karg, glavnog iranskog naftnog terminala, kao i teritorija u blizini moreuza.

Prema njegovim rečima, ovakvi potezi nose velike bezbednosne rizike, jer bi odgovornost za bezbednost pomorskog prolaza kroz Ormutski moreuz mogla biti prepuštena evropskim partnerima i državama Persijskog zaliva. Berns je istakao da, iako je Iran trenutno oslabljen, njegov politički sistem je projektovan tako da može da izdrži ozbiljne udarce, uključujući i eventualni gubitak rukovodstva.

Berns nije podržao ocenu predsednika Trampa da vazdušna kampanja može dovesti do promene režima u Iranu, naglašavajući da je vlast u Teheranu možda slabija, ali sada i radikalnija i zatvorenija. “Pristup Vašingtona mogao bi se svesti na princip – mi ćemo delovati, a saveznici će snositi posledice”, izjavio je Berns.

Prema dostupnim informacijama, dalji razvoj situacije zavisiće od odluka američke administracije i reakcije međunarodne zajednice na moguće promene bezbednosne dinamike u regionu.

Američki zvaničnici izrazili zabrinutost zbog zadržavanja više od 70 panamskih brodova u kineskim lukama početkom marta 2026.

Administracija Sjedinjenih Američkih Država izrazila je duboku zabrinutost zbog postupaka Narodne Republike Kine prema panamskim brodovima od početka marta 2026. godine, navodeći da su u kineskim lukama zabeležena neuobičajena zadržavanja i inspekcije više od 70 plovila koja plove pod zastavom Paname. Prema zvaničnim navodima, ove mere predstavljaju ekonomski pritisak na Panamu u kontekstu raskida ugovora sa kineskom kompanijom za upravljanje lučkim terminalima Balboa i Kristobal.

Kako je saopšteno, Peking koristi ekonomske instrumente kao sredstvo prinude, što se tumači kao pokušaj podrivanja vladavine prava u ovoj latinoameričkoj državi. Američki državni sekretar upozorio je da ovakvi postupci mogu ugroziti stabilnost globalnih lanaca snabdevanja i poverenje u međunarodni trgovinski sistem. Istaknuto je da je odluka Vrhovnog suda Paname, kojom su raskinuti sporni ugovori, potvrda nezavisnosti panamskih institucija.

Trenutna situacija dodatno je zaoštrila odnose između Kine i Paname, a iz američke administracije poručuju da je Panama i dalje pouzdan partner za međunarodne investitore, bez obzira na ekonomske pritiske iz Pekinga. Zvaničnici podsećaju da pokušaji ekonomske kontrole Paname od strane Kine traju još od 1997. godine, kada su kineske firme dobile koncesije nad ključnim lukama na Panamskom kanalu. Navedeni su i infrastrukturni projekti koji su usledili nakon 2017. godine, kada je Panama uspostavila diplomatske odnose sa Pekingom, te ojačala ekonomske veze kroz inicijativu ‘Pojas i put’.

Nakon što je Vrhovni sud Paname proglasio koncesiju kineske kompanije CK Hutchison neustavnom, Kina je reagovala podnošenjem arbitražnog zahteva vrednog 2 milijarde dolara i suspendovanjem brodskih linija kompanije COSCO u luci Balboa. Američke vlasti ocenjuju da ovakvi koraci predstavljaju ekonomski odgovor na suverenu sudsku odluku Paname, naglašavajući podršku principima transparentnosti i odgovornosti.

“Institucije Paname pokazale su snagu i posvećenost vladavini prava, a Sjedinjene Države će nastaviti da podržavaju svog partnera u zaštiti nacionalnog integriteta i slobode trgovine”, poručeno je iz američke administracije.