Nakon istorijske pobede na Evroviziji, Dara dobija besplatan prevoz, parcelu zemlje i priznanja iz rodnog kraja

Darina Jotova, poznata kao Dara, postala je nacionalna zvezda nakon što je Bugarskoj donela prvu pobedu na Pesmi Evrovizije. Pevačica je u Austriji dočekana sa velikim ushićenjem, a pažnja i pokloni ne prestaju da pristižu ni nakon njenog povratka kući.

Mediji izveštavaju da je u toku inicijativa da Dara postane počasna građanka Sofije, što bi joj omogućilo besplatan gradski prevoz do kraja života. Uz to, gradske vlasti Varne odlučile su da joj takođe dodele titulu počasnog građanina ovog grada.

Posebno emotivna podrška stigla je iz njenog rodnog kraja. Gradonačelnik Avrena, Emanuil Manolov, najavio je na svom Facebook profilu da će predložiti dodelu titule počasnog stanovnika Avrena Dari, kao i poklanjanje opštinske parcele u selu Bliznaci, gde bi, kako se nada, Dara jednog dana mogla da izgradi kuću.

“Na sledećoj sednici Opštinskog veća predložiću da se Dari dodeli titula počasnog stanovnika Avrena, zbog njenog spektakularnog uspeha na Evroviziji i slave koju je donela Bugarskoj. Takođe ću podneti predlog da joj se pokloni opštinska parcela u selu Bliznaci, gde će, nadam se, izgraditi kuću u kojoj će se roditi još mnogo lepih pesama, koje će sve nas oduševiti. Hvala ti, Daro. Beskrajno si nas obradovala”, poručio je gradonačelnik Manolov.

Dara, koja vodi poreklo iz sela Trustikovo, sada je simbol ponosa za celu zemlju. Njena pobeda na Evroviziji pokrenula je talas pozitivnih reakcija i priznanja, a pokloni i podrška iz različitih delova Bugarske svedoče o značaju njenog uspeha.

Pevačica je na koncertu Marije Šerifović govorila o izazovima kroz koje prolazi njena ćerka i otkrila svoja osećanja

Jovana Pajić, poznata pevačica, sinoć je prisustvovala koncertu svoje bliske prijateljice Marije Šerifović u Beogradu, gde je u razgovoru sa novinarima podelila lične trenutke iz svog porodičnog života. Tom prilikom dotakla se ćerke Đine i izazova sa kojima se ona suočava, ističući koliko joj je važno da je podrži na tom putu.

Govoreći o koncertnoj atmosferi, Jovana je istakla: “Dobro sam, isto kao juče! Nijedan koncert nije isti, trenutak ne može nikad da se ponovi. Ona nije mašina. Nekad je do raspoloženja, nekad je do faktora koji nije do nje. Predivan mi je osećaj kad vidim ovoliko ljudi. ‘Nije ljubav to’ oduvek najviše volim. Sinoć sam bila sa bratanicom, prispavalo joj se negde na pola.”

Posebno se osvrnula na mlađu ćerku Đinu i njen nastup na priredbi: “Mlađa ćerka je nedavno imala priredbu, ona nije neko ko je otvoren. Đina nije samouverena, glumi na engleskom jeziku, jezička barijera joj dozvoljava da bude neko drugi. Bilo je suza. Ja sam sigurno više suza isplakala od njenog tate. Svedočili smo promeni za koju nismo znali da je kod Đine, neka nova verzija, to je sjajno.”

Jovana je dodala da će, ukoliko njene ćerke odluče da se bave javnim poslom, imati njenu podršku: “Ako budu ćerke želele da se bave javnim poslom, ja ću to podržati. Neću forsirati.”

Na pitanje o svojoj muzičkoj karijeri, pevačica je otkrila da još uvek nije spremna za solistički koncert, ali je naglasila koliko voli pesmu “Ludilo moje”. Na kraju, Jovana je istakla da je uvek zaljubljena, ostavljajući pozitivan ton svom razgovoru.

Pevač je u intervjuu podelio priču o sukobu sa Markom Miloševićem tokom devedesetih

Ivan Gavrilović, poznati denser, otvorio je dušu i podelio zanimljivu anegdotu iz perioda najveće popularnosti, kada su estradni umetnici često bili u kontaktu sa ljudima iz političkih krugova. U razgovoru za Pink, Gavrilović se prisetio vremena kada su mu pravila igre bila jasna, a granice između muzike i politike često zamagljene.

Gavrilović je ispričao epizodu u kojoj je Rođa Raičević, takođe poznati pevač, naišao na neočekivanu prepreku dok je pokušavao da naplati svoj honorar od Marka Miloševića, sina tadašnjeg predsednika Srbije. Kako je Ivan naveo, nakon što je Raičeviću pronađen ukradeni automobil, Marko Milošević mu je ponudio nastup u svojoj diskoteci, ali mu je honorar isplatio na iznenađujući način.

“Rođa mu je rekao: ‘Ja ću da dođem kod tebe, ali možeš da mi daš dve ili tri hiljade da bih nastupao’, i on mu je dao te pare, ali sve u kovanicama od pedeset centi i sa onom kesom ga išamarao. Ovaj mu je izbrojao sitne pare dok nije došao do dve i po hiljade”, ispričao je Gavrilović.

Ova priča, koja se često prepričava kao urbana legenda, pokazuje koliko su tadašnja pravila i odnosi bili specifični. Gavrilović je naglasio da su odnosi bili bazirani na uzajamnom poštovanju, ali i jasnim granicama, uz poruku da je danas mnogo bolje kada postoji distanca između estrade i politike.