Američki predsednik objavio kraj primirja, finansijska tržišta reaguju padom, a cene nafte beleže rast

Finansijska tržišta u Sjedinjenim Američkim Državama zabeležila su pad u sredu, nakon što je predsednik SAD izjavio da je primirje sa Iranom okončano, ocenjujući prethodne napore kao “gubljenje vremena”. Prema dostupnim podacima, berzanski indeksi, uključujući Dow Jones, S&P 500 i Nasdaq, beleže negativne trendove, dok su cene nafte u porastu.

Izveštaji sa lica mesta navode da su izjave američkog predsednika usledile posle napada jedinica Iranske revolucionarne garde na tri tankera u moreuzu Hormuz, nakon čega su usledili i odgovori američkih snaga. Prema informacijama sa tržišta, cena Brent nafte porasla je 6,3% i iznosila 78,80 dolara po barelu, dok je cena West Texas Intermediate nafte porasla 6,4%, na 75 dolara po barelu. Ove cene predstavljaju rast u odnosu na prethodni nivo, kada je vrednost američke referentne nafte pala ispod 70 dolara po barelu, vraćajući se na nivoe pre početka aktuelnog sukoba krajem februara.

Berzanski fjučersi ukazuju na pad: Dow Jones Industrial Average je zabeležio pad od 527 poena, odnosno 1%, dok je S&P 500 u minusu za 0,8%, a Nasdaq za 1,3%. Analitičari upozoravaju da bi viša cena nafte mogla dodatno da utiče na inflaciju kroz povećanje troškova goriva i transporta, što bi potencijalno moglo odložiti eventualno smanjenje kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi.

U analizi objavljenoj u sredu, analitičar Adam Krisafuli ocenjuje da je, uprkos tenzijama i padu deonica, i dalje moguće postizanje dogovora, jer, prema njegovom mišljenju, američka administracija pokazuje zadržanu spremnost za dalje vojno eskaliranje situacije.

U nastavku događaja, američka administracija je povukla dozvolu koja je omogućavala izvoz iranske nafte, što je ranije predstavljalo važan prihod za Iran. Prema saopštenju američkog Ministarstva finansija, tzv. “Generalna licenca X”, izdata pre dve nedelje u okviru privremenog mirovnog sporazuma, više nije na snazi.

Stručnjaci procenjuju da bi dalja eskalacija mogla uticati na globalna tržišta energenata s obzirom na strateški značaj moreuza Hormuz, kroz koji prolazi značajan deo svetskih isporuka nafte. Situacija se i dalje prati, a zvanične potvrde o daljim koracima obe strane za sada nema.

Američki predsednik najavio obraćanje medijima, NATO potvrđuje podršku, zategnuti odnosi sa saveznicima

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp planira da održi konferenciju za novinare u sredu, na kraju dvodnevnog NATO samita u Ankari, glavnom gradu Turske. Samit se održava u trenutku kada su SAD izvele dodatne vazdušne udare na ciljeve u Iranu, dok je generalni sekretar NATO-a Mark Rute izrazio podršku američkoj reakciji, navodeći: „Podržavam vas u ovome.“

Podrška generalnog sekretara NATO-a dolazi u trenutku kada predsednik Tramp poziva članice Alijanse da povećaju izdvajanja za odbranu. Mark Rute je ocenio da su američki udari na ciljeve u Iranu „apsolutno neophodni“, navodeći da su predstavljali odgovor na iranske napade na tri komercijalna broda u Ormuskom moreuzu. Prema njegovim rečima, „odgovor je bio veoma snažan“.

Tramp je tokom samita istakao da su odnosi između Sjedinjenih Država i Turske bolji nego sa nekim drugim tradicionalnim saveznicima u okviru NATO-a. Predsednik SAD je ponovio zahtev da sve članice izdvajaju 5% bruto domaćeg proizvoda za odbranu. Takođe je kritikovao pojedine saveznike zbog, kako je naveo, nedovoljnog angažovanja u vezi sa sukobom između SAD i Irana.

Na sastanku u Ankari, Tramp je izjavio da bi Sjedinjene Države trebalo da pruže podršku Turskoj, ocenjujući da je ta zemlja „bila od veće pomoći SAD-u od nekih drugih tradicionalnih saveznika“. U utorak je najavio planove za ublažavanje sankcija Turskoj i mogućnost da se toj zemlji omogući ponovno učešće u programu borbenih aviona F-35, iz kojeg je prethodno isključena 2019. godine zbog korišćenja ruske vojne opreme.

Samit NATO-a u Ankari održava se u atmosferi pojačanih tenzija između pojedinih članica Alijanse, pri čemu su razlike u stavovima u vezi sa izdvajanjima za odbranu i angažmanom u međunarodnim krizama posebno izražene. Konferencija za novinare predsednika Trampa najavljena je za poslednji dan samita, a očekuje se da će tada biti izloženi američki stavovi o budućem angažmanu u okviru NATO-a i odnosima sa saveznicima.

Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde sve detalje dogovora oko mogućeg povratka Turske u program F-35, niti odluke o sankcijama. Razgovori u Ankari deo su šireg diplomatskog procesa u okviru Alijanse, sa ciljem prilagođavanja novim bezbednosnim izazovima i jačanja saradnje među članicama.

Vladajuća većina podržala zakon, opozicija najavila ukidanje ukoliko dođe na vlast

Donji dom francuskog parlamenta, Narodna skupština, usvojio je predlog zakona kojim se policijskim službenicima i žandarmima daje pretpostavka da su prilikom upotrebe vatrenog oružja postupali u okvirima zakona, osim ako se ne dokaže suprotno. Za usvajanje teksta glasalo je 313 poslanika, dok je 199 bilo protiv.

Glasanje je održano nakon što je ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez iskoristio ustavnu odredbu u cilju prevazilaženja opstrukcije, pošto je opoziciona levica pokušala da blokira postupak podnošenjem brojnih amandmana u poslednjem trenutku. Prvobitni predlog zakona potekao je od poslanika Republikanske stranke Erika Požea, a vlada je tekst modifikovala tokom januarske sednice.

Prema novom zakonu, pretpostavlja se zakonitost postupanja svakog policajca ili žandarma koji upotrebi vatreno oružje, osim ako se dokaže suprotno tokom eventualnog postupka. Ova odredba izazvala je oštre reakcije u političkoj javnosti. Dok su poslanici vladajuće većine i Nacionalnog okupljanja podržali zakon, opoziciona levica je najavila da će ga ukinuti ukoliko dođe na vlast 2027. godine.

Usvajanje zakona dešava se u trenutku kada podaci ukazuju na porast broja smrtnih slučajeva u policijskim intervencijama. Zakon još čeka potvrdu u gornjem domu parlamenta, dok se u javnosti nastavljaju rasprave o njegovom uticaju na odgovornost policije i zaštitu ljudskih prava.