Svetska zdravstvena organizacija održala vanredan sastanak, zemlje pozvane na unapređenje mera zaštite

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da Evropu očekuje novi toplotni talas, čije posledice mogu biti ozbiljne po javno zdravlje, posebno za ranjive grupe stanovništva. Vanredni razgovor sa predstavnicima 41 zemlje održan je 1. jula, sa ciljem razmene iskustava i pripreme za nadolazeće ekstremne vrućine, saopšteno je iz SZO.

Stručnjaci navode da je poslednji toplotni talas, koji je trajao od 20. do 28. juna, bio najintenzivniji do sada zabeležen na kontinentu, izazvavši poremećaje u snabdevanju električnom energijom, oštećenja infrastrukture i opterećenje zdravstvenih sistema. Prema preliminarnim podacima, u Francuskoj, Holandiji i Belgiji registrovano je oko 3.700 smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama, dok se u narednim danima u Portugalu i južnoj Španiji očekuju temperature do 43 stepena Celzijusa.

Regionalni direktor SZO za Evropu Hans Kluge istakao je da su zemlje sa postojećim akcionim planovima za zaštitu od visokih temperatura efikasnije reagovale tokom prethodnog talasa. “Neophodno je ispraviti propuste iz prethodnih nedelja i izgraditi zdravstvene sisteme spremne na ekstremne vrućine”, naveo je Kluge. On je takođe upozorio da manje od polovine evropskih članica SZO ima adekvatne planove za ovakve situacije.

SZO posebno apeluje na zaštitu ranjivih grupa, među kojima su štićenici domova za stare, beskućnici i starije osobe u socijalnoj izolaciji. Novi toplotni talas koji se formira iznad Atlantika može dodatno pogoršati situaciju, zbog čega se državama preporučuje unapređenje mera zaštite stanovništva i jačanje koordinacije između zdravstvenih i socijalnih službi.

“Rad se sada odvija na dva fronta: potrebno je ispraviti ono što nije funkcionisalo poslednjih nedelja pre nego što stigne novi toplotni talas i izgraditi zdravstvene sisteme koji ne samo da reaguju na ekstremne vrućine, već su za njih spremni”, izjavio je Hans Kluge.

Lokalne vlasti potvrdile podizanje optužnice za dvostruko ubistvo, istraga i sudski postupak su u toku

Policija u Ajdahu saopštila je da je protiv Andree Šo (23) podignuta optužnica za dvostruko ubistvo nakon smrti njenih blizanaca starih 18 meseci, koji su preminuli u maju 2025. godine. Prema sudskim dokumentima i zvaničnom saopštenju Policijske uprave Pajet, optužnica za ubistvo prvog stepena doneta je 29. juna od strane lokalne velike porote.

Nadležni su naveli da se Šo tereti da je ugušila blizance, dok je prethodno u medijskim nastupima iznosila tvrdnje da su deca preminula nakon vakcinacije. Tokom pojavljivanja na internetu prošle godine, Šo je navela da je smrt dece usledila posle primljene vakcine. Ove tvrdnje iznela je na programu organizacije koja se javno protivi vakcinaciji. Zvaničnici su naveli da jedan od bivših čelnika te organizacije od decembra 2024. nije više povezan sa grupom nakon preuzimanja funkcije u američkoj administraciji.

Šo je uhapšena u utorak u Bojsiju, a pred sudom se pojavila u četvrtak. Sud je odredio kauciju od dva miliona dolara. Prema navodima suda, optužena bi, u slučaju osuđujuće presude ili priznanja krivice za ubistvo prvog stepena, mogla da bude osuđena na doživotnu robiju ili smrtnu kaznu. Sledeće ročište zakazano je za 14. jul.

Advokat optužene, Džo Filiceti, izjavio je da ona negira sve navode i da tužilaštvo, prema njegovim rečima, ne može da dokaže krivična dela. “Branićemo je u potpunosti”, naveo je Filiceti u pisanoj izjavi. Policija i tužilaštvo nisu dali dodatne komentare, pozivajući se na to što je slučaj pred sudom.

Načelnik Policijske uprave Pajet, Geri A. Maršal, saopštio je da, zbog toga što je slučaj u sudskom postupku, neće biti dodatnih informacija za javnost, a dalji detalji biće izneti tokom sudskog procesa.

Slučaj je izazvao pažnju zbog prethodnih javnih nastupa optužene i njenih tvrdnji o uzroku smrti dece. Istraga i sudski postupak u ovom slučaju su u toku, a sve informacije i dokazi biće razmatrani pred nadležnim sudom.

Vodeći članovi Senata zahtevaju informacije o primeni poreskog sporazuma, dokumentacija dostavljena Ministarstvu pravde

Vodeći demokratski senatori u Sjedinjenim Američkim Državama pokrenuli su inicijativu u kojoj traže pojašnjenja o tome da li se određene odredbe iz nedavnog poreskog poravnanja između bivšeg predsednika Donalda Trampa i njegove administracije odnose i na kompanije koje su povezane sa porodicom Tramp. Zahtev je upućen nakon što je Ministarstvo pravde postiglo sporazum sa bivšim predsednikom u maju, kojim je dogovoreno da Poreska uprava (IRS) trajno odustaje od pokretanja bilo kakvih zahteva protiv Donalda Trampa, njegove najstarije sinove Dona Juniora i Erika, kao i kompaniju Tramp Organizacija, na osnovu prethodnih poreskih prijava.

Sporazum je potpisan 19. maja od strane tadašnjeg vršioca dužnosti državnog tužioca Toda Blanša. U zvaničnom dokumentu Ministarstvo pravde je navelo da su tuženi u ovom slučaju, IRS i Ministarstvo finansija, ‘zauvek sprečeni’ da pokreću ili sprovode bilo kakve postupke ili zahteve koji potiču iz poreskih prijava podnetih pre stupanja na snagu ovog poravnanja. U istom dokumentu se navodi da se ova odluka odnosi i na “strane uključujući fondove, matične, sestrinske ili povezane kompanije, kao i filijale”.

Senatori Elizabet Voren iz Masačusetsa, Čak Šumer iz Njujorka i Ron Vajden iz Oregona zatražili su od 11 preduzeća i organizacija koje su povezane sa porodicom Tramp da odgovore na pitanja u vezi sa primenom ovog poravnanja. Prema njihovom zahtevu, cilj je da se utvrdi da li pomenute odredbe imaju šire dejstvo od individualnog sporazuma sa Donaldom Trampom i njegovom porodicom. Zvaničnici su u svom zahtevu naveli da žele jasna pojašnjenja o tome da li poreska zaštita iz sporazuma pokriva i pravna lica koja su u poslovnom odnosu sa porodicom Tramp, uključujući povezane kompanije, fondacije ili filijale.

Zahtev za pojašnjenjem upućen je neposredno nakon objavljivanja jednog od dokumenata Ministarstva pravde u kojem se navodi da se zabrana odnosi i na ‘povezane strane’. Senatori su u svom saopštenju naveli da je važno utvrditi obim primene ovog poravnanja, sa ciljem transparentnosti i odgovornosti poreskih organa. Do trenutka objavljivanja ovog izveštaja, kompanije i organizacije koje su dobile zahtev nisu javno komentarisale predmet. Ministarstvo pravde i Poreska uprava takođe nisu izdali dodatna objašnjenja o tumačenju sporazuma.

Ovaj slučaj deo je šireg konteksta sporova oko poreskih i pravnih pitanja bivšeg predsednika Trampa i njegove porodice. Tokom prethodnih godina, Tramp Organizacija i članovi porodice suočavali su se sa različitim istragama i tužbama u vezi sa porezima i finansijama. Sadašnja inicijativa senatora ima za cilj da razjasni kako se aktuelni sporazum primenjuje na širi krug pravnih lica povezanih sa Trampom.