Velika Britanija, Francuska, Španija, Italija i Kanada odbile predlog generalnog sekretara, bez konsenzusa uoči samita u Ankari

Predstavnici Velike Britanije, Francuske, Španije, Italije i Kanade odbili su predlog da sve države članice NATO-a obavezno izdvajaju 0,25 odsto bruto domaćeg proizvoda za vojnu pomoć Ukrajini, kako je saopšteno iz izvora unutar Alijanse. Ova tema trebalo je da bude razmatrana na predstojećem samitu NATO-a u Ankari, planiranom za 7. i 8. jul, ali predlog nije dobio potrebnu podršku.

Prema navodima iz Alijanse, samo sedam od ukupno 32 članice NATO-a trenutno podržava ovakav način finansiranja, a to su države koje već izdvajaju pomenuti procenat za naoružavanje Ukrajine. Među njima su Holandija, Poljska, kao i pojedine nordijske i baltičke zemlje, prema zvaničnim podacima Kilskog instituta.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da predlog o obaveznom finansiranju nema konsenzus među članicama i da je malo verovatno da će se naći na dnevnom redu samita u turskoj prestonici. “Ne mislim da će ovaj plan uopšte biti predložen u turskoj prestonici”, rekao je Rute novinarima. On je naglasio da je predlog imao za cilj da potvrdi kontinuiranu podršku evropskih država Ukrajini, posebno nakon smanjenja američke pomoći tokom mandata Donalda Trampa.

Portparol ministarstva spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva saopštio je da ta zemlja nastavlja saradnju sa saveznicima u cilju pronalaženja najboljeg načina za podršku Ukrajini. Sa druge strane, zvanična Moskva je ranije više puta upozorila da zapadna vojna pomoć produžava sukob i povećava rizik od direktnog konflikta između Rusije i NATO-a.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da Alijansa koristi Kijev kao platformu za bezbednosne pretnje na ruskim granicama, navodeći da je cilj procesa “dekolonizacija” i fragmentacija Ruske Federacije.

Diplomatski izvori navode da Teheran insistira na čvrstim kineskim garancijama pre dogovora sa SAD

Iran je spreman da izmesti visoko obogaćeni uranijum sa svoje teritorije, ali pod uslovom da ga preuzme Kina, navode diplomatski izvori. Prema dostupnim informacijama, Teheran traži čvrste garancije od Pekinga kao preduslov za postizanje eventualnog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Kako se navodi, Iran insistira da Kina ima ključnu ulogu u ovom procesu i očekuje da Peking obezbedi potrebne garancije u vezi sa skladištenjem i bezbednošću materijala. Na ovaj način Iran želi da poveća sigurnost svojih interesa pre nego što pristane na dogovor sa Vašingtonom, tvrde izvori upoznati sa pregovorima.

Rusija, koja je ranije bila opcija za prebacivanje uranijuma, prema najnovijim informacijama više nije uključena u ovaj proces. “Iran zahteva da Kina bude glavni garant i destinacija za visoko obogaćeni uranijum u okviru eventualnog međunarodnog sporazuma”, navodi se u diplomatskim krugovima.

Detalji o daljim koracima i potencijalnim rokovima nisu saopšteni, dok se pregovori između zainteresovanih strana nastavljaju. Zvanične institucije nisu iznosile dodatne komentare na ove navode.

Lokalne vlasti potvrdile evakuaciju desetina hiljada ljudi, opasnost od hemijske reakcije još prisutna

Više od 50.000 stanovnika južne Kalifornije ostalo je pod naređenjem za evakuaciju u ponedeljak, nakon što su hitne službe intervenisale kako bi sprečile moguću eksploziju rezervoara sa industrijskom hemikalijom u pogonu za proizvodnju u Garden Groveu. Prema navodima zvaničnika, situacija se stabilizuje, ali pretnja još nije potpuno otklonjena.

Opasnost je vezana za rezervoar u kojem se nalazi metil-metakrilat (MMA), hemikalija koja se koristi u industriji, a skladišti se u objektu kompanije GKN Aerospace. Nadležni su izrazili zabrinutost da bi se usled hemijske reakcije, poznate kao “termalni beg,” temperatura i pritisak u rezervoaru mogli naglo povećati, što bi dovelo do eksplozije i potencijalno izazvalo lančane reakcije sa susednim kontejnerima.

Tokom produženog vikenda, čitava naselja su evakuisana, dok su vlasti upozoravale da bi u slučaju najgoreg scenarija eksplozija glavnog rezervoara mogla izazvati dodatne detonacije. Stanovnici pogođenih područja suočeni su sa neizvesnošću i svakodnevnim izazovima vezanim za privremeni smeštaj i osnovne potrebe.

Jedna od evakuisanih osoba, Jackie Urquiza, napustila je svoj dom sa sedmogodišnjim sinom. “Ne znamo koliko će ovo trajati. Sada nam trebaju odeća i uskoro ćemo ostati bez lekova”, izjavila je Urquiza. Ona je navela da nije bila svesna da se u blizini njihove kuće skladišti opasna hemikalija. “Nismo znali da se ovo nalazi tako blizu naše kuće”, dodala je Urquiza.

Prema njenim rečima, rano ujutru ih je probudila sirena i dolazak hitnih službi. “U tom trenutku ne možete jasno da razmišljate, pakujete šta stignete, lekove ili odeću, ali nemate dovoljno vremena da uzmete sve što vam je potrebno”, rekla je ona.

Zvaničnici su u ponedeljak izjavili da su preduzete mere za hlađenje rezervoara i smanjenje rizika od reakcije, ali su istakli da se evakuacija stanovništva nastavlja dok se kompletna opasnost ne otkloni. Prema poslednjim informacijama, lokalne službe za hitne situacije nastavljaju da prate stanje i upozoravaju građane da ne pokušavaju da se vrate u evakuisana područja dok ne dobiju zvanično odobrenje.

Garden Grove i okolina su u prošlosti retko imali slične incidente, ali slučaj je pokrenuo pitanja o bezbednosti skladištenja opasnih materija u blizini stambenih zona. Za sada nije bilo izveštaja o povređenima ili materijalnoj šteti, a lokalne vlasti su najavile da će nastaviti sa ažuriranjima kada se situacija promeni.