Izvoz voća iz Srbije dostigao 287.056 tona u 2025. godini, u prva četiri meseca 2026. vrednost izvoza porasla 13 odsto

Srpski sektor voćarstva izvezao je tokom 2025. godine ukupno 287.056 tona voća, ostvarivši prihod od 808 miliona evra, što predstavlja povećanje od 8,6 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede povodom Dana voća. Iako je količinski izvoz bio manji, pozitivan spoljnotrgovinski bilans iznosio je 336 miliona evra, što potvrđuje značaj voćarstva kao jednog od ključnih izvoznih sektora domaće poljoprivrede.

Prema zvaničnoj statistici, trend rasta izvoza nastavljen je i u 2026. godini. Samo u prva četiri meseca ove godine, vrednost izvoza dostigla je 268 miliona evra, što je za 13 odsto više nego u istom periodu prošle godine. U maju je zabeležen izvoz od 61,8 miliona evra, što je rast od 35,5 odsto u odnosu na maj 2025. godine.

Ministarstvo poljoprivrede ističe da zahvaljujući povoljnim prirodnim uslovima, dugoj tradiciji i modernizaciji, Srbija jača svoju poziciju na međunarodnom tržištu voća. Tokom 2026. godine država nastavlja sa podrškom sektoru kroz direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, kreditnu podršku i IPARD III program. Podsticaji su dostupni za podizanje novih zasada, izgradnju i opremanje hladnjača, nabavku savremene mehanizacije, sisteme za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu, ali i za unapređenje prerađivačkih kapaciteta i povećanje dodate vrednosti proizvoda.

Sektorska analiza ministarstva pokazuje da, ukoliko ne bude većih elementarnih nepogoda do kraja godine, ukupna proizvodnja voća u Srbiji tokom 2026. može dostići između 1,5 i 1,6 miliona tona, što je 46,5 odsto više nego prošle godine i svrstalo bi ovu godinu među tri najuspešnije u poslednje dve decenije. Republički zavod za statistiku saopštio je da se kod proizvodnje malina očekuje rast od 14,6 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok se kod višanja beleži očekivani rast od 96,3 odsto.

Povoljni uslovi ove godine reflektuju se i na ratarstvo. Očekuje se proizvodnja pšenice od 3.845 hiljada tona, što je za 4,5 odsto više nego prethodne godine, dok je u odnosu na desetogodišnji prosek (2016–2025) proizvodnja pšenice veća za 27,8 odsto. U prolećnoj setvi 2026. godine zasejano je manje kukuruza (za 3,8 odsto), soje (za 7,5 odsto) i šećerne repe (za 5,7 odsto), dok je površina pod suncokretom povećana za 3,5 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek, površine pod suncokretom su veće za 9,3 odsto, dok su površine pod kukuruzom manje za 3,6 odsto, šećernom repom za 24,3 odsto i sojom za 10,3 odsto.

Ministarstvo poljoprivrede naglašava da će nastaviti sa merama za povećanje konkurentnosti domaćih voćara, širenje izvoznih tržišta i jačanje prerađivačkog sektora, kako bi srpsko voće ostalo jedan od najprepoznatljivijih proizvoda na svetskom tržištu.

Vetroparkovi zabeležili rast proizvodnje od 28,3 odsto, dok je energija sunca porasla 3,7 odsto na godišnjem nivou

Nemačka je u prvoj polovini 2026. godine ostvarila rekordni udeo električne energije iz obnovljivih izvora, dostigavši 58 odsto ukupne proizvodnje, prema preliminarnim podacima Centra za istraživanje solarne energije i vodonika Baden-Virtemberga (ZSW) i Saveznog udruženja industrije energije i vode (BDEW). Ovaj rezultat je za skoro tri procentna poena veći u odnosu na prethodni rekord iz cele prošle godine.

Detaljna analiza pokazuje da su vetroparkovi na moru i kopnu dali ključan doprinos rastu, sa povećanjem proizvodnje od 28,3 odsto, odnosno sedam odsto. Proizvodnja iz energije sunca porasla je za 3,7 odsto, dok je energija iz hidroelektrana zabeležila pad od 7,7 odsto zbog manjka padavina. Biomasa je zabeležila rast proizvodnje od 0,6 odsto u odnosu na prethodni period.

Prema zajedničkom saopštenju ZSW i BDEW, ovakav razvoj obnovljivih izvora energije doprinosi smanjenju zavisnosti Nemačke od uvoznog fosilnog goriva i povećava otpornost domaće privrede na šokove na tržištu energenata.

Direktor ZSW Frithjof Staiss istakao je: „Razvoj obnovljivih izvora smanjuje zavisnost od uvoznog fosilnog goriva i čini domaću privredu otpornijom na šokove sa tržišta energenata. Energetske krize proteklih meseci i godina izazvane su fosilnim gorivima, a ne obnovljivim izvorima.“ On je dodao i da su obnovljivi izvori među najefikasnijim alatima za suzbijanje klimatskih promena i da elektrifikacija ima punu korist samo kada se koristi zelena energija.

Ovaj rezultat Nemačku dodatno izdvaja na evropskom tržištu električne energije, imajući u vidu da je, prema poslednjim podacima, Evropska unija u 2025. godini proizvela 47,3 odsto električne energije iz obnovljivih izvora.

Cene energenata porasle 8,7 odsto, dok je inflacija u Nemačkoj smanjena na 2,4 odsto

Godišnja inflacija u evrozoni pala je u junu na 2,8 odsto, prema preliminarnoj proceni Evrostata, što je pad u odnosu na majskih 3,2 odsto. Ovaj rezultat pre svega je posledica slabijeg rasta cena energenata, koji su u junu porasli za 8,7 odsto na godišnjem nivou, dok je u maju rast iznosio 10,8 odsto.

Rast cena u sektoru usluga takođe je usporen i iznosi 3,2 odsto međugodišnje, što je niže u poređenju sa 3,5 odsto iz prethodnog meseca. Inflacija u kategoriji hrane, alkohola i duvana iznosila je 1,6 odsto, što je manje u odnosu na 1,9 odsto iz maja. Cene industrijskih proizvoda, izuzimajući energiju, beleže rast od svega 0,9 odsto, što je isti nivo kao i u prethodnom mesecu.

Analiza po najvećim privredama evrozone pokazuje da je inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) u Nemačkoj smanjena sa 2,7 odsto u maju na 2,4 odsto u junu. U Francuskoj je inflacija takođe pala, sa 2,8 odsto na 2 odsto, dok je u Italiji zabeležen blagi pad sa 3,2 odsto na 3,1 odsto. U Španiji je stopa inflacije ostala stabilna na 3,6 odsto, navodi se na veb stranici Evrostata.

Prema ekonomskim analizama, usporavanje inflacije u evrozoni rezultat je pre svega promena u cenama energenata i slabijeg rasta cena u uslužnom sektoru i kategoriji hrane, alkohola i duvana.