Tretmani protiv komaraca traju od 3.30 do 7.00 časova, a akcije zavise od vremenskih uslova.

Ekipe Sektora ekologije i unapređenja životne sredine JKP Gradska čistoća Beograd nastavljaju akciju suzbijanja odraslih jedinki komaraca na javnim površinama u glavnom gradu. Zaprašivanje komaraca u Beogradu sprovodi se danas u periodu od 3.30 do 7.00 časova, prema zvaničnom saopštenju.

Tretman uključuje zaprašivanje sa zemlje i sa vode i obuhvata nekoliko lokacija. Ove mere će biti primenjene na nasipu od Progara ka Jakovu, u Bojčinskoj šumi, na nasipu Progar, a takođe i na delu ka „Tarzan plaži“. Dodatno, akcija se sprovodi i u Boljevcima uz kanale i deo uz Savu ka Nautičkom selu, kao i u naseljima SAJ, 13. maj, Goveđi brod, na nasipu od Bloka 45 ka Ostružničkom mostu, SC „Surčin“, Soko Salašu, SP „Jajinci“, selu Rakovica, Miljakovačkoj šumi, Miljakovačkim vinogradima, Starom Kijevu i Useku Kijevo, kod Radio Fara, kao i u naseljima Banjica, Stepa Stepanović, Kumodraž, te na Kalemegdanu – Gornjem i Donjem gradu, Dorćolu, Dunavskom keju, Čukaričkoj padini i Banovom brdu.

Zaprašivanje komaraca u Beogradu zavisi od vremenskih uslova

Prema saopštenju, tretmani će biti sprovedeni samo ukoliko vremenski uslovi to dozvole, što podrazumeva odsustvo kiše, odgovarajuću temperaturu i odgovarajuću snagu vetra. Kišoviti periodi pogoduju razmnožavanju komaraca, ali otežavaju sprovođenje akcija suzbijanja, zbog termolabilnosti korišćenih preparata.

Zbog toga je važno da građani imaju razumevanje i strpljenje za ekipe Sektora za ekologiju i unapređenje životne sredine koje su u punoj pripravnosti. Iz organizacije apeluju na sugrađane da omoguće nesmetan rad ekipama koje izvode tretmane. Pored toga, pčelari su pozvani da preduzmu sve potrebne mere kako bi zaštitili pčele tokom trajanja akcije.

Preporuke građanima tokom trajanja tretmana

Takođe, građanima se savetuje da obezbede fizičku barijeru od komaraca na prozorima svojih domova. Osim toga, preporučuje se da isprazne eventualna skladišta vode u dvorištima, poput podmetača za saksije ili guma. Na taj način smanjuje se mogućnost razmnožavanja komaraca u urbanim delovima grada.

Akcije zaprašivanja komaraca u Beogradu su deo redovnih mera zaštite javnog zdravlja i unapređenja kvaliteta života. Pratite obaveštenja o daljim tretmanima, jer će JKP Gradska čistoća nastaviti sa sprovođenjem mera u skladu sa vremenskim uslovima i potrebama grada.

U saobraćajnoj nesreći u Bulevaru despota Stefana lakše povređene tri žene, prevezene u Urgentni centar

U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila jutros u Bulevaru despota Stefana kod Pančevačkog mosta, došlo je do sudara autobusa i automobila. Tom prilikom su, prema saopštenju hitne pomoći, tri žene zadobile lakše povrede. Nesreća se dogodila u 5.34 sati, a povređene su prevezene u Urgentni centar radi daljeg zbrinjavanja.

Detalji nesreće kod Pančevačkog mosta

Prema navodima službe hitne pomoći, u sudaru koji se dogodio rano jutros, povređene su žene starosti 26, 39 i 47 godina. Sve su zadobile lakše povrede, ali je procenjeno da im je potrebna dodatna medicinska pažnja, pa su prebačene u Urgentni centar. Saobraćaj na ovom delu grada bio je usporen zbog intervencije službi.

Pored toga, iz hitne pomoći navode da je ovo bila jedina saobraćajna nezgoda tokom protekle noći na teritoriji Beograda. Tokom noći, zabeleženo je ukupno 117 intervencija hitne pomoći, od kojih se 20 dogodilo na javnim mestima.

Intervencije hitne pomoći u Beogradu

Kako su istakli iz službe hitne pomoći, građani su uglavnom zvali zbog hroničnih tegoba i problema sa disanjem. Ipak, saobraćajna nesreća kod Pančevačkog mosta bila je jedini ovakav događaj te noći. Prema istom izvoru, svi povređeni u ovoj nesreći nisu životno ugroženi.

Osim toga, intervencije na javnim mestima tokom noći najčešće su bile vezane za različite zdravstvene tegobe. Sve službe su reagovale brzo, kako bi građani što pre dobili pomoć.

U međuvremenu, nadležne službe nastavile su sa radom na terenu i obezbeđivanjem normalnog toka saobraćaja nakon nesreće kod Pančevačkog mosta. O eventualnim dodatnim informacijama javnost će biti obaveštena u skladu sa razvojem situacije.

Srbija danas izgleda drugačije nego pre samo desetak godina. Menjaju se način na koji radimo, gradovi u kojima živimo, način na koji kupujemo, putujemo i komuniciramo. Neke promene primećujemo svakog dana, dok druge dolaze gotovo neprimetno.

Još važnije, veliki deo promena koje nas očekuju neće izgledati kao „velika revolucija“. Dogodiće se kroz male promene koje će vremenom postati nova svakodnevica.

Evo sedam stvari koje bi u narednim godinama mogle značajno da promene život u Srbiji.

1. Gotovina će sve više postajati izuzetak

Plaćanje telefonom, karticama i drugim digitalnim načinima već je postalo uobičajeno, posebno u većim gradovima.

Mlađe generacije sve ređe razmišljaju o tome da li imaju dovoljno gotovine u novčaniku. Dovoljno je imati telefon ili karticu i račun može biti plaćen za nekoliko sekundi.

To ne znači da će novčanice nestati preko noći. I dalje će postojati mesta i situacije u kojima će gotovina biti praktičnija. Ali trend je jasan: svakodnevno plaćanje postaje sve više digitalno.

U budućnosti bi zato novčanik mogao da bude mnogo manje važan nego što je danas.

2. Veštačka inteligencija postaće deo svakodnevnog posla

Veštačka inteligencija više nije tema rezervisana za velike tehnološke kompanije.

Ona već pomaže ljudima da napišu tekst, prevedu dokument, naprave prezentaciju, analiziraju podatke ili pronađu informacije.

U narednim godinama najverovatnije neće nestati potreba za ljudima, ali bi mogao da se promeni način na koji mnogi poslovi izgledaju.

Čovek koji zna da koristi nove alate mogao bi da završi posao za nekoliko sati koji je nekada zahtevao ceo dan.

To će posebno promeniti kancelarijske poslove, marketing, obrazovanje, programiranje, administraciju i veliki broj kreativnih zanimanja.

Najvažnije pitanje zato možda neće biti „Da li će AI uzeti moj posao?“, već „Da li ću znati da radim zajedno sa AI?“.

3. Gradovi će postajati sve gušći

Beograd i drugi veći gradovi već osećaju posledice koncentracije stanovništva, saobraćaja i novih stambenih projekata.

Sve više ljudi želi da živi blizu posla, škole, prodavnica i sadržaja. Zbog toga će pitanje prostora postajati sve važnije.

Stanovi će morati da budu funkcionalniji, javni prevoz efikasniji, a kvalitet javnih površina značajniji.

Istovremeno, mnogi će pokušavati da pronađu ravnotežu između života u gradu i života van njega. Rad od kuće omogućava ljudima da ne moraju svakog dana da budu fizički prisutni u kancelariji.

To bi moglo da promeni i manje gradove i prigradska naselja, jer posao više neće uvek biti vezan za mesto u kojem se nalazi kancelarija.

4. Kupovina će se još više preseliti na internet

Nekada je odlazak u prodavnicu bio jedini način da vidimo proizvod pre kupovine.

Danas telefon često postaje prvi „izlog“.

Ljudi porede cene, čitaju iskustva drugih kupaca, gledaju video-recenzije i naručuju proizvode bez izlaska iz kuće.

U budućnosti će granica između klasične prodavnice i interneta biti još manje vidljiva.

Prodavnice će morati da ponude nešto više od samog proizvoda — iskustvo, savet, brzinu, dostupnost ili uslugu koju internet ne može lako da zameni.

Za kupca je to dobra vest: veći izbor i lakše poređenje mogli bi da znače i veći pritisak na trgovce da ponude bolju uslugu.

5. Sve više ljudi će menjati odnos prema automobilu

Automobil je decenijama bio simbol slobode i nezavisnosti.

Ali u velikim gradovima automobil sve češće znači i gužvu, trošak goriva, parking i izgubljeno vreme.

Zbog toga će se odnos prema automobilu menjati.

Neki će birati javni prevoz, bicikl ili električne trotinete, drugi će koristiti automobile samo kada im zaista trebaju, dok će deo ljudi kombinovati više načina prevoza.

Električni automobili će takođe postajati vidljiviji na putevima, mada će brzina njihove potpune dominacije zavisiti od cena, infrastrukture i mogućnosti punjenja.

Možda najveća promena neće biti u tome kakve automobile vozimo, već koliko često ćemo osećati potrebu da ih vozimo.

6. Ljudi će sve više raditi „odakle žele“

Pandemija je pokazala da mnogi poslovi mogu da se obavljaju bez svakodnevnog odlaska u kancelariju.

Iako se deo zaposlenih vratio u kancelarije, ideja fleksibilnog rada ostala je.

Za neke ljude to znači rad od kuće. Za druge kombinaciju kancelarije i rada na daljinu. Za treće mogućnost da žive u jednom gradu, a rade za kompaniju koja se nalazi stotinama ili hiljadama kilometara dalje.

To bi dugoročno moglo da promeni i tržište nekretnina.

Ako posao više nije vezan za jednu lokaciju, ljudi će imati više razloga da razmišljaju o tome gde zaista žele da žive.

7. Najvrednija stvar više neće biti samo novac, već vreme

Možda je ovo promena koju ćemo najviše osećati.

Ljudi sve više pokušavaju da automatizuju ono što im oduzima vreme: plaćanje računa, kupovinu, administraciju, komunikaciju i svakodnevne obaveze.

Tehnologija će deo tih poslova učiniti jednostavnijim.

Ali upravo zato vreme postaje sve vrednije.

Mnogi će biti spremni da plate više za dostavu, bržu uslugu, kraći put ili jednostavniji proces ako im to ostavlja više vremena za porodicu, prijatelje, odmor ili sebe.

Srbija budućnosti neće nastati preko noći

Promene koje dolaze neće odjednom pretvoriti Srbiju u potpuno drugačiju zemlju.

One će se dešavati postepeno, često bez velike buke.

Jednog dana ćemo samo shvatiti da više ne plaćamo kao nekada, da mnoge poslove završavamo uz pomoć veštačke inteligencije, da drugačije biramo gde živimo i da nam je mnogo važnije koliko vremena imamo nego koliko stvari posedujemo.

Najveća promena možda zato neće biti tehnološka.

Biće promena navika.

A kada se navike jedne generacije promene, menja se i čitavo društvo.