„Polazak ‘krtica’ predstavlja trenutak koji pokazuje da beogradski metro više nije samo ideja o kojoj se govori, već projekat koji dobija svoju konkretnu, fizičku dimenziju. Za Čukaricu je to posebno važno, jer će četiri metro stanice na teritoriji naše opštine doneti bolju povezanost, brže putovanje i nove razvojne mogućnosti za naše građane“, rekao je Aritonović.

Foto: Power China

On je naglasio da će izgradnja metroa imati veliki značaj upravo za građane Čukarice, na čijoj teritoriji su planirane četiri stanice prve linije.

„Ovo je trenutak koji pokazuje da se jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata za Beograd konkretno realizuje. Čukarica će sa četiri metro stanice dobiti još bolju povezanost sa ostatkom grada, što će značajno uticati na svakodnevni život naših građana, ali i na dalji razvoj naše opštine“, istakao je Aritonović.

Prema njegovim rečima, izgradnja metroa doneće koristi ne samo u pogledu saobraćaja, već i u širem razvoju Čukarice.

„Kada govorimo o metrou, ne govorimo samo o stanicama i tunelima. Govorimo o razvoju čitavih delova grada, o novim mogućnostima za građane, privredu i investicije, o boljoj povezanosti ljudi i sadržaja. Čukarica je opština sa velikim razvojnim potencijalom i želimo da budemo spremni da iskoristimo sve ono što ovakav projekat donosi“, rekao je predsednik opštine.

Aritonović je dodao da građani Čukarice sa posebnom pažnjom prate svaki novi korak u realizaciji metroa.

„Građani žele da vide konkretne rezultate i da znaju da se veliki projekti zaista realizuju. Dolazak ‘krtica’ je upravo takav simbol – mašine koje će ući duboko ispod Beograda predstavljaju početak jednog novog poglavlja za naš grad. Verujem da ćemo za nekoliko godina gledati potpuno drugačiju saobraćajnu sliku Beograda, a Čukarica će u toj priči imati veoma važnu ulogu“, zaključio je Aritonović.

Beograd se najčešće doživljava kroz gužvu, saobraćaj, pune kafiće i užurbane ulice. Ali dovoljno je ustati malo ranije i prošetati gradom da bi se videlo potpuno drugačije lice prestonice.

Rano jutro menja atmosferu čak i na najpoznatijim mestima.

Kalemegdan pre nego što stigne gužva

Kalemegdan rano ujutru deluje gotovo nestvarno mirno.

Dok kasnije tokom dana prolaze brojni posetioci, u ranim satima stazama uglavnom prolaze ljudi koji šetaju pse, trče ili jednostavno žele da započnu dan u miru.

Pogled na Dunav i Savu tada dobija potpuno drugačiju atmosferu.

Dorćol bez uobičajene buke

Dorćol je tokom dana jedan od najživljih delova grada. Rano ujutru, međutim, njegove ulice izgledaju mnogo mirnije.

Prve pekare otvaraju vrata, radnje tek počinju da rade, a ulični prizori još nemaju onu brzinu koja se pojavljuje nekoliko sati kasnije.

Upravo tada mogu da se primete detalji pored kojih inače samo prolazimo.

Zemun u prvom jutarnjem svetlu

Zemun posebno lepo izgleda kada je grad još tih.

Ulice oko Gardoša i obale imaju drugačiju atmosferu pre nego što počnu da se pune ljudima. Dunav je mirniji, a jutarnje svetlo daje starim fasadama poseban izgled.

To je jedan od onih delova grada koji ne morate posetiti zbog konkretnog cilja. Dovoljno je samo hodati.

Ada pre dnevne gužve

Ada Ciganlija ujutru pokazuje potpuno drugačiju stranu.

Umesto pune plaže i brojnih posetilaca, rano ujutru dominiraju trkači, biciklisti, šetači i ljudi koji vole da dan počnu uz vodu.

Za mnoge Beograđane upravo je to najlepši deo dana na Adi.

Grad se najbolje upoznaje kada nikuda ne žurimo

Rano jutro omogućava da poznata mesta vidimo bez uobičajene gužve.

Tada čujemo zvuke grada koje inače nadjačavaju automobili i ljudi, primećujemo fasade, parkove i male ulice, a poznate lokacije izgledaju gotovo kao da pripadaju nekom drugom gradu.

Možda zato Beograd nije potrebno uvek istraživati kao turista.

Ponekad je dovoljno ustati ranije nego inače i krenuti u šetnju bez posebnog plana.

U jutarnjim časovima saobraćajni tokovi u Beogradu su uglavnom prohodni, dok se povremene gužve beleže na odabranim deonicama.

Sa početkom sezone godišnjih odmora, intenzitet saobraćaja u prestonici beleži značajne promene. U Beogradu, jutarnji špic ima slabiji intenzitet, što je uticalo na smanjenje opterećenja na glavnim saobraćajnicama. Prema saopštenju, većina udarnih pravaca je prohodna, ali se gužve povremeno javljaju na nekoliko ključnih mesta.

Saobraćajne gužve na najfrekventnijim deonicama

Na Brankovom mostu saobraćaj se ovog jutra odvija nesmetano u oba pravca i svim trakama. Ispred tržnog centra Ušće kružni tok povremeno je podložan kraćim zastojima, ali se kolone brzo raščišćavaju. Ipak, raskrsnica ispred Ušća beleži nešto intenzivnije zadržavanje vozila.

Isto tako, na Gazeli je stanje stabilno, sa manjim zadržavanjima. Na Autokomandi se povremeno stvaraju jače gužve, što je uobičajeno za ovu lokaciju tokom jutarnjih sati, posebno za vreme godišnjih odmora.

Prohodnost na većini ulica i mostova

Većina glavnih beogradskih ulica, uključujući Slaviju, Bulevar kralja Aleksandra, Takovsku, Kneza Miloša i Bulevar despota Stefana, ovog jutra je prohodna. S druge strane, nešto veća gužva zabeležena je na Pančevačkom mostu u smeru ka centru grada. Kolone se formiraju i na spoju Pančevačkog mosta i Zrenjaninskog puta, međutim, zastoja nema duže od nekoliko minuta.

Osim toga, stanje na glavnim gradskim saobraćajnicama ostaje stabilno i odvija se uobičajenom dinamikom za ovo doba godine. Tokom sezone godišnjih odmora, očekivano je da broj vozila u gradu varira, što doprinosi ovakvom razvoju situacije.

Prognoza saobraćaja tokom letnjih meseci

S obzirom na to da je sezona godišnjih odmora u Beogradu u punom jeku, može se očekivati da će saobraćaj i narednih dana ostati manje opterećen nego u redovnom periodu. Ipak, pojedina uska grla, kao što su raskrsnice kod tržnih centara i mostovi, i dalje će povremeno biti podložna gužvama.

Vozačima se preporučuje da, zbog mogućih zadržavanja na kritičnim pravcima, planiraju svoje rute unapred. Kao rezultat stalnih promena u saobraćajnim tokovima, preporučuje se praćenje ažurnih informacija o stanju na putevima.

Na kraju, iako su jutarnje gužve manje primetne, sezona godišnjih odmora utiče na saobraćaj u Beogradu i menja svakodnevnu dinamiku kretanja vozila. Takva situacija doprinosi lakšem protoku saobraćaja na većini deonica, ali zahteva dodatnu pažnju na ključnim pravcima.