SAD: Ministarstvo pravde ocenilo da zakon koji obavezuje predsednika na predaju dokumenata ograničava izvršnu vlast

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država saopštilo je da je zakon koji predsedniku nalaže da na kraju mandata preda određena dokumenta Nacionalnoj arhivi neustavan. Ova procena objavljena je u zvaničnom mišljenju pomoćnika državnog tužioca T. Eliota Gaisera, koji vodi Kancelariju za pravna mišljenja.

Prema navodima sadržanim u ovom mišljenju, Zakon o predsedničkim arhivama, usvojen nakon afere Votergejt, prema oceni Ministarstva pravde, prevazilazi ovlašćenja Kongresa i umanjuje nezavisnost izvršne vlasti. Gaiser je naveo da je Zakon o predsedničkim arhivama „stalni i opterećujući režim kongresne regulacije predsedništva koji nema jasno definisanu zakonodavnu svrhu“.

Odluka Kancelarije za pravna mišljenja objavljena je u četvrtak. U dokumentu se navodi i da, prema ovom tumačenju, bivši predsednik Donald Tramp nije u obavezi da se povinuje odredbama pomenutog zakona.

Zakon o predsedničkim arhivama donet je 1978. godine, četiri godine nakon ostavke predsednika Ričarda Niksona, sa ciljem da predsednički dokumenti postanu vlasništvo američke države, a ne pojedinca. Prema zakonu, svi zvanični zapisi iz perioda predsedničkog mandata moraju biti sačuvani i predati Nacionalnoj arhivi po isteku mandata.

Pomoćnik državnog tužioca T. Eliot Gaiser, autor mišljenja, ranije je bio saradnik sudije Vrhovnog suda Samjuela Alita. U mišljenju se navodi da Zakon o predsedničkim arhivama nije u skladu sa Ustavom Sjedinjenih Država i da narušava autonomiju predsednika propisanu članom II.

Objavljivanje ovog mišljenja izazvalo je pažnju javnosti i pravnih eksperata u zemlji. Do trenutka pisanja izveštaja, nije poznata reakcija Kongresa ili Nacionalne arhive.

Zakon iz 1978. godine ostaje predmet rasprave između zakonodavne i izvršne vlasti u Sjedinjenim Državama. Ovim poslednjim mišljenjem Ministarstva pravde otvara se novo poglavlje u tumačenju ovlašćenja dva najviša državna organa.

Odluku potvrdila zvanična komisija, dok sudska zabrana privremeno zaustavlja nastavak radova na izgradnji

Nacionalna komisija za planiranje glavnog grada SAD odobrila je 2. aprila 2026. godine predlog za izgradnju balske sale i rekonstrukciju istočnog krila, projekat koji je predložila administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa. Ova odluka predstavlja poslednju regulatornu prepreku za nastavak radova, ali je izgradnja privremeno obustavljena usled sudske odluke koja zahteva prethodnu saglasnost Kongresa.

Komisija, kojom predsedava član osoblja Bele kuće, glasala je sa devet glasova za, jednim protiv, dok su dva člana bila uzdržana. Odluka se odnosi na planirani prostor od 8.400 kvadratnih metara, uključujući balsku salu sa kapacitetom od oko 1.000 gostiju. Projekat je prethodno izazvao značajnu javnu diskusiju, pri čemu je tokom perioda javnog uvida stiglo više od 32.000 komentara, a preko 100 građana, uključujući arhitekte i stručnjake za zaštitu kulturnog nasleđa, prijavilo se za izlaganje na martovskoj sednici komisije.

Sudija saveznog suda doneo je 31. marta 2026. privremenu meru kojom se nalaže da administracija mora dobiti odobrenje Kongresa pre nastavka izgradnje balske sale. Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država podnelo je žalbu na ovu odluku, ali radovi iznad zemlje ostaju privremeno obustavljeni do daljeg.

Tokom diskusije u komisiji, pojedini članovi su kritikovali protivljenje projektu kao politički motivisano, dok su drugi ukazali na značaj očuvanja istorijskih vrednosti kompleksa. Predstavnici Bele kuće su naveli da će novoizgrađeni prostor obuhvatiti, pored balske sale, kancelarije za prvu damu, dodatne kuhinje i prateće sadržaje.

Projekat je prvobitno najavljen tokom jula prethodne godine, sa procenjenom vrednošću od 200 miliona američkih dolara. Prema navodima iz saopštenja, finansiranje je planirano iz privatnih izvora, a ukupni troškovi su u međuvremenu duplirani. Bivši predsednik Tramp izjavio je da će balska sala biti „najbolja takve vrste na svetu“.

Ova odluka dolazi u trenutku intenzivne javne debate o izmenama istorijskih objekata u Vašingtonu. Dalji tok realizacije projekta zavisiće od ishodа sudskog postupka i eventualne saglasnosti Kongresa.

Ministarstvo spoljnih poslova sprovodi odluku, iranski otpravnik poslova ima rok od 48 sati

Argentina je 18.4.2024. proglasila iranskog otpravnika poslova Mohsena Soltanija Tehranija nepoželjnom osobom, zahtevajući da napusti zemlju u roku od 48 sati, kako je saopšteno iz ministarstva spoljnih poslova. Ova odluka usledila je nakon javnog saopštenja iz Irana, u kojem su argentinski predsednik Havijer Milej i ministar spoljnih poslova Pablo Kirno optuženi za delovanje pod uticajem “okupatorskog i genocidnog cionističkog režima i SAD” i saučesništvo u američkim napadima na Iran.

Krajem marta, Argentina je Iransku revolucionarnu gardu proglasila terorističkom organizacijom, što je omogućilo zamrzavanje imovine i zabranu delovanja ove grupe u finansijskom sistemu Argentine. Zvaničnici navode da se ova odluka nadovezuje na dugogodišnje sumnje argentinskih vlasti da je iranski režim povezan sa bombaškim napadima na izraelsku ambasadu 1992. godine i AMIA centar 1994. godine u Buenos Ajresu.

Ministarstvo spoljnih poslova Argentine potvrdilo je da je diplomatska nota uručena iranskoj ambasadi i da se očekuje brzo postupanje u skladu sa međunarodnim konvencijama. “Odluka je doneta zbog neprihvatljivih optužbi i ponašanja predstavnika Irana”, stoji u zvaničnoj izjavi.

Prema navodima iz ministarstva, iranski diplomata ima rok od 48 sati da napusti teritoriju Argentine. Istraga o vezama između iranskog režima i napada iz devedesetih i dalje traje, a vlasti najavljuju nastavak mere prema svim licima koja se dovode u vezu sa sličnim aktivnostima.