Meksička vojska potvrdila operaciju u regionu Tamazula uz podršku američke obaveštajne službe, ključni saradnici privedeni

Meksičke oružane snage izvestile su da su tokom operacije sprovedene uz pomoć američke obaveštajne službe uhapsile deset članova frakcije kartela Sinaloa, koju predvodi Aureliano Guzman Loera, poznat kao “El Guano”, brat Hoakina Guzmana. Operacija je izvedena u planinskom selu Tamazula, na granici između meksičkih saveznih država Durango i Sinaloa, gde ova frakcija ima značajan uticaj, saopštilo je Ministarstvo odbrane Meksika 24. aprila.

Prema zvaničnim informacijama, među uhapšenima se nalaze i najbliži saradnici Aureliana Guzmana, uključujući njegovog desnu ruku, glavnog telohranitelja, kao i finansijskog i logističkog pomoćnika. Vlasti su navele da je operacija sprovedena na osnovu informacija dostavljenih od strane američkih službi, ali nisu iznosile dodatne detalje o toku akcije.

Lokalni novinari podsećaju da su meksički marinci uz podršku helikoptera već u decembru prošle godine sprovodili sličnu operaciju u istom regionu, pokušavajući da pronađu Aureliana Guzmana. Američki Stejt department je ranije ponudio nagradu za informacije koje bi dovele do hapšenja i osude Aureliana Guzmana Loere.

Hoakin “El Čapo” Guzman trenutno izdržava doživotnu zatvorsku kaznu u Sjedinjenim Američkim Državama, dok se dva njegova sina takođe nalaze u pritvoru i čekaju suđenje. Sukobi unutar kartela Sinaloa, prema izveštajima, intenzivirani su između frakcije koju predvodi Aureliano Guzman i grupa povezanih sa Ismaelom Zambadom, jednim od osnivača kartela, koji se takođe nalazi pred američkim pravosudnim organima.

Vojna operacija u planinskoj oblasti, gde je ranije boravio i sam Hoakin Guzman, odvijala se u trenutku kada su zabeležene napetosti između Meksika i Sjedinjenih Država povodom prisustva američkih agenata u antinarkotičkoj akciji, koja navodno nije bila unapred odobrena od strane nadležnih u Meksiku. U toj prethodnoj operaciji, prema zvaničnim navodima, poginula su dva američka službenika.

Nadležni organi nisu iznosili dodatne informacije o eventualnim daljim potezima ili mogućim novim operacijama u regionu. Situacija u planinskim oblastima Duranga i Sinaloe ostaje pod pažnjom lokalnih i međunarodnih bezbednosnih službi.

Nadležne službe prate situaciju, nema izveštaja o povređenima niti materijalnoj šteti

Dva snažna zemljotresa registrovana su danas na grčkom ostrvu Krit, potvrđeno je iz Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra. Prvi potres jačine 5,7 stepeni po Rihterovoj skali zabeležen je oko 06:20 časova, dok je drugi, nešto slabiji, jačine 5,0 stepeni, usledio kasnije istog dana. Epicentar drugog zemljotresa bio je na otvorenom moru, na dubini od pet kilometara i na udaljenosti od oko 108 kilometara od grada Iraklion. Prema izjavama očevidaca, podrhtavanje tla trajalo je oko deset sekundi, a životinje su reagovale pre nego što je glavni potres započeo.

Prema dostupnim informacijama, stanovnici ostrva su u stanju pripravnosti zbog serije potresa koji su registrovani tokom dana. Nadležne službe za sada nisu izdale upozorenje na opasnost od cunamija, niti su prijavljeni povređeni ili materijalna šteta. “Zemljotres je bio veoma primetan, trajao je desetak sekundi, a životinje su ga osetile i pre početka glavnog podrhtavanja”, navodi se u objavama na sajtu Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra.

Seizmička aktivnost na Kritu pažljivo se prati, a stanovništvo i turisti upućeni su da budu oprezni. Zvanične službe nastavljaju da prate situaciju i apeluju na građane da prate uputstva nadležnih organa.

Makron potvrdio odluku studentima tokom posete Nikoziji, ističe da neće tražiti nove političke funkcije posle isteka drugog mandata

Emanuel Makron, predsednik Francuske, saopštio je tokom razgovora sa studentima na Kipru da će se povući iz politike po završetku svog drugog i poslednjeg mandata 2027. godine, kako nalaže ustav te zemlje. Tokom posete Nikoziji, gde je prisustvovao neformalnom sastanku Evropskog saveta, Makron je naglasio da ne planira dalje političko angažovanje nakon isteka mandata.

“Nisam bio političar pre, neću biti ni posle,” izjavio je Makron, dodajući da je njegov ulazak u visoku politiku bio “izlet” koji planira da završi dostojanstveno. Predsednik Francuske istakao je da se neće baviti politikom po odlasku sa funkcije, ostavljajući javnost u nedoumici o svojim budućim planovima.

Govoreći o izazovima tokom devet godina na čelu države, Makron je priznao da mu je najteže bilo da uskladi postignute rezultate sa reformama koje još nisu realizovane, kao i da ispravlja ranije greške dok se suočava sa globalnim izazovima. “Najteže je nakon devet godina to što morate da zadržite ono što ste dobro uradili i pokušate da idete dalje, ali ponekad morate da se vratite stvarima koje niste dobro uradili”, rekao je Makron studentima.

Makronova odluka da se povuče iz politike po isteku mandata 2027. godine otvara pitanje ko će ga naslediti na čelu Francuske i kakav će uticaj to imati na Evropsku uniju, s obzirom na njegovu dosadašnju ulogu jednog od najistaknutijih evropskih lidera.