Zvaničnici SAD potvrdili da ističe zakonski rok za dalje angažovanje, odluka o sledećim koracima očekuje se uskoro

Američki predsednik suočava se sa ključnim zakonskim rokom u vezi sa angažovanjem američkih snaga u sukobu sa Iranom, potvrđuju zvaničnici u Vašingtonu. Rok od 60 dana, koji proizilazi iz Zakona o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine, ističe u petak, čime se pokreće potreba za daljim odlukama Kongresa i Bele kuće o nastavku ili okončanju vojnih aktivnosti.

Prema navedenom zakonu, američki predsednik je obavezan da u roku od 48 sati nakon uvođenja snaga u ratna dejstva obavesti Kongres, čime započinje zvanični period od 60 dana za okončanje ili produženje upotrebe vojne sile, ukoliko Kongres nije prethodno izdao zvanično odobrenje ili objavio rat. Po isteku tog roka, predsednik može zatražiti dodatnih 30 dana isključivo za bezbedno povlačenje trupa, ali ne i za nastavak ofanzivnih operacija.

Zvanične informacije ukazuju da je sukob sa Iranom počeo 28. februara, a formalna obaveštenja upućena su Kongresu 2. marta, čime je i otpočeo zvanični rok koji sada ističe. Prema tumačenju eksperata za ustavno pravo, produženje za dodatnih 30 dana predviđeno je isključivo za povlačenje, bez mogućnosti nastavka ratnih aktivnosti. “Ovaj rok nije blanko odobrenje predsedniku da nastavi sa neprijavljenim vojnim delovanjem”, izjavio je David Janovsky iz Projekta za nadzor vlade.

Očekuje se da će istek ovog roka izazvati dodatne političke rasprave u Kongresu, posebno među republikancima koji su do sada uglavnom podržavali predsednikove odluke u vezi sa sukobom. Prema informacijama iz Vašingtona, početna očekivanja da će sukob biti rešen u roku od četiri do pet nedelja nisu ispunjena, a borbena dejstva su uglavnom obustavljena od 8. aprila, kada je postignut privremeni prekid vatre radi nastavka pregovora.

U ovom trenutku, Kongres ima mogućnost da donese zvaničnu odluku o produženju angažovanja američkih snaga ili da insistira na povlačenju, čime bi se formalno okončalo učešće SAD u ovom sukobu. Tok događaja pažljivo prate i međunarodni posmatrači, s obzirom na potencijalne posledice za regionalnu stabilnost i dalji tok pregovora između SAD i Irana.

Prema američkom zakonu, predsednik može iz bezbednosnih razloga produžiti prisustvo vojske do maksimalno 90 dana, ali bez produženja ofanzivnih operacija nakon isteka inicijalnog roka. Odluka o sledećim koracima očekuje se u narednim danima, dok zvanične izjave iz Kongresa i Bele kuće još nisu saopštene.

Organizacija za zaštitu prava novinara objavila pad slobode medija, situacija pogoršana u više regiona

Globalna sloboda medija dostigla je najniži nivo u poslednjih 25 godina, navodi organizacija Reporteri bez granica (RSF) u svom godišnjem izveštaju objavljenom 30. aprila 2026. godine. Prema podacima ove međunarodne organizacije, više od polovine zemalja sveta sada se nalazi u kategorijama “teško” ili “veoma ozbiljno” kada je u pitanju sloboda novinarstva.

U izveštaju se navodi da je, po prvi put otkako se vodi indeks RSF-a, prosečna ocena slobode medija na globalnom nivou najniža do sada. Istovremeno, procenat svetske populacije koja živi u državama gde je situacija sa slobodom medija ocenjena kao “dobra” opao je sa 20 na manje od jedan procenat. U ovu najvišu kategoriju svrstano je samo sedam zemalja iz severne Evrope, na čelu sa Norveškom.

Kao primeri pogoršanja uslova za novinare, RSF navodi slučajeve iz Sjedinjenih Američkih Država, gde je tokom 2024. godine došlo do pada sa kategorije “prilično dobra” na “problematičnu” u indeksu slobode medija. U 2026. godini, SAD su pale još sedam mesta i sada se nalaze na 64. poziciji globalno. Izveštaj ističe i zadržavanje i potom proterivanje novinara iz Salvadora, kao i značajno smanjenje sredstava za međunarodno emitovanje iz SAD.

U Rusiji, prema izveštaju, vlasti koriste zakone o borbi protiv terorizma, separatizma i ekstremizma radi ograničavanja rada novinara. U aprilu 2026. godine, u toj zemlji je, prema navodima RSF-a, 48 novinara bilo u pritvoru.

Najveći pad u indeksu tokom 2026. godine zabeležen je u Nigeru, koji je pod vojnom upravom i pao je 37 mesta, što, prema RSF-u, odražava šire pogoršanje slobode medija u regionu Sahela. U izveštaju se navodi da su napadi na novinare, kao i represija od strane vladajućih struktura, značajno otežali pristup nezavisnim informacijama u toj oblasti.

RSF je skraćenica za Reporters sans frontières, međunarodnu organizaciju koja prati stanje slobode novinarstva u svetu. Izveštaj za 2026. godinu ukazuje na trajne izazove sa kojima se suočavaju novinari i potrebu za zaštitom prava na slobodno i nezavisno informisanje.

Zvaničnici pozivaju zdravstvene ustanove na poštovanje novih smernica, deo stručnjaka izražava rezervu

Administracija Sjedinjenih Američkih Država objavila je nove preporuke u vezi sa ishranom pacijenata u bolnicama i ustanovama za negu, pozivajući ove institucije da usklade svoje obroke sa smernicama Ministarstva poljoprivrede koje su usvojene prošle godine. Inicijativu je predstavio ministar zdravlja Robert F. Kenedi Mlađi, ističući da je cilj podizanje standarda ishrane bolničkih pacijenata širom zemlje.

Prema zvaničnim informacijama, administracija je pozvala građane da prijave bolnice i ustanove koje služe napitke sa visokim sadržajem šećera, kao i obroke koji ne zadovoljavaju nove prehrambene smernice. Upozoreno je da bi nepoštovanje ovih smernica moglo uticati na ispunjavanje uslova za federalno finansiranje kroz programe Medicaid i Medicare.

Predstavnici Ministarstva zdravlja su 30. marta 2026. godine uputili dopise bolnicama, zahtevajući prilagođavanje nabavke hrane novim smernicama. Kenedi je tom prilikom izjavio da je reč o nastojanju da sve bolnice usklade svoju praksu sa preporukama o zdravoj ishrani, navodeći da su instrukcije deo federalne inicijative.

Međutim, deo stručne javnosti i zdravstvenih radnika izrazio je zabrinutost povodom ovih mera. Neki lekari i dijetetičari smatraju da predložene promene ne uzimaju u obzir raznovrsne dijetetske potrebe pacijenata. Takođe, pojedini pravni stručnjaci i nutricionisti ističu da nije sasvim jasno da li Ministarstvo zdravlja ima pravnu osnovu da zahteva ovakve promene bez sprovođenja formalnog regulatornog procesa.

U izjavi za javnost, portparol Ministarstva zdravlja je naveo da dopisi bolnicama ne predstavljaju uvođenje novih obaveza niti menjaju uslove za učešće u programima Medicare i Medicaid. Prema njegovim rečima, ne postoje nove kazne, niti su promenjeni standardi za akreditaciju ili inspekciju zdravstvenih ustanova.

Inicijativa je izazvala različite reakcije u političkoj i profesionalnoj javnosti. Dok neki predstavnici administracije podržavaju podizanje standarda ishrane u bolnicama, pojedini predstavnici političkih stranaka ukazuju na pitanje regulatornih ovlašćenja i potencijalno ograničavanje izbora pacijenata.

Prema dostupnim informacijama, postoje neslaganja o tome da li Ministarstvo zdravlja može jednostrano da uvede strože smernice bez dodatnih procedura. Stručnjaci napominju da će sprovođenje ovih preporuka zavisiti od daljeg razvoja regulatornog okvira i eventualnih reakcija zdravstvenih ustanova.

Ostaje da se vidi na koji način će bolnice i ustanove za negu odgovoriti na nove preporuke i da li će doći do promena u praksi ishrane pacijenata, dok se diskusije o pravnim i praktičnim aspektima nastavljaju.