Mnogi su primetili isti fenomen tokom leta: nebo se otvori, padne jaka kiša, temperatura nakratko padne, a onda nakon nekoliko minuta ili sati vazduh ponovo postane težak i sparan.
Razlog se krije u vlažnosti vazduha i temperaturi.
Kiša donosi vlagu u vazduh
Kada kiša padne na zagrejano tlo, deo vode počinje da isparava. Istovremeno, voda koja se nalazi na ulicama, krovovima, automobilima i biljkama takođe prelazi u vazduh.
Ako se nakon pljuska pojavi Sunce i ponovo zagreje površinu, isparavanje se ubrzava.
Rezultat je povećanje količine vodene pare u vazduhu, pa imamo osećaj da je vazduh teži i lepljiviji.
Nije sve u temperaturi
Sparina ne zavisi samo od toga koliko je stepeni. Važna je i relativna vlažnost vazduha.
Kada je vazduh veoma vlažan, znoj sa kože teže isparava. A upravo isparavanje znoja pomaže telu da se hladi.
Zbog toga 30 stepeni uz visoku vlažnost može biti mnogo neprijatnije nego ista temperatura kada je vazduh suv.
Zašto posle pljuska nekad bude gore nego pre njega?
Ako pljusak samo nakratko obori temperaturu, a zatim ponovo dođe do zagrevanja, vlaga koja je ostala u vazduhu može stvoriti izrazito sparne uslove.
Zato se posle letnje kiše često javlja osećaj da se vazduh „ne može udahnuti“ i da se telo mnogo teže hladi.
Dakle, kiša ne znači automatski i kraj sparine. Ako nakon pljuska brzo ponovo ugreje Sunce, kombinacija visoke vlage i temperature može napraviti još neprijatnije uslove.
