Zamislite da se u jednom trenutku dogodi nešto što zvuči gotovo nemoguće: Zemlja iznenada prestane da se okreće oko svoje ose.
I to ne zauvek.
Samo na pet sekundi.
Na prvi pogled, pet sekundi deluje prekratko da bi moglo da izazove ozbiljne posledice. Međutim, problem nije samo u tome što se Zemlja okreće – već u tome što se zajedno sa njom kreću atmosfera, okeani, ljudi, zgrade i sve što se nalazi na površini.
Zemlja se na ekvatoru okreće brzinom od približno 1.670 kilometara na sat.
Ako bi se čvrsta Zemlja naglo zaustavila, sve što nije čvrsto vezano za njenu površinu pokušalo bi da nastavi da se kreće istom brzinom.
Ne bismo jednostavno „stali“
To je najvažniji deo scenarija.
Čovek koji stoji na Zemlji trenutno se zajedno sa planetom kreće velikom brzinom. Ako bi se tlo ispod njega iznenada zaustavilo, njegovo telo bi zbog inercije nastavilo da se kreće.
Isto bi važilo za automobile, objekte, vodu i atmosferu.
Posledice bi zavisile od geografskog položaja. Brzina rotacije je najveća na ekvatoru, dok je na polovima praktično nula. Zbog toga bi efekat bio ekstremniji što ste bliže ekvatoru.
Atmosfera ne bi odmah poslušala Zemlju
Vazduh takođe ima sopstveni zamah.
NASA navodi da su atmosfera, okeani i čvrsta Zemlja povezani razmenom ugaonog momenta i da kretanje atmosfere može uticati na rotaciju planete.
U našem zamišljenom scenariju, ako bi se tlo naglo zaustavilo, atmosfera bi nastavila da se kreće.
To bi značilo ogromna strujanja vazduha, daleko snažnija od uobičajenih vetrova.
Okeani bi nastavili da se kreću
Još dramatičnija bila bi situacija sa vodom.
Okeani imaju ogromnu masu i sopstvenu inerciju. NASA posebno ističe da okeani imaju veliku „inerciju“ i da se njihovo kretanje ne menja trenutno.
Ako bi se Zemljina površina naglo zaustavila, voda bi nastavila da se kreće.
Na nekim mestima to bi moglo da izazove ogromne talase i katastrofalne promene duž obala.
A šta bi se dogodilo posle pet sekundi?
Ovde dolazi najzanimljiviji deo.
Ako bi se Zemlja odjednom zaustavila, a zatim tačno posle pet sekundi ponovo nastavila da se okreće istom brzinom, planetarna katastrofa ne bi jednostavno „nestala“ kada prođe pet sekundi.
Tlo bi ponovo krenulo, dok bi atmosfera, voda i objekti pokušavali da zadrže svoje prethodno kretanje.
Drugim rečima, dobili bismo dva ekstremna trenutka: naglo zaustavljanje i naglo ponovno pokretanje.
Da li bi se Zemljina orbita promenila?
Ne.
Zemljina rotacija oko sopstvene ose i njeno kretanje oko Sunca dve su različite stvari. Privremeni prestanak rotacije ne bi značio da Zemlja prestaje da kruži oko Sunca.
Međutim, život na površini bi već pretrpeo ogromne posledice.
Ali postoji jedna važna stvar
Ovaj scenario je hipotetički.
Zemlja se ne zaustavlja naglo. Njena rotacija se prirodno veoma malo menja zbog procesa u atmosferi, okeanima, unutrašnjosti planete i preraspodele mase. Naučnici te promene precizno prate, a NASA navodi da se rotacija Zemlje neprestano meri i da na nju utiču različiti procesi.
Zato nema razloga za strah da će se jednog jutra planeta jednostavno zaustaviti.
Ali ovaj misaoni eksperiment pokazuje nešto fascinantno: mi ne osećamo da se Zemlja kreće jer se sve oko nas kreće zajedno sa njom.
Tek kada zamislimo da se taj savršeno usklađeni pokret iznenada prekine, postaje jasno koliko je ogromna količina energije i zamaha koju planeta neprestano nosi sa sobom.
Pet sekundi bi, u takvom ekstremnom scenariju, bilo više nego dovoljno da svet izgleda potpuno drugačije.
