Tokom letnjih vrućina klima uređaj u automobilu postaje jedan od najvažnijih sistema za prijatnu vožnju. Ipak, jedna funkcija koju mnogi vozači redovno koriste može predstavljati problem ako ostane uključena duže nego što je potrebno.

Reč je o dugmetu za recirkulaciju vazduha, koje omogućava da klima koristi isti vazduh iz kabine umesto da uvlači svež vazduh spolja.

Recirkulacija pomaže klimi, ali nije namenjena za stalnu upotrebu

Kada je uključena recirkulacija vazduha, klima-uređaj može brže da rashladi unutrašnjost automobila i da troši manje energije. Ova funkcija je korisna i kada želite da sprečite ulazak neprijatnih mirisa ili izduvnih gasova spolja.

Međutim, problem nastaje kada recirkulacija ostane uključena tokom dužeg perioda.

U zatvorenoj kabini tada se postepeno povećava količina ugljen-dioksida (CO₂) koji putnici izdišu. Istovremeno se smanjuje količina svežeg vazduha, što može dovesti do umora, slabije koncentracije i sporijih reakcija tokom vožnje.

Rizik je veći kada se u automobilu nalazi više osoba.

Nivo ugljen-dioksida može brzo da poraste

Lekarka Kristobel Akinola upozorila je na društvenim mrežama na potencijalni problem sa ovom funkcijom, navodeći primer porodice koja je tokom putovanja imala uključen režim recirkulacije, a da toga nije bila svesna.

Prema njenim navodima, vozač je primetio da ostali putnici postaju pospani, a zatim je izgubio kontrolu nad vozilom. Ipak, konkretan slučaj nije nezavisno potvrđen, pa ga treba posmatrati samo kao upozorenje na mogući rizik.

Ono što potvrđuju istraživanja jeste da dugotrajna recirkulacija može povećati nivo CO₂ u kabini. Studija objavljena u časopisu Environmental Science and Pollution Research pokazala je da ovaj režim ne bi trebalo koristiti predugo, naročito kada se u automobilu nalazi više putnika.

Zbog toga stručnjaci preporučuju da se recirkulacija koristi kratkotrajno, na primer prilikom početnog hlađenja vrelog automobila, a zatim da se omogući dotok svežeg vazduha.

Obratite pažnju na ove znakove tokom vožnje

Mnogi moderni automobili danas imaju automatske sisteme koji prate kvalitet vazduha i sami regulišu rad recirkulacije. Ipak, vozači bi trebalo da obrate pažnju na situacije kada nešto nije u redu.

Ako tokom vožnje osetite umor bez jasnog razloga, pospanost ili primetite da se prozori magle, proverite da li je recirkulacija ostala uključena.

Ova funkcija nije opasna kada se koristi pravilno. Njena svrha je da pomogne klima uređaju da efikasnije radi, ali je važno znati kada treba pustiti svež vazduh u kabinu.

Od 2027. godine na tržištu Evropska unija moći će da se prodaju samo pametni telefoni koji ispunjavaju nova pravila usmerena na duži vek trajanja uređaja i lakšu popravku.

Jedna od najvažnijih promena odnosi se na baterije. Proizvođači će morati da ih dizajniraju tako da budu izdržljivije, ali i jednostavnije za zamenu nego što je to danas slučaj. Time bi trebalo da se reši čest problem korisnika – brzo slabljenje baterije nakon nekoliko godina korišćenja.

U praksi to znači da telefoni više neće morati da se menjaju čim počnu da se prazne brže nego ranije, već će zamena baterije postati realna i pristupačna opcija.

Cilj – manje otpada, duže korišćenje

Kako uređaji stare, najčešće prvi znakovi pada performansi dolaze upravo zbog baterije. Iako ostatak telefona često radi bez većih problema, korisnici se odlučuju za kupovinu novog modela.

Nova pravila imaju za cilj da smanje količinu elektronskog otpada, ali i da podstaknu popravke umesto česte kupovine novih uređaja. Time se istovremeno štede i resursi potrebni za proizvodnju.

Šta konkretno donosi 2027?

Pametni telefoni moraće da imaju baterije koje duže zadržavaju kapacitet čak i nakon velikog broja punjenja. Pored toga, proizvođači će biti obavezni da omoguće lakši pristup bateriji, odnosno jednostavniju zamenu bez komplikovanih procedura i specijalnih alata.

Iako se ne očekuje potpuni povratak na stare modele sa poklopcem koji se skida, budući uređaji bi trebalo da budu znatno praktičniji za servisiranje nego današnji.

Ova pravila odnosiće se i na Android i iPhone telefone, pa će promene zahvatiti praktično celo tržište.

Da li će korisnici uštedeti?

Duži vek trajanja telefona mogao bi da donese i konkretnu finansijsku korist, posebno onima koji uređaje menjaju svake dve do tri godine. Umesto kupovine novog telefona, u mnogim slučajevima biće dovoljna zamena baterije.

Takođe, očekuje se razvoj tržišta servisa, gde će popravke postati češća i isplativija alternativa kupovini novih modela.

Na kraju, koristi nisu samo finansijske – ređe menjanje telefona znači i manje otpada, što predstavlja važan korak ka očuvanju životne sredine.

Press.rs