Penal traje svega nekoliko sekundi, ali upravo tih nekoliko trenutaka može odlučiti čitavu utakmicu. Fudbaler mora da izdrži pritisak publike, protivničkih igrača i golmana, donese odluku i izvede udarac gotovo bez vremena za razmišljanje.

Mnogi gledaju izvođača penala i primećuju da ne skida pogled sa lopte ili golmana, pa čak deluje kao da uopšte ne trepće.

Ali da li sportisti zaista namerno izbegavaju treptanje?

Pogled je deo koncentracije

Tokom izvođenja penala igrač pokušava da obradi veliki broj informacija u veoma kratkom vremenu.

Gde stoji golman? Koliko je udaljen od centra gola? Gde se nalazi lopta? Koji deo gola želi da pogodi?

Zbog toga je vizuelna koncentracija veoma važna.

Kada sportista intenzivno prati određenu metu, treptanje može nakratko prekinuti vizuelnu obradu, iako je taj prekid veoma kratak.

To ne znači da bi jedno treptanje promenilo ishod penala, ali objašnjava zašto igrač može delovati potpuno „zaključano“ na ono što se nalazi ispred njega.

Zašto gledaju golmana?

Ovo je posebno zanimljiv deo priče.

Neki izvođači penala unapred odluče gde će šutirati i ne menjaju odluku bez obzira na kretanje golmana.

Drugi pokušavaju da posmatraju golmana do poslednjeg trenutka kako bi procenili njegovu nameru.

Obe strategije imaju prednosti i rizike.

Ako igrač previše razmišlja o golmanu, može izgubiti preciznost. Ako potpuno ignoriše njegovo kretanje, može mu olakšati odbranu.

Zato vrhunski izvođači razvijaju rutinu koja im omogućava da u nekoliko sekundi donesu odluku i izvedu udarac.

Pritisak utiče i na pogled

Kod penala nije važna samo tehnika.

Psihološki pritisak može promeniti način na koji sportista obrađuje informacije. Strah od greške može dovesti do preteranog razmišljanja, a upravo to može biti problem.

Zato se sportisti često oslanjaju na rutine.

Isti broj koraka do lopte, isti način nameštanja lopte, dubok udah ili određeni trenutak pogleda prema golu mogu pomoći igraču da se fokusira na poznatu proceduru.

Golman takođe igra psihološku igru

Izvođenje penala nije samo duel nogometaša i lopte.

To je i psihološki duel između izvođača i golmana.

Golmani pokušavaju da izgledaju što veće, pomeraju se po liniji, razgovaraju sa izvođačem ili pokušavaju da ga navedu da promeni odluku.

Izvođač, s druge strane, mora da ostane miran i da ne dozvoli da ga ometanje izbaci iz rutine.

Zato nekoliko sekundi pre udarca može izgledati kao da se ništa ne dešava, a zapravo se odvija veoma intenzivna mentalna borba.

Da li je bolje gledati golmana ili ugao gola?

Ne postoji jedna strategija koja garantuje pogodak.

Neki igrači unapred biraju ugao i pokušavaju da izvedu udarac dovoljno precizno i snažno da golman nema vremena da reaguje.

Drugi koriste informacije koje dobijaju iz položaja i kretanja golmana.

Najvažnije je da odluka bude jasna i da igrač ostane dosledan svojoj tehnici.

Zato penal izgleda jednostavno, a zapravo nije

Sa tribina penal deluje jednostavno: lopta je na 11 metara od gola, nema živog zida i igrač ima nekoliko sekundi da šutira.

U stvarnosti, to je jedan od najtežih psiholoških trenutaka u fudbalu.

Izvođač mora da kontroliše nervozu, zadrži pažnju, proceni situaciju i izvede tehnički precizan udarac dok zna da ga milioni ljudi posmatraju.

Zato pogled igrača pre penala nije samo slučajan detalj.

Ako primetite da fudbaler nekoliko trenutaka gotovo nepomično gleda ka golu i deluje kao da ne trepće, najverovatnije je potpuno fokusiran na zadatak koji je pred njim.

A tih nekoliko sekundi može da odluči sve.