Ako ste nekada gledali sportiste neposredno pre velikog meča ili takmičenja, možda ste primetili da neki od njih deluju potpuno izolovano. Slušaju muziku, gledaju u jednu tačku, ne razgovaraju sa saigračima ili jednostavno žele da budu sami.
To najčešće nije znak da su nervozni, neprijateljski raspoloženi ili da ne žele kontakt sa ljudima. Za mnoge sportiste, povlačenje je deo mentalne pripreme za takmičenje.
Potrebna im je potpuna koncentracija
Neposredno pred takmičenje sportista mora da prebaci pažnju sa svega što se dešava oko njega na zadatak koji ga čeka.
Razgovor, šale, telefoni, publika i drugi stimulansi mogu predstavljati dodatne informacije koje mozak mora da obrađuje.
Zato neki sportisti svesno smanjuju broj spoljašnjih podražaja kako bi ostali fokusirani.
Svako ima svoj način pripreme
Ne postoji jedna rutina koja odgovara svima.
Neko voli da razgovara i šali se do poslednjeg trenutka, dok drugom sportisti odgovara tišina. Neki slušaju muziku, drugi rade vežbe disanja, a pojedini prolaze kroz taktiku ili u mislima zamišljaju situacije koje bi mogle da se dogode tokom takmičenja.
Sve zavisi od ličnosti sportiste i njegovog načina pripreme.
Rutina daje osećaj kontrole
Velika takmičenja donose neizvesnost. Sportista ne može da kontroliše protivnika, publiku, sudijske odluke ili svaki detalj meča.
Ali može da kontroliše svoju pripremu.
Zbog toga mnogi vrhunski sportisti razvijaju veoma precizne rutine. Kada ponavljaju poznate korake pre takmičenja, to im može pomoći da se osećaju stabilnije i da pažnju usmere na ono što mogu da kontrolišu.
Zašto neki slušaju muziku?
Slušalice su čest prizor pred velike mečeve. Muzika može pomoći sportisti da se izdvoji iz buke svlačionice ili stadiona i napravi sopstveni „balon“ koncentracije.
Neki biraju energičnu muziku kako bi se dodatno motivisali, dok drugi preferiraju mirnije melodije koje im pomažu da ostanu smireni.
To ne znači da se sportista plaši
Povlačenje pre takmičenja ne mora biti znak straha ili nesigurnosti.
Naprotiv, kod nekih sportista upravo suprotno – što je takmičenje važnije, to im je potrebna veća koncentracija.
Sportista koji sedi sam, ćuti i ne reaguje na okolinu možda ne pokušava da pobegne od pritiska. Možda se upravo tada najviše priprema da mu se suprotstavi.
Na kraju, vrhunski sport nije samo pitanje fizičke spremnosti. U velikoj meri odlučuje i sposobnost sportiste da kontroliše pažnju, emocije i energiju onda kada je pritisak najveći.
