Francuz govorio o prelasku Šumahera iz Benetona u Ferari, ključnim greškama i karakteru nemačkog šampiona

Žan Tod, bivši šef tima Ferari i dugogodišnji saradnik Mihaela Šumahera, govorio je u javnosti o svom odnosu sa sedmostrukim svetskim šampionom Formule 1, osvetljavajući ključne momente njihove zajedničke karijere, kao i o karakteru jednog od najuspešnijih vozača u istoriji sporta. Tod, koji je sa Šumaherom osvojio pet uzastopnih titula u Ferariju, redovno posećuje nemačkog vozača u njegovom domu u Švajcarskoj gde se Šumaher oporavlja od teške povrede na skijanju.

U intervjuu je Tod detaljno opisao kako je došlo do prelaska Šumahera iz Benetona u Ferari 1995. godine. “Bio je najbolji vozač tog vremena. Početkom 1995. godine, u Monte Karlu, zajedno sa advokatom Petrom iz Ferarija, sastao sam se sa Mihaelom i njegovim menadžerom Vilijem Veberom. Posle samo jednog dana dogovorili smo se i potpisali ugovor”, istakao je Tod. On je objasnio i zašto je Šumaher napustio Beneton nakon dve osvojene titule: “Mislim da je smatrao da je vožnja za Ferari nešto posebno. Svidelo mu se što je izazov veći. Bio je izuzetno znatiželjan i profesionalan, ali je želeo određene garancije. Zato sam paralelno kontaktirao Rossa Brauna da bude tehnički direktor i Rorija Birna za poziciju glavnog dizajnera, a obojica su već radila sa Mihaelom u Benetonu.”

Tod se prisetio i incidenata koji su obeležili Šumaherovu karijeru, poput sudara sa Žakom Vilnevom u poslednjoj trci 1997. godine u Heresu, koji je odlučio šampionsku titulu. “Napravio je grešku. Učinio je to namerno. Svaki put kada bi pogrešio, skupo bi ga to koštalo. Tako je izgubio titulu. Isto se desilo 2006. godine u Monte Karlu tokom kvalifikacija sa Fernandom Alonsom. Dve greške, dva izgubljena prvenstva”, izjavio je Tod.

Bivši predsednik FIA naglasio je koliko je sezona 2000. bila presudna za Ferari: “Znali smo da, ako ne pobedimo te godine, tim bi mogao da se raspadne… ali smo uspeli i osvojili titulu”, rekao je Tod.

Govoreći o Šumaherovoj ličnosti, Tod je dodao: “On je prilično krhka osoba. Nije neko ko viče ili glumi da sve zna. Nakon osvajanja titule, na privatnom testu u Fioranu, pitao me: ‘Možeš li mi dati pola dana da proverim da li sam još uvek dobar?’ Mislim da je prava snaga u tome da nisi siguran u svoju veličinu. Mislim da niko od nas nije uveren da je dovoljno dobar, uvek imamo strah. Zbog toga često ne uživamo dovoljno u rezultatima. Sećam se 2004. godine kada je prvi put jedan vozač postao šampion usred sezone, u Magni-Kuru. I tada je imao strah pred Moncu, iako smo već bili šampioni. Uvek smo razmišljali kako da budemo bolji.”

Na pitanje da li je Šumaher arogantan, Tod je odgovorio: “Potpuno greše. On je stidljiv i velikodušan. Svoju stidljivost skriva tako što deluje arogantno. To je deo karaktera. Tako se profesionalni odnos pretvorio u prijateljstvo.”

Ovim rečima Žan Tod osvetljava ne samo profesionalni, već i lični aspekt saradnje sa Mihaelom Šumaherom, čiji uticaj na istoriju Formule 1 ostaje neizbrisiv.

Jack Doohan ostao bez prilike za debi u F1 sa Alpine, sada rezervni vozač u Haas timu

Mick Doohan, petostruki svetski šampion u motociklizmu, javno je izrazio nezadovoljstvo načinom na koji je Alpine postupio prema njegovom sinu Jacku Doohanu tokom priprema za sezonu 2025. u Formuli 1. Iako je Jack Doohan bio najavljen kao vozač Alpine tima i trebalo je da debituje u šampionatu, pre početka sezone odlučeno je da ga zameni Franco Colapinto, što je izazvalo brojne reakcije u javnosti.

Jack Doohan je, i pored svega, bio pod velikim pritiskom i suočen sa neprijatnim situacijama, uključujući i pretnje navijača iz Argentine, dok je njegova budućnost u Formuli 1 visila u vazduhu. Nakon što je napustio francusku ekipu, Doohan je pronašao novo angažovanje kao rezervni vozač u timu Haas F1, uz nastavak napora da se domogne stalnog mesta u najbržem cirkusu na svetu. Istovremeno, Jack Doohan nastavlja da vozi u drugim trkama kako bi održao formu i ostao konkurentan.

Mick Doohan je u izjavi za medije istakao da ne želi da ulazi u detalje kako ne bi ugrozio karijeru svog sina, ali je jasno rekao: “Zaista, ne mogu da komentarišem to. Ali mislim da je bilo nepravedno. Bilo je tako od samog početka. Zamenili su vozača pre nego što je sezona počela. I to je to. Moj sin je imao dugoročan ugovor, bio je prvi juniorski vozač Alpine tima koji je stigao do tog nivoa. Bilo je jasno, iz razloga koje ne mogu da iznesem, da je doneta drugačija odluka. I to je sve. Pogledajte, Jack je snažan mladić i njegov plan je… Sada vozi u Barseloni, u trkačkom automobilu. Trenutno je sa timom Haas F1, kao rezervni vozač, i pokušava da obezbedi sedište, možda u timu koji je više posvećen ugovorima”, rekao je Doohan.

Ova situacija još jednom pokazuje koliko su promenljive i neizvesne karijere mladih vozača u Formuli 1, gde odluke timova mogu drastično promeniti pravac razvoja jednog talenta. Jack Doohan nastavlja borbu za svoje mesto u eliti, dok je podrška njegovog oca Micka Doohana konstantna, kako na stazi, tako i van nje.

Problemi sa šasijom, prekomernom težinom i pouzdanošću udaljili Red Bull od borbe za titulu, dok Alpine vodi u konkurenciji sredine tabele

Red Bull je započeo novu eru Formule 1 izuzetno slabije nego što se očekivalo, sa prva tri trkačka vikenda bez plasmana na podijum, što je situacija kakva nije viđena još od 2019. godine. Nakon povlačenja Honde, sa kojom je tim iz Austrije beležio izuzetno uspešnu saradnju proteklih sezona, Red Bull se oslonio na sopstveni motor, Red Bull Ford, ali početak sezone pokazao je brojne slabosti. Posle tri održane trke, Red Bull je suočen sa ozbiljnim problemima vezanim za šasiju, prekomernu težinu bolida i manjkavom pouzdanošću, što je dovelo do toga da ni jedan od njihovih vozača nije uspeo da se domogne podijuma.

U Bahreinu, Bakuu i Kini 2019. godine, Maks Verstapen je zabeležio četvrta mesta, ali ove sezone rezultati su još slabiji – Verstapen je u Kini morao da odustane, u Australiji je završio kao šesti, dok je u Japanu stigao do osmog mesta, zaostajući čak 32 sekunde za pobednikom, Antonellijem. Posebno je bio bolan poraz u kvalifikacijama na Velikoj nagradi Japana, kada je Lindblad, debitant godine vozeći za juniorski tim Red Bulla, uspeo da eliminiše Verstapena u drugoj rundi kvalifikacija.

Red Bull, koji je prethodnih godina bio sinonim za tehničku stabilnost i vrhunsku sinergiju između fabrike, strategije i performansi na stazi, sada se suočava sa ozbiljnim izazovima na svim nivoima. Odlazak ključnih ljudi iz tehničkog sektora i unutrašnje reorganizacije narušile su ravnotežu u timu, što se odražava na rezultate i na stazi i u boksu, gde strategije više nisu proaktivne već reaktivne. To je dovelo do toga da Red Bull više ne diktira tempo, već pokušava da ga prati, a konkurenti poput Alpinea koriste priliku i preuzimaju vođstvo u sredini grida.

Podaci jasno pokazuju pad forme: ni jedan Red Bull vozač nije završio na podijumu u prva tri trkačka vikenda, što je poslednji put zabeleženo upravo u slabijim fazama prethodnih sezona, ali nikada ovako izraženo. Pored tehničkih problema, tim je dodatno opterećen i medijskim pritiskom, što utiče i na psihološku stabilnost ekipe. Unutrašnja i spoljašnja komunikacija više ne odražava sigurnost i dominaciju, a svaki taktički propust ima vidljivo veći uticaj na poziciju Red Bulla u poretku konstruktora.

U ovom trenutku, Red Bull ulaže napore da uvede poboljšanja na bolidu kako bi povratio ravnotežu i konkurentnost, ali zaostajanje za vodećim timovima je očigledno, a svaka greška može dodatno da ih udalji od vrha. Novi tehnički propisi, promenjena struktura tima i povećana konkurencija u Formuli 1, čine da je era apsolutne dominacije Red Bulla možda došla do svog kraja. U narednim trkama, od tima iz Austrije se očekuje brza reakcija, ali ukoliko problemi potraju, ova sezona može ostati upamćena kao jedna od najslabijih za Red Bull u poslednjih deset godina.