Srpski bokser najavio želju da se u maju revanšira Dmitriju Litvinovu za poraz iz Sočija, uz podršku navijača u hali Lagator.

Srpski bokser Rastko Simić izrazio je želju da se u maju revanšira Rusu Dmitriju Litvinovu za poraz koji je doživeo u februaru ove godine u Sočiju. Simić veruje da će pred domaćim navijačima u Loznici imati dodatnu energiju i podršku, što bi moglo biti presudno u njihovom narednom okršaju. Centralni meč između Simića i Litvinova biće glavni događaj trećeg bratskog susreta Srbije i Rusije, koji je zakazan za 29. maj u hali Lagator u Loznici. Simić će tako imati priliku da se pred domaćom publikom izbori za revanš i pokuša da ispravi rezultat iz prethodnog meča, u kojem su, prema mišljenju mnogih stručnjaka, sudijske odluke bile diskutabilne.

Pred 39. izdanje Beogradskog maratona, direktor Darko Habuš naglašava ekonomski i društveni značaj događaja za grad i državu

Beogradski maraton, jedan od najprepoznatljivijih sportskih događaja u Srbiji, ove godine doživljava svoje 39. izdanje kao dvodnevnu manifestaciju, koja će biti održana u subotu i nedelju, 18. i 19. aprila u glavnom gradu. Direktor Beogradskog maratona Darko Habuš istakao je na konferenciji za medije u Skupštini Grada Beograda da se očekuje učešće oko 14.500 takmičara iz čak 79 država, čime se potvrđuje međunarodni značaj ove manifestacije.

Habuš je naglasio da Beogradski maraton tokom gotovo četiri decenije postojanja ima mnogo širi uticaj od samog sporta, jer oblikuje identitet Beograda, povezuje ljude i šalje snažnu poruku o vrednostima kao što su zdravlje, zajedništvo i istrajnost. “Beogradski maraton je jedan od najvažnijih međunarodnih događaja u Srbiji. Svake godine okuplja hiljade učesnika iz više od 70 zemalja, ali ono što ga čini posebnim je energija naših građana i to je slika Beograda koju želimo da pošaljemo u svet”, izjavio je Habuš.

Ovogodišnji program podrazumeva polumaraton koji startuje u subotu od 9 časova, kao i trku na 10 kilometara istog dana u 18 sati. Centralna maratonska trka na 42.195 kilometara predviđena je za nedelju od 8 časova. Očekuje se da će manifestacija privući veliku pažnju građana, ali i posetilaca iz inostranstva.

Pored sportskog, Habuš je govorio i o ekonomskom značaju Beogradskog maratona, predstavljajući rezultate studije koju su izradili profesori Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Prema tim podacima, tokom maratonskog vikenda prošle godine u budžet grada uliveno je oko 7,5 miliona evra, što ukazuje na ogroman doprinos ove manifestacije ekonomiji Beograda i cele Srbije. “To je podatak koji jasno pokazuje da ovaj događaj nije samo sportski, već i snažan razvojni i turistički resurs Beograda”, dodao je Habuš.

On je posebno apostrofirao izazove sa kojima se organizatori suočavaju, ističući da organizacija događaja ovog obima zahteva posvećenost, koordinaciju i saradnju svih aktera. “U tom procesu se često susrećemo sa izazovima koji nas usporavaju, ali nas istovremeno i dodatno motivišu da pokažemo koliko verujemo u značaj ovog događaja. Jer, kad imate manifestaciju koja okuplja desetine hiljada ljudi, promoviše zdrav način života i doprinosi ekonomiji grada, jasno je da je njen značaj višestruk”, zaključio je Habuš.

Beogradski maraton i ove godine potvrđuje svoj status jedne od najznačajnijih sportskih i društvenih manifestacija u Srbiji, nastavljajući tradiciju koja traje već skoro četiri decenije.

Stefano Domenicali i Mohamed Ben Sulayem ističu da se razmatraju V8 motori i sintetička goriva, ključne promene očekuju se od 2030.

U vrhu Formule 1 već su započete ozbiljne diskusije o budućnosti najbržeg sporta na svetu, iako je tek održano tri trke pod pravilima koja će zvanično stupiti na snagu 2026. godine. Stefano Domenicali, izvršni direktor Formule 1, naglasio je da neće biti više odlaganja i da F1 zajednica mora doneti jasne odluke o sledećem pravilniku do kraja 2025. godine.

U poslednje vreme iz Nemačke dolaze informacije da se razmatra mogućnost povratka V8 motora s turbo punjačima, što bi predstavljalo veliki rez sa trenutnim pravilima. Ipak, kako tvrde izvori bliski FIA, bez obzira na ishod, jasno je da će naredna pravila oblikovati F1 od 2030. ili 2031. godine, dok će pravila koja stupaju na snagu 2026. ostati nepromenjena, imajući u vidu već potvrđene ugovore sa važnim proizvođačima poput Audi, Honda i General Motors (u saradnji sa brendom Cadillac).

Trenutni pravac Formule 1 za 2026. godinu podrazumeva kombinaciju termalnog i električnog pogona u odnosu 50:50, ali ova koncepcija nije naišla na potpuno odobravanje među vozačima i navijačima. Promene su najavljene već od trke u Majamiju, ali se ne očekuju drastični zaokreti do 2030. godine. Toni Cuquerella, bivši inženjer i aktuelni analitičar, ističe da “nije moguće vratiti se na V12 motore od 500 kilograma” i da su velike promene realno izvodljive tek na duži rok.

Mohamed Ben Sulayem, predsednik FIA, otvoreno je podržao uvođenje V8 motora sa turbo punjenjem i zapreminom od 2,4 litra, koristeći sintetička goriva, naglašavajući da su timovi i vlasnici komercijalnih prava skloni ovoj ideji: “V8 motori su na putu. Optimizam postoji i među ekipama i kod vlasnika prava. Moramo da donesemo odluku uskoro.”

Stefano Domenicali je podvukao da je prioritet donošenje novog tehničkog pravilnika u saradnji sa FIA do kraja 2025. godine: “Ne možemo gubiti vreme. Ne možemo čekati sa strane, moramo odlučiti. To će biti zajednička odluka sa FIA i dogodiće se ove godine.”

Iako se promene neće odraziti na šampionat 2026. godine, jasno je da se F1 nalazi pred još jednom velikom tehnološkom tranzicijom. U fokusu je smanjenje mase automobila, unapređenje efikasnosti baterija i uvođenje tehnoloških rešenja koja će unaprediti spektakl na stazi, a sve u skladu sa ekološkim ciljevima koje podržavaju i FIA i vodeći proizvođači.