Šest meseci nakon povrede, Mark Markes ističe da i dalje traži svoje novo fizičko maksimum, dok Ducati prate njegov oporavak

Mark Markes, višestruki šampion MotoGP-a, i dalje se nije u potpunosti oporavio od povrede desnog ramena koju je zadobio 5. oktobra prošle godine u Mandaliki. Iako je tokom predsezone, ali i na trkama u Tajlandu, Brazilu i nedavno u Ostinu, više puta ponovio da još nije na nivou od sto odsto, Markes nastavlja sa naporima da povrati svoju optimalnu formu. Nakon svake trke, Markes je isticao da će koristiti period između trka za dodatni rad na fizičkoj spremi, ali rezultati još nisu na očekivanom nivou. Posebno zabrinjava što je nakon trke u Buriramu izjavio: “Ne znam koja je sada moja sto odsto forma, možda je niža nego pre”, ukazujući na dugotrajne posledice povrede.

Staza u Ostinu, gde je ranije slavio sedam puta, ove godine nije mu donela očekivane rezultate, što je dodatno potvrdilo da još nije dostigao svoj nekadašnji maksimum. “Moram da pronađem svoj novi sto odsto. Posle povrede, uvek moraš da pronađeš gde ti je novi maksimum”, izjavio je Markes, pokazujući samokritičnost. On je naglasio: “Moram da napredujem ja, a ne motocikl.” Detaljno je opisao svoje trenutne poteškoće: “Moram da shvatim kako da budem bolji u prvim krugovima. Ne osećam se dobro na motociklu; kao da vozim u neprirodnoj poziciji, samo upravljajući. Tako sam brz, ali ne mogu da napravim razliku. U prvim krugovima najviše patim fizički, jer je sve agresivnije, moram da ulažem više snage, a nemam je dovoljno.”

Iz tima Ducati poručuju da su svesni njegovih trenutnih ograničenja. Šef tima Davide Tardozzi ističe: “Mark još nije na sto odsto. Kada je pretekao Raula Fernandeza i dostigao Peka Banjaju i Enea Bastianinija, dobio je osam desetinki za pet ili šest krugova. To znači da, kada je u formi, može da se bori za vodeće pozicije, ali Markes je Markes.” Tardozzi dodaje: “Ako me pitate za procenat… to je kao bacanje kocke. Ne mogu da kažem, ali sigurno nije pravi procenat. Nažalost, ono što se desilo u Indoneziji i dalje ima posledice, još nije dobro.”

Sada sledi nova pauza do trke u Heresu, zakazanu za 24-26. april, što Markesu pruža još jednu priliku za dodatni oporavak desnog ramena. Obećanja o brzom povratku više nisu toliko konkretna, pa je sam Markes izjavio: “Videćemo da li možemo da napredujemo.” Njegova situacija pažljivo se prati kako u njegovom timu, tako i u MotoGP zajednici, gde se očekuje povratak šampiona na nivo na koji je publika navikla.

Srpski sport ostao je bez jednog od svojih najistaknutijih odbojkaša, čiji je doprinos ostavio neizbrisiv trag u domaćoj i jugoslovenskoj odbojci

Sportska javnost Srbije zavijena je u crno nakon vesti o smrti Borislava ‘Trbe’ Baračkog, jednog od najcenjenijih i najvoljenijih odbojkaša koje je naša zemlja imala. Barački je preminuo u 87. godini života, ostavivši iza sebe bogatu sportsku karijeru i neprocenjiv doprinos razvoju odbojke u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji.

Rođen u Turiji, Barački je svoje prve odbojkaške korake načinio upravo u rodnom mestu. Njegov talenat prepoznat je već u mladosti, pa je kao srednjoškolac 1958. godine prešao u Bački Maglić, gde je proveo dve sezone. Nakon toga, pojačao je redove Jedinstva iz Stare Pazove, kluba u kojem je proveo najveći deo svoje karijere i stekao status legende.

Borislav Barački bio je među prvim jugoslovenskim odbojkašima koji su imali priliku da se okušaju u inostranstvu. U periodu od 1967. do 1969. godine igrao je u Belgiji, gde je dodatno usavršio svoje veštine i stekao dragoceno međunarodno iskustvo. Po povratku iz Belgije, vratio se u Jedinstvo iz Stare Pazove, gde je 1974. godine završio bogatu igračku karijeru.

Njegovo ime zauzima posebno mesto u istoriji Jedinstva iz Stare Pazove, kluba koji je decenijama bio sinonim za uspeh u Sremu, ali i šire. Barački je dres Jedinstva nosio u dva navrata i ostavio neizbrisiv trag, postavši uzor mnogim mladim sportistima koji su sanjali da idu njegovim putem.

Nakon okončanja sportske karijere, Borislav Barački ostao je veran Staroj Pazovi i njenoj okolini. Bio je poznat kao veliki zaljubljenik u prirodu, posebno u reku Dunav, pored koje je u mestu Belegiš provodio mnogo vremena. Poznato je da je više od pola veka pedantno beležio vodostaj reke, što govori o njegovoj posvećenosti i ljubavi prema prirodi. Pored toga, Barački je bio strastveni lovac i ribolovac, a njegovi prijatelji i poznanici pamte ga kao čoveka vedrog duha i velikog srca.

Odlazak Borislava ‘Trbe’ Baračkog predstavlja veliki gubitak za srpski sport, posebno za zajednicu u Staroj Pazovi, gde će ostati upamćen kao izuzetna ličnost i jedan od najzaslužnijih sportista koji su doprinosili afirmaciji odbojke na ovim prostorima. Njegova posvećenost, skromnost i ljubav prema sportu ostaju kao primer generacijama koje dolaze.

Stojan Vujko istakao je na Nacionalnom forumu značaj kontinuiranih ulaganja i izgradnje objekata za budućnost sporta u Srbiji.

Potpredsednik Olimpijskog komiteta Srbije, Stojan Vujko, izjavio je u Beogradu da je budućnost sporta u Srbiji veoma perspektivna, naglašavajući značaj ulaganja u sportsku infrastrukturu. On je govorio na Nacionalnom forumu “Budućnost srpskog sporta”, koji je organizovao Olimpijski komitet Srbije, a na kojem su prisustvovali brojni predstavnici nacionalnih sportskih saveza i sportskih institucija.

Vujko je naveo da je prethodna decenija bila obeležena velikim ulaganjima u izgradnju i obnovu sportskih objekata, ističući da se u Srbiji nikada više nije gradilo nego sada. Prema njegovim rečima, trend ulaganja će se nastaviti i u narednim godinama, prateći planove razvoja sporta. “Nikad se više u Srbiji nije gradilo, proteklu deceniju su obeležila kapitalna ulaganja u sportsku infrastrukturu i kako idu planovi, ona će biti samo veća. Tako da što se tiče sporta, budućnost je zaista svetla”, poručio je Vujko.

Forum je takođe bio prilika za razmenu mišljenja i iskustava između različitih aktera iz sveta sporta, a centralna tema bila je dalji razvoj i jačanje sportskog sistema u zemlji kroz nova ulaganja i unapređenje infrastrukture.