Predsednik Srpskog atletskog saveza ističe uspehe u 2026. i najavljuje ambicije za Igre u Los Anđelesu.

Slobodan Branković, predsednik Srpskog atletskog saveza, izjavio je da su atlečari ponos Srbije i da je cilj osvajanje što više medalja na Olimpijskim igrama 2028. godine u Los Anđelesu. Na konferenciji povodom uspeha postignutih u 2026. godini, Branković je podvukao važnost jubileja – 120 godina atletike u Srbiji, koji će biti obeležen 15. oktobra.

Uspešna godina za srpsku atletiku

Ova godina bila je izuzetno značajna za srpsku atletiku, a posebno se ističe organizacija velikih takmičenja i kontinuirani razvoj sportista. Branković je zahvalio svim atletičarima, trenerima i klubovima na doprinosu i razvoju ovog sporta tokom 2026. godine. Prema njegovim rečima, bez podrške Olimpijskog komiteta Srbije i Ministarstva sporta ne bi bilo moguće ostvariti ovako dobre rezultate.

Obeležavanje jubileja i veliki planovi

Jubilej od 120 godina od početka atletike u Srbiji biće svečano obeležen u Valjevu. Osim toga, Beograd i Srbija će imati priliku da drugi put budu domaćini Evropskog prvenstva u krosu, zakazanog za 13. decembar ove godine. Ova manifestacija još jednom potvrđuje značaj Srbije na atletskoj mapi Evrope.

Cilj – medalje na Igrama u Los Anđelesu

Branković je naglasio da se svi napori usmeravaju ka što boljem nastupu na Olimpijskim igrama 2028. godine. “Čestitam svim našim atletičarima, trenerima i klubovima na izuzetnom razvoju atletike u 2026. godine. Hvala Olimpijskom komitetu Srbije i Ministarstvu sporta koji su nesebično pomagali”, izjavio je Branković tokom obraćanja javnosti.

Srbija kao domaćin velikih takmičenja

Pored organizacije Evropskog prvenstva u krosu, Srbija nastavlja tradiciju domaćina velikih sportskih događaja što doprinosi promociji atletike među mladima i širenju interesovanja za ovaj sport širom zemlje. Ove aktivnosti doprinose jačanju infrastrukture i stvaranju novih generacija uspešnih sportista.

Budući izazovi i podrška institucija

Konačno, uz podršku institucija kao što su Olimpijski komitet Srbije i Ministarstvo sporta, srpska atletika ima čvrste temelje za ostvarivanje ambicioznih ciljeva na međunarodnoj sceni. Očekuje se da će naredni period doneti još više uspeha i da će srpski atletičari nastaviti da budu uzor mladima širom zemlje.

Odlazak Kristijana Hornera iz Red Bulla usledio je posle dve decenije vođstva i osam vozačkih titula, uz šest šampionskih pehara konstruktora.

Kristijan Horner otvoreno je govorio o razlozima zbog kojih je napustio Red Bull, ističući da ‘Red Bull više nije želeo moj pristup’. Njegov iznenadni odlazak sa mesta tim menadžera dogodio se sredinom prošle sezone, neposredno posle Velike nagrade Britanije. Tokom dvadeset godina koliko je vodio ekipu, Horner je osvojio osam titula u vozačkom poretku i šest u konkurenciji konstruktora.

Red Bull više nije želeo moj pristup: detalji neočekivanog razlaza

Nakon što je Red Bull kupio Jaguar krajem 2004. godine i transformisao ga u RB1 za sezonu 2005, Kristijan Horner postao je prvi čovek tima. Pod njegovim rukovodstvom tim je došao do istorijskih uspeha — od Vettelove dominacije pa sve do uspona Maxa Verstappena. Međutim, tokom sezone 2025. situacija se promenila. Uprkos tome što su Verstappen i Red Bull delovali kao ozbiljni rivali McLarenu za titulu, Horner je dobio otkaz odmah nakon trke na Silverstonu.

Kulminacija tenzija: pad forme i lični uticaj

Prema njegovim rečima, razlog koji mu je tada ponuđen bio je “pad performansi tima”, ali su mu kasnije priznali da ih brine njegov sve veći lični uticaj unutar ekipe. “Kada sam insistirao na objašnjenju, rekli su mi da im smeta što to više liči na ‘Christian Horner Racing’ nego na ‘Red Bull Racing'”, izjavio je Horner za The Times. Ova rečenica jasno ilustruje narušene odnose između bivšeg šefa i uprave.

Afera iz 2024: početak kraja dominacije

Dodatnu nestabilnost izazvao je skandal iz 2024. godine kada se Kristijan Horner suočio sa optužbama za neprimereno ponašanje prema zaposlenoj u timu. Iako ga je interna istraga Red Bulla oslobodila odgovornosti, taj incident ostavio je trag na njegovu reputaciju ali i ugled tima. U isto vreme, McLaren je prekinuo višegodišnju dominaciju Red Bulla koja traje još od Verstappenove prve titule 2021. godine.

Ishod raskida: finansijska nadoknada i prognoza budućnosti tima

Nakon raskida ugovora, Kristijan Horner dobio je odštetu od čak 80 miliona funti. On smatra da to potvrđuje kako nije napravio nikakvu grešku: “To pokazuje da jednostavno više nisu želeli mene u timu.” Takođe, predviđa dalji pad Red Bulla bez svog prisustva: “Ako pogledate gde će biti taj tim za godinu dana, mislim da će izgubiti energiju i posebnu iskru.” Sve ove izjave dolaze u trenutku kada glasine povezuju Hornera sa mogućim prelaskom u Ferrari umesto Vasseura baš kada Verstappen prekida seriju bez pobede trijumfom na stazi Sepang.

Predsednik Međunarodne federacije školskog sporta ističe značaj dostupnosti sporta deci i ulogu Srbije kao uzora

Željko Tanasković, predsednik Međunarodne federacije školskog sporta, izjavio je da školski sport spaja, povezuje i obrazuje mlade iz celog sveta. Prema njegovim rečima, Srbija daje pun doprinos kako bi školski sport bio dostupan svakom detetu. Ova izjava je data posle uspešno organizovanih međunarodnih takmičenja u Srbiji tokom ove godine, što dodatno potvrđuje važnost teme školski sport spaja za domaći i globalni kontekst.

Tanasković je naglasio da deca u Srbiji, uz podršku države, imaju priliku da se besplatno bave sportom. Na taj način im je omogućeno ne samo da razvijaju svoje fizičke sposobnosti, već i da stiču nova prijateljstva i iskustva. Srbija je ove godine bila sjajan domaćin Svetskog prvenstva na Zlatiboru u košarci za srednjoškolce i Evropskog šampionata u basketu 3×3 u Beogradu.

Školski sport spaja mlade kroz takmičenja i druženje

Tokom međunarodnih događaja koje je Srbija organizovala, mladi su imali priliku da steknu nova iskustva i upoznaju vršnjake iz različitih zemalja. Takođe, zahvaljujući organizaciji ovih takmičenja, školski sport spaja ne samo učesnike već i njihove porodice te škole iz kojih dolaze. Na ovaj način, stvara se snažna mreža saradnje koja prevazilazi sportske okvire.

Tanasković smatra da su ovakvi događaji više od samog takmičenja. Pre svega, oni pružaju mladima mogućnost za lični razvoj, razmenu znanja i kulturno povezivanje. Osim toga, deca iz drugih država imala su priliku da upoznaju Srbiju kao prijateljsku i otvorenu zemlju.

Srbija kao pozitivan primer dostupnosti školskog sporta

Prema rečima Tanaskovića, Srbija je primer jer omogućava besplatan pristup sportu svim osnovcima i srednjoškolcima. Ova praksa pokazuje koliko je važno ulaganje države u razvoj mladih kroz sportske aktivnosti. Takav pristup ima dugoročan uticaj na zdravlje mladih generacija ali i na njihov društveni razvoj.

“Verujem da su učesnici kući poneli mnogo više od sportskih rezultata – nova prijateljstva, iskustva, upoznavanje Srbije i uspomene koje će pamtiti čitavog života. Upravo je to suština školskog sporta: sport, druženje, obrazovanje i povezivanje,” izjavio je Željko Tanasković.

Pored toga, on je naglasio važnost nastavka ulaganja u školski sport kako bi se osiguralo da svako dete ima jednake šanse za bavljenje fizičkom aktivnošću. Na kraju, istakao je da školski sport spaja mlade iz celog sveta ne samo na terenu već i van njega.