Španski teniser priznao da je imao probleme sa zdravljem zbog lekova, tražio pomoć psihijatra i otkrio detalje o saradnji sa Tonijem Nadalom

Rafael Nadal, jedan od najtrofejnijih tenisera u istoriji i osvajač 22 Grend slem titule, govorio je za španski list Marka o teškim trenucima kroz koje je prolazio tokom svoje bogate karijere. U intervjuu koji je dao povodom najave dokumentarca na Netfliksu, Nadal je otvoreno pričao o zdravstvenim problemima, psihičkim izazovima i odnosima u svom timu.

Nadal je istakao da se njegova karijera ne može razumeti bez uzimanja u obzir dugogodišnjih fizičkih problema. “Ne možete razumeti moju karijeru bez pominjanja faza kroz koje sam prošao, u smislu fizičkih problema. Zato mislim da je bilo važno da se o tome priča. Odatle ljudi takođe stiču predstavu o tome kakav je svakodnevni život profesionalnog tenisera. Pogotovo sa hroničnim problemom kao što je onaj koji sam imao od početka karijere”, naveo je Nadal.

Posebno se osvrnuo na povredu stopala iz rane faze karijere, zbog koje mu je ortopedski uložak omogućio da nastavi da igra, ali i prouzrokovao dodatne probleme na drugim delovima tela. “Tokom karijere sam imao problema sa mnogim delovima tela. Ali mislim da sve potiče od jedne stvari: mog stopala. Rešenje koje mi je omogućilo da nastavim da igram tenis bio je ortopedski uložak koji je ispravio tu povredu. Ali je poremetio ostatak mog tela”, rekao je Nadal.

Španski as priznao je i da su česte upotrebe antiinflamatornih lekova radi ublažavanja bola dovele do ozbiljnih posledica po njegovo zdravlje, uključujući dve perforacije creva: “Bilo je mnogo dana kada sam se svađao sa svojim fizioterapeutom oko toga da li treba da uzimam antiinflamatorne lekove ili ne… Na kraju znam da je to štetno za moje telo. U stvari, kao što sam rekao, imam dve perforacije u crevima od uzimanja toliko antiinflamatornih lekova. Ali da nije bilo toga, moja karijera bi bila potpuno drugačija”.

Nadal se prvi put javno osvrnuo i na mentalne poteškoće kroz koje je prolazio tokom 2015. godine. Otkrio je da mu tadašnja preporuka Karlosa Moje pomogla da potraži stručnu pomoć: “Mislim da je stvarnost da sam 2015. godine imao epizodu koja je trajala godinu dana… Morao sam da šetam sa flašicom vode kada sam van terena, jer sam se u suprotnom gušio sopstvenom pljuvačkom. Pa sam rekao, dobro, imam problem, moram da odem kod stručnjaka.” Dodao je i: “Posetio sam psihologa, a on mi je objasnio stvari koje sam već znao… Bila mi je potrebna drugačija vrsta pomoći. Zato sam otišao kod psihijatra. Dali su mi lekove koji su mi omogućili da se poboljšam tokom meseci.”

Zanimljiv detalj iz intervjua odnosi se na odlazak Tonija Nadala iz njegovog tima – Rafael Nadal otkriva kako mu stric nije lično saopštio tu odluku već ju je saznao iz medija: “Neverovatno je da smo to saznali iz novina. Nije bilo prijatno u tom trenutku. Ali tako je… On mi je stric i volim ga.”

Ova otvorena ispovest Rafaela Nadala baca svetlo na cenu koju profesionalni sportisti plaćaju za uspeh i podseća koliko su mentalno zdravlje i podrška tima važni faktori u vrhunskom sportu.

Srpski tim slavio u Sosnovcu posle pet setova, Veljko Masulović briljirao u ključnim momentima meča

Odbojkaška reprezentacija Srbije ostvarila je izuzetno važnu pobedu na početku priprema za Ligu nacija, savladavši jednu od najjačih selekcija sveta, Poljsku, u gostima u Sosnovcu rezultatom 3:2 (23:25, 25:22, 28:26, 22:25, 16:14). Meč je završen posle velike borbe i igre na razliku u odlučujućem setu.

Poljska je bolje otvorila susret i tokom prvog seta držala prednost. Iako su srpski odbojkaši poveli sa 23:22 krajem ovog perioda, niz grešaka i serija domaćih od tri vezana poena doneli su Poljacima vođstvo. U prvom setu Srbija je imala čak 13 grešaka.

Drugi set doneo je preokret – srpski tim je značajno smanjio broj grešaka, a posebno se istakao Veljko Masulović koji je odličnom igrom doprineo izjednačenju. U trećem setu viđena je velika drama i neizvesnost, a upravo je Masulović as servisom rešio ovaj period igre u korist Srbije.

Činilo se da bi naši odbojkaši mogli do pobede u četiri seta, ali je Poljska preuzela inicijativu u četvrtom periodu, stigla do vođstva 20:14 i izborila peti set. U odlučujućem delu ponovo su domaći imali blagu prednost, ali su srpski igrači pokazali karakter i napravili preokret za konačnu pobedu.

U nastavku priprema Srbija će odigrati prijateljske utakmice protiv Bugarske i Ukrajine.

Niki Lauda ostavio je neizbrisiv trag u Formuli 1 kao trostruki šampion i ključni arhitekta uspeha Mercedesa, a njegova priča o povratku iz gotovo nemogućeg ostaje inspiracija sportu.

Danas se navršava sedam godina otkako je Niki Lauda, legendarni austrijski vozač i trostruki svetski šampion, preminuo 20. maja 2019. godine u Cirihu. Njegova smrt ostavila je duboku prazninu u svetu automobilizma, dok se Formula 1 i dalje sa poštovanjem seća čoveka koji je svojim karakterom i delima nadmašio statistiku.

Karijera Nikija Laude podeljena je na period pre i posle sudbonosne nesreće na trci za Veliku nagradu Nemačke 1976. godine na stazi Nirburgring. Tadašnji šampion doživeo je težak udes u plamenu iz kog je jedva izvukao živu glavu, a njegova borba za oporavak postala je jedna od najinspirativnijih priča sporta – vratio se na stazu već nakon samo 42 dana kako bi nastavio borbu za titulu.

Lauda je tokom karijere osvojio tri titule svetskog šampiona – dve vozeći za Ferrari i jednu kao član tima McLaren. Poznat po svojoj brutalnoj iskrenosti, hladnom pragmatizmu i nepopustljivosti, postao je zaštitni znak epohe Formule 1 koja se promenila upravo njegovim doprinosom. Nakon završetka trkačke karijere, Lauda je kao savetnik Mercedesovog tima bio ključan faktor u usponu ove ekipe do apsolutne dominacije – posebno zahvaljujući tome što je lično ubedio Luisa Hamiltona da potpiše za Mercedes, čime su postavljeni temelji višegodišnje hegemonije „Srebrnih strela“.

Njegova crvena kačket kapa bila je simbol snage volje kojom je prikrivao posledice nesreće, ali mnogo više od toga – Lauda je bio pilot, preduzetnik u avio-industriji, konsultant i nadasve glas razuma koga su svi slušali kada bi govorio o sportu ili životu. Nedostatak njegove autentične perspektive oseća se na svakom Gran priju jer niko drugi nije mogao tako jasno da izgovori ono što mnogi misle ali ne smeju da kažu.

Dok motori Formule 1 nastavljaju da grme širom sveta, nasleđe Nikija Laude živi kroz generacije vozača i timova koji ga smatraju uzorom. On nije bio samo šampion već čovek koji je dokazao da čak ni najteže prepreke nisu kraj puta — već izazov za još jedan krug.