Srpski miks tim izgubio je borbu za bronzu od reprezentacije Turske rezultatom 4:1, a jedinu pobedu ostvarila je Marica Perišić.

Reprezentacija Srbije osvojila je peto mesto na Evropskom prvenstvu za miks timove u džudou, koje se održalo u Beogradu. U meču za bronzanu medalju, srpski tim poražen je od Turske rezultatom 4:1 u hali ‘Aleksandar Nikolić’.

Tok meča protiv Turske

U odlučujućem susretu za plasman među osvajače medalja, džudisti Srbije nisu uspeli da savladaju tursku reprezentaciju. Iako su se borili do kraja, samo je Marica Perišić uspela da donese poen svom timu. Ona je trijumfovala u kategoriji do 57 kilograma protiv Ajsenur Karadag. S druge strane, turski takmičari bili su uspešniji u preostalim borbama i tako osigurali bronzanu medalju za svoj tim.

Istaknuti pojedinci i značaj rezultata

Tokom susreta, Perišić je pokazala visok nivo pripremljenosti i odlučnosti, ali to nije bilo dovoljno da se promeni ukupni ishod. Takođe, ostatak ekipe Srbije dao je sve od sebe, ali su turski džudisti pronašli način da steknu prednost i zadrže vođstvo do samog kraja. Na kraju, Srbija je završila takmičenje na petoj poziciji, što predstavlja solidan rezultat s obzirom na konkurenciju na ovom nivou.

Peto mesto na Evropskom prvenstvu za miks timove

Ovim plasmanom srpski miks tim potvrdio je svoju konkurentnost među najboljim evropskim selekcijama. Evropsko prvenstvo za miks timove još jednom je pokazalo koliko su ovakva takmičenja važna za promociju džudo sporta u regionu. Iako nisu uspeli da dođu do medalje pred domaćom publikom, srpski reprezentativci ostavili su snažan utisak i stekli dodatno iskustvo za buduće izazove.

Španac Aleks Escrig postavio je novi rekord staze Lusail i startovaće sa prve pozicije, dok će Manu González krenuti ispred Izana Guevare u trci Moto2.

Aleks Escrig ostvario je izvanredan uspeh osvojivši pol poziciju u klasi Moto2 na Velikoj nagradi Katara, voženoj na stazi Lusail. On je postavio novi rekord staze, ostavivši konkurente iza sebe u izuzetno konkurentnim kvalifikacijama. U isto vreme, Manu González je osigurao startnu prednost ispred Izana Guevare, što bi moglo biti odlučujuće za borbu za titulu.

Tokom kvalifikacija, temperatura vazduha pala je na 30 stepeni, dok je asfalt bio 33 stepena, što je uticalo na uslove vožnje. Zbog povreda ili drugih razloga, Arón Canet i Sergio García Dols nisu učestvovali. U Q1 fazi pažnju su privukli nastupi Ivana Ortolá, trećeg u generalnom plasmanu, kao i Dani Muñoza koji se od početka isticao dobrim tempom. Međutim, Van den Goorbergh preuzeo je inicijativu tokom rane faze kvalifikacija. Nedugo zatim Furusato je uspeo da ga nadmaši vozeći samostalno.

Escrig dominirao uz rekordan krug

Ortola se približio najboljim vremenima ali mu to nije bilo dovoljno za više od četvrtog mesta u Q1. Posle promene pneumatika Piqueras i Öncü su pokušali da prate tempo ali nisu uspeli da ostvare bolja vremena. Roberts se istakao solo vožnjom i izbacio Ortolu iz daljeg plasmana. Na kraju su Dani Muñoz, Van den Goorbergh, Sasaki i Ortolá prošli u završnu rundu kvalifikacija.

U nastavku su Furusato (19), Roberts (20), Aji (21), Ferrández (22), Arbolino (23), Lunetta (24), Piqueras (25), Öncü (26) i Ferrari (27) zauzeli mesta u drugom delu startne gride. Već na početku Q2 Holgado je privukao grupu vozača iza sebe dok se Alonso López probijao napred ispred Baltusa kako bi uhvatio najbolji ritam. Manu González pametno je ostavljao prostor za brzi krug dok se Guevara našao tik uz Ortolu.

Borba za vrh tabele – značaj plasmana

Izan Guevara prvi je postavio referentno vreme ali Aleks Escrig ga je odmah nadmašio bržim krugom za tri desetinke sekunde. Prva vožnja Manua Gonzáleza poništena je zbog izlaska van granica staze a ni drugi pokušaj nije doneo vrhunski rezultat zbog lošeg poslednjeg sektora. Kada su mnogi otišli u boksove na zamenu guma Escrig je ostao na stazi i spektakularno oborio Holgadov rekord sa petka za čak šest desetinki sekunde.

Dani Muñoz imao je peh jer se našao iza grupe koja se vraćala iz boksa pa nije mogao da iskoristi svoj brzi krug do kraja. Vietti je pronašao čistu stazu i privremeno zasjeo na drugo mesto dok su svi čekali poslednji pokušaj grupe koju je predvodio Holgado. Manu González smestio se odmah iza rivala Guevare ali Izan nije uspevao da obiđe Zurutuzu.

Escrig ih sve dostiže pri kraju sesije što mu nije donelo dodatno poboljšanje vremena ali mu niko nije mogao ugroziti prvo mesto na gridu – impresivna vožnja sa Forward timom. Manu González ipak prolazi pored Zurutuze dok Guevara ostaje blokiran iza njega pa lider šampionata završava kao drugi a Guevara tek sedmi što može biti ključno za konačni plasman.

Španac je osvojio deveti svetski naslov i izjednačio se sa Valentinom Rossijem, uz rekordnih 78 pol pozicija i 106 pobeda.

Marc Márquez nastavlja da piše istoriju u MotoGP, postavljajući nove granice u broju pole positiona, pobeda i ukupnih titula. Njegov napredak kroz klase motociklizma od debija 2008. godine do danas ostavio je neizbrisiv trag na svetskoj sceni. Zahvaljujući svojoj upornosti i talentu, Márquez je stigao do devet svetskih titula i izjednačio se sa legendarnim Valentinom Rossijem.

Uspon Marc Márqueza: od debitanta do šampiona svih klasa

Kada je Marc Márquez debitovao u Svetskom prvenstvu motociklizma 13. aprila 2008. godine, imao je samo 15 godina. Vozio je sa brojem ’93’ u čast godine svog rođenja. Već tada su ga konkurenti prepoznali po izuzetnoj vožnji, ali pravi uspon počinje osvajanjem prvog svetskog naslova u klasi 125cc tokom 2010. godine. Sledeće sezone prešao je u Moto2 gde se suočavao s izazovima, uključujući diplopiju nakon pada u Maleziji. Ipak, već 2012. godine osvojio je drugi naslov svetskog šampiona prelaskom na višu kategoriju.

Rekordi u MotoGP: pole positioni, pobede i dominacija

Nakon što mu je Honda ukazala poverenje da debituje direktno za fabrički tim u kraljevskoj klasi, Márquez nije razočarao. U svojoj prvoj sezoni (2013) odmah je postao najmlađi šampion MotoGP kategorije sa samo 20 godina i 266 dana, oborivši rekord Freddieja Spencera. Te iste sezone postao je najmlađi pobednik trke (20 godina i 63 dana), ali i vozač sa najviše pobeda (6) tokom debitantske godine.

Povrede i povratak: borba protiv prepreka do devete titule

Usledile su godine apsolutne dominacije — tokom sezone 2014. Marc Márquez slavio je na čak 13 od ukupno 18 trka, postavivši niz rekorda vezanih za uzastopne pobede na pojedinim stazama kao što su Sachsenring ili COTA. Međutim, period od 2020. bio je obeležen ozbiljnom povredom desnog ramena posle pada na Velikoj nagradi Španije u Jerezu. Povreda ga je udaljila sa staze na duži period, ali ipak uspeva da se vrati među najbolje.

Statistika karijere: koliko još nedostaje do Agostinija?

Sa osvojenim devetim naslovom prošle godine (2025), Márquez je dostigao učinak Valentina Rossija po broju titula i postao najstariji šampion modernog MotoGP-a — sa navršenih 32 godine. Takođe ima najveću razliku između prve (2013) i poslednje titule (2025), kao i najveći razmak između dva naslova (2019–2025). Trenutno drži rekord sa čak 78 pole positiona dok po broju pobeda ima ukupno 106 — nalazi se odmah iza Valentina Rossija koji ima 115 pobeda i Giacoma Agostinija sa rekordnih 122 trijumfa.

Borba za nove rekorde: šta sledi za Marca Márqueza?

S obzirom na to da ga još tri trke dele od završetka aktuelne sezone, Marc Márquez ima priliku da osvoji deseti naslov čime bi prestigao Rossija po ukupnom broju prvenstava a izjednačio bi broj kruna u kraljevskoj klasi sa Agostinijem (8). Da bi pretekao Rossija po ukupnim pobedama potrebno mu je još devet trijumfa dok bi za Agostinijev rekord morao da ostvari još šesnaest pobeda.

Značaj dostignuća Marca Márqueza za istoriju MotoGP-a

Zahvaljujući svom stilu vožnje, mentalnoj snazi ali i dosadašnjim rezultatima poput „pole positioni Marka Márqueza“, Španac ostaje glavni kandidat za rušenje svih istorijskih granica ovog sporta. Očekuje ga nastavak karijere uz podršku Ducatija naredne dve sezone što mu daje realnu šansu da dodatno poveća svoju zbirku trofeja i statističkih rekorda.