Katalonski vozač zajedno sa Andreom Lottererom, Paul-Loupom Chatinom i Mathieuom Jaminetom kreće u prvu trku LM Hypercar klase za novi tim

Dani Junkadela, katalonski vozač sa dvogodišnjim iskustvom u Svetskom šampionatu izdržljivosti (WEC), ovog vikenda debituje za novu ekipu Genesis na trci 6 sati Imole, koja označava početak Svetskog prvenstva izdržljivosti 2026. godine. Genesis, luksuzni brend Hyundaija, ulazi u takmičenje sa snažnim timom i jasnom strategijom, ali bez velikih očekivanja u pogledu rezultata na samom startu.

Projekat Genesis okuplja velika imena iz sveta automobilizma, uključujući legendarnog ambasadora Džekija Ikksa, šefa tima Sirila Abitebula (bivši šef F1 ekipe Renault i bivši direktor WRC programa u Hyundaiju), kao i italijanskog stručnjaka Gabrijelea Tarquinija zaduženog za sportsku stranu projekta. Među vozačima prednjači trostruki pobednik Le Mansa Andre Lotterer, dok je Dani Junkadela glavni adut za španske navijače. Junkadela, koji je prošle godine zabeležio pobedu u LM GT3 klasi vozeći za Corvette, sada pravi iskorak u LM Hypercar klasu, što predstavlja potpuno novo iskustvo za njega.

U razgovoru za medije, Junkadela ističe da je cilj tima na prvoj trci postepen napredak: „Zaista, cilj nam je da idemo korak po korak, dan po dan – počev od Prologa (predsezonskog testa), preko treninga, kvalifikacija i same trke. Za mene je ovo debi u Hypercar klasi i izuzetno sam uzbuđen“, rekao je Junkadela, koji će GMR-001 sa brojem 19 deliti sa francuskim kolegama Paul-Loupom Chatinom (nekadašnji vozač Alpinea) i Mathieuom Jaminetom (prethodno Porsche). Genesis je tokom Prologa zabeležio slab učinak i završio na začelju, ali u timu naglašavaju da je sticanje iskustva u prvom planu: „Ne očekujem mnogo u smislu rezultata, to nam nije glavni cilj. Mnogo je oblasti na kojima moramo raditi pre nego što se fokusiramo na čiste rezultate“, dodaje Junkadela.

Italijanski veteran Gabriele Tarquini naglašava da je glavni cilj da oba vozila Genesis tima završe trku bez grešaka: „Cilj je da oba automobila budu na startu bez grešaka i da završimo trku sa oba. Ovo je tek prvi korak koji moramo preći“, ističe Tarquini. Slično razmišlja i šef tima Cyril Abiteboul, koji podseća da Genesis kao debitant ne može odmah tražiti maksimalan učinak: „Kao debitanti, znamo da ne možemo odmah juriti performanse. Fokusiraćemo se na aspekte koje možemo kontrolisati, kao što su pouzdanost i operativnost. Prvo moramo napraviti male korake pre nego što razmišljamo o rezultatima“, objašnjava Abiteboul.

Trka 6 sati Imole počinje danas sa prvim slobodnim treninzima, dok su treći trening i Hyperpole na programu u subotu. Glavna trka startuje u nedelju od 13:00 časova, kada će Genesis i Junkadela pokušati da upišu prve kilometre i iskustva u najvišoj kategoriji WEC-a.

Britanski vozač Haas tima Oliver Bearman završio u zaštitnim barijerama nakon opasnog kontakta sa Francem Colapintom, što je izazvalo raspravu o bezbednosti u novoj F1 eri

Oliver Bearman, britanski vozač tima Haas, doživeo je ozbiljan incident tokom trke Formule 1 na stazi Suzuka, kada je u krivini Spoon završio u zaštitnim barijerama nakon sudara sa vozačem Alpine tima, Francem Colapintom. Do nezgode je došlo zbog velike razlike u brzini između Bearmanovog bolida i Colapintovog Alpine-a, što je izazvalo zabrinutost među vozačima i zvaničnicima Formule 1 pred naredni Gran Pri u Majamiju.

Incident se dogodio kada je Bearman pokušao da izbegne Colapinta, koji se kretao znatno sporije, što je dovelo do naglog skretanja i gubitka kontrole. U trenutku kada je Bearman izašao sa staze i prešao na travu, drastična razlika u prianjanju dovela je do toga da Haas udari u barijere velikom brzinom. Prema zvaničnim informacijama, Bearman je prošao sa povredama nogu i kolena, ali bez ozbiljnih posledica.

U svojoj prvoj detaljnoj izjavi posle incidenta, Bearman je u razgovoru za medije jasno istakao da smatra da je Franco Colapinto glavni krivac za nastalu situaciju: “Ono što je uradio je neprihvatljivo. Vozači stalno govorimo o međusobnom poštovanju i ranijoj odbrani zbog razlika u brzini, a onda se dogodi ovako nešto”, izjavio je Bearman.

Snimci sa kamere pokazuju da je Bearman morao da menja putanju u poslednjem trenutku, a situacija se pogoršala kada je prešao na travu. “Colapinto se možda pomerio malo, ali pri toj brzini i to je ogromno. Imao sam sreće što nismo imali direktan kontakt, jer bi posledice bile mnogo gore”, dodao je Bearman.

Jedan od ključnih problema na koji je Bearman ukazao jeste upravo razlika u brzini, koja je prema njegovim rečima iznosila čak 50 km/h u trenutku incidenta. On smatra da bi ovakav potez bio prihvatljiv samo u slučaju kada bi razlika u brzini bila manja, do 10 km/h, ali sa 50 km/h, kako ističe, “nije bilo prostora i izbegao sam još teži sudar”.

Ovaj incident dodatno je otvorio pitanje bezbednosti u novoj eri Formule 1, u kojoj su bolidi često u različitim fazama rekuperacije energije i napada, što dovodi do velikih razlika u brzini na stazi. FIA, F1 i FOM najavili su da će tokom pauze do trke u Majamiju analizirati i uvesti nove mere kako bi se slični incidenti izbegli u budućnosti.

Bokserska zajednica oprostila se od čuvenog Meksikanca koji je obeležio muva kategoriju i ostavio neizbrisiv trag u istoriji sporta

Bokserski svet je zavijen u tugu nakon vesti da je u 78. godini preminuo Migel Kanto, jedan od najpoznatijih meksičkih boksera i član Međunarodne kuće slavnih. Odlazak ovog izuzetnog sportiste označava kraj jedne od najblistavijih era u istoriji muva kategorije, a njegova karijera i stil borbe ostaju za primer generacijama koje dolaze.

Migel Kanto, poznat kao “El Maestro”, važio je za jednog od najtehnički potkovanijih boraca svog vremena. Iako nije bio poznat po velikom broju nokauta – tokom karijere ih je ostvario ukupno 15 – njegovo kretanje, izuzetna preciznost i taktička inteligencija izdvojili su ga među najboljima. U svetu boksa često su ga poređivali sa najvećim defanzivnim majstorima, što je samo potvrda njegovog statusa u sportu.

Rođen u Meridi u Meksiku, Canto je svoj profesionalni put započeo 1969. godine. Vrhunac karijere dostigao je u drugoj polovini sedamdesetih, kada je 1975. godine osvojio titulu svetskog šampiona u WBC verziji pobedom nad Šojijem Ogumom. Ova pobeda označila je početak njegove dominacije u muva kategoriji, koja je ostala zabeležena u analima boksa.

U periodu vladavine na tronu, Canto je čak 14 puta uspešno odbranio svetski pojas, ostvarivši pobede protiv brojnih poznatih rivala, među kojima se izdvaja Betulij Gonzales. Njegova era smatra se jednom od najuspešnijih i najdominantnijih, a titulu je izgubio 1979. godine, posle tesne odluke sudija u borbi sa Čan Hii Parkom. Nakon toga, karijera mu je postepeno krenula silaznom putanjom, da bi se 1982. godine povukao iz profesionalnog boksa.

Sa impresivnim skorom od 61 pobede, devet poraza i četiri nerešena meča, Migel Kanto je 1998. godine primljen u Međunarodnu boksersku kuću slavnih, a već sledeće godine ga je agencija Associated Press svrstala među najbolje muva kategorije 20. veka. Njegova dostignuća i stil borbe uticali su na brojne mlade borce koji su u njemu pronalazili inspiraciju i uzor.

Iz Svetskog bokserskog saveta stigla je emotivna poruka povodom njegove smrti: “Izgubili smo istinskog velikana. Migel Kanto je nezamenjiv. Zauvek će činiti Meksiko i svet boksa veoma ponosnima. Pokazao nam je put. Kakav stil, kakva inteligencija, kakva veština, kakva hrabrost, kakva odlučnost, kakav profesionalizam!”

Odlazak Migela Kanta ostavio je dubok trag u srcima ljubitelja boksa širom sveta. Njegova posvećenost, tehnika i sportski duh ostaju neizbrisivi, a bokserska zajednica pamtiće ga kao jednog od najvažnijih predstavnika plemenite veštine.