Argentinski vozač Formule 1 Franco Colapinto pojavio se u Ostinu upravljajući Yamaha YZR-M1 motociklom tima Prima Pramac, što je privuklo veliku pažnju uoči trke.

Franco Colapinto, mladi argentinski vozač i član Alpine tima u Formula 1, iznenadio je prisutne u paddocku tokom priprema za Veliku nagradu Sjedinjenih Američkih Država. On je stigao na Circuit of the Americas za volanom MotoGP motocikla – tačnije, modela Yamaha YZR-M1 iz satelitskog tima Prima Pramac. Ova neuobičajena scena brzo je postala jedan od najinteresantnijih trenutaka vikenda i dodatno istakla povezivanje MotoGP i F1 na ovom prestižnom događaju.

Povezanost timova i značaj nastupa u Ostinu

Na izbor Franca Colapinta nije slučajno uticao odnos između Prima Pramac tima i Alpine, jer oba imaju saradnju kroz sponzorski paket. Samim tim, ovaj gest bio je način da se istakne zajedništvo dva velika šampionata pod okriljem Liberty Media grupe, koja organizuje oba takmičenja. Velika nagrada SAD ima poseban značaj za grupu zbog domaćinstva i pokušaja promocije oba sporta istovremeno. U subotu će na stazi COTA biti održana posebna MotoGP demonstracija sa poznatim imenima poput Andrea Doviziosa (Yamaha), Danija Pedrose (KTM), Nicole Bulega (Ducati) i Lorenza Savadorija (Aprilia). Jedino Honda neće imati svog predstavnika zbog povreda svojih test vozača.

Zanimljivosti sa paddocka: MotoGP motocikl kao simbol saradnje

Colapinto je tokom ulaska u paddock vozio Yamaha YZR-M1, ali nije imao priliku da samostalno odveze krug po stazi – dok su ga gurali članovi tima. Ipak, sam čin pojavljivanja F1 vozača na MotoGP mašini izazvao je veliko interesovanje kod medija i navijača. Ranije su slične promotivne aktivnosti izvodili Lewis Hamilton (koji je testirao šampionsku Yamahu Jorgea Lorenza) i Fernando Alonso (tokom perioda u McLaren-Hondi kada se provozao na Hondinom prototipu).

Kontekst karijere: važan vikend za Colapinta nakon niza problema

Događaj u Ostinu dolazi posle nekoliko teških trka za Franca Colapinta. U Bakuu je doživeo nezgodu sudarivši se sa svojim timskim kolegom Pierreom Gaslyjem i Landom Norrisom. U Maleziji nije uspeo da osvoji bodove, a Singapur mu je doneo brojne tehničke poteškoće koje su ga primorale na odustajanje. Zbog toga ovaj nastup ima dodatni značaj jer predstavlja njegov povratak pred domaću publiku Liberty Medije, ali i približava ga Argentini kroz kalendarsku blizinu trka.

Budući planovi: zajednički vikendi MotoGP i F1?

Iako još nije realizovana ideja zajedničkog vikenda gde bi se održavale trke oba prvenstva na istoj stazi, ovakvi promotivni potezi ukazuju da postoji ozbiljna namera glavnih ljudi iz oba šampionata da to postane realnost. U međuvremenu, Franco Colapinto koristi svaki trenutak kako bi vratio formu posle slabijih rezultata. Tokom pauze zamolio je navijače iz Argentine da smanje uvredljive poruke prema drugim vozačima, pokazujući zrelost van staze kao što pokazuje hrabrost ulaskom u svet MotoGP-a.

Finski glavni grad izabran je na sednici Saveta Evropske atletike u Lozani, ispred Brisela kao jedinog konkurenta.

Evropsko prvenstvo u atletici biće održano u Helsinkiju 2030. godine, prema zvaničnoj odluci donetoj na sednici Saveta Evropske atletike u Lozani. Ova odluka potvrđuje da finska prestonica po četvrti put postaje domaćin ovog prestižnog takmičenja, što je najviše puta do sada za jedan grad.

Helsinki najčešći domaćin evropskih atletskih prvenstava

Dosadašnja izdanja Evropskog prvenstva u atletici u Helsinkiju održana su 1971, 1994. i 2012. godine. Zahvaljujući novoj organizaciji zakazanoj za 2030, Helsinki će dodatno učvrstiti svoj status najčešćeg domaćina ovog takmičenja na Starom kontinentu. Pored toga, na poslednjoj sednici kandidaturu je imao i Brisel, ali je finski glavni grad dobio poverenje Saveta Evropske atletike.

Značaj odluke za evropsku atletiku

Donošenje odluke da Evropsko prvenstvo u atletici ponovo bude organizovano u Helsinkiju ima poseban značaj za sportiste i ljubitelje kraljice sportova širom Evrope. Na taj način nastavlja se tradicija vrhunskih takmičenja na severu Evrope, gde su prethodna tri izdanja ostavila snažan utisak kvalitetnom organizacijom i infrastrukturom. Osim toga, Helsinki je poznat po bogatoj istoriji razvoja atletike i podršci velikim međunarodnim manifestacijama.

Kontekst i prethodna izdanja takmičenja

Od prvog izdanja Evropskog prvenstva u atletici u Helsinkiju prošlo je više od pola veka, a svaki naredni povratak ovog događaja označavao je napredak i rast interesa za atletski sport u Finskoj i širom Evrope. Takođe, izbor Helsinkija kao grada domaćina svedoči o poverenju koje evropska atletska zajednica ima prema finskim organizatorima, posebno zbog njihove sposobnosti da pruže izuzetne uslove za takmičare i publiku. Konačno, sa ovom novom prilikom Helsinki će još jednom biti centar evropske atletike, dok se od organizatora očekuje nastavak visokih standarda postavljenih prethodnih godina.

Ralf Šumaher smatra da prisustvo veterana poput Alonsa i Hamiltona koči mlađe vozače, dok kao primer ističe Antonelija i Verstapena.

Ralf Šumaher, bivši vozač Formule 1, izneo je mišljenje da je vreme da Fernando Alonso i Luis Hamilton napuste najviši rang ovog sporta. U izjavi za nemački Sky, istakao je kako prisustvo iskusnih vozača u Formuli 1 otežava dolazak mlađih talenata. Prema njegovim rečima, situacija sa veteranima kao što su Alonso i Hamilton nije dobra za sledeću generaciju takmičara.

Šumaher je naveo da Formula 1 trenutno ima nekoliko vozača blizu ili preko četrdesete godine života. “U Formuli 1 imamo Hülkenberga koji ima skoro 40 godina, Hamilton ima više od 40, Alonso takođe. Divno je što su toliko dugo tu, ali to nije fer prema sledećoj generaciji”, rekao je Šumaher. On smatra da bi povlačenje starijih asova otvorilo prostor mladima poput Antonelija, koji pokazuje veliki potencijal.

Dolazak novih zvezda u Formuli 1

Mnogi stručnjaci primećuju da sve više mladih vozača dolazi do izražaja u nižim kategorijama, ali teško dobija priliku u Formuli 1 zbog produženih karijera starijih kolega. Takođe, Šumaher se osvrnuo na slučaj Kimi Antonelija koji bi mogao uskoro postati šampion u Austinu. “Kada su počeli Antoneli ili Verstapen? Ako analiziramo pažljivo, ukoliko bi ovi stariji nastavili do 45. godine praktično bismo morali zatvoriti F2. Nema prostora za mlade i to mora biti prioritet”, naglasio je.

Pored toga, podsetio je na primer svog brata Mihaela Šumahera, koji se vratio u Formulu 1 sa Mercedesom sa više od četrdeset godina, ali mu to nije zamjerio jer smatra da tadašnji uslovi nisu bili isti kao danas.

Poređenje prošlosti i sadašnjosti kroz karijere velikana

Šumaher tvrdi da cilj Formule 1 ne treba biti produžavanje karijere do poznih godina već pružanje šanse novim licima. “Nemam ništa protiv Fernanda Alonsa, ali cilj Formule 1 ne može biti stalno povećanje prosečne starosti”, izjavio je Ralf.

On dodaje kako se Formula promenila poslednjih decenija jer su ranije mladi imali veće šanse za dokazivanje zahvaljujući kombinaciji fizičke spremnosti i svežine.

Kao primer iz prošlosti naveo je ulazak Mihaela Šumahera u sport: “Pre toga nije bilo tako — kada je Mihael ušao u Formulu 1 pokazao je šta se može postići ako spojiš mladost i fizičku spremnost. Redefinisao je način treniranja i bio uzor svima”.

Na kraju razgovora podsetio je na period kada niko nije mogao ugroziti njegovog brata osim Mika Hakinena tokom nekoliko sezona dok Fernando Alonso sa Renaultom nije prekinuo dominaciju osvajanjem titula 2005. i 2006. godine.

Takođe, Ralf Šumaher ostaje dosledan svojim stavovima koje često iznosi kao analitičar iz paddocka Formule 1 pa ni ovaj put njegove reči nisu prošle nezapaženo među ljubiteljima automobilizma.