Nekadašnji as Partizana evocirao uspomene na legendarni koš u finalu i specifičan odnos sa čuvenim trenerom

Jedan od najdramatičnijih trenutaka u bogatoj istoriji košarkaškog kluba Partizan dogodio se 2004. godine, kada je ekipu sa klupe predvodio Duško Vujošević. U finalu plej-ofa državnog prvenstva, Partizan se suočio sa Hemofarmom, a četvrta utakmica u Vršcu bila je prelomna – domaćini su bili nadomak izjednačenja serije i odvođenja borbe za titulu u odlučujuću, petu utakmicu.

Međutim, poslednja sekunda tog susreta donela je trenutak koji će ostati upamćen u istoriji crno-belih. Vlado Šćepanović je, iz gotovo nemoguće pozicije, postigao koš koji je Partizanu doneo titulu i izazvao ogromno slavlje među igračima i navijačima. U razgovoru za Mozzart sport, Šćepanović se prisetio tog nezaboravnog trenutka, ističući kroz kakve je lične izazove tada prolazio.

“Sećam se tog detalja, kada sam dao koš za titulu. To je bila izuzetno teška godina za mene. Operisao sam diskus herniju, imao sam šest meseci oporavka i bilo je jako teško vratiti se na teren. Ipak, uspeo sam da se vratim, odigram sezonu do kraja i postignem taj odlučujući koš. Posle tog koša, Dule je tada u jednim novinama rekao nešto u smislu: ‘Sve mu se vratilo, jer je zaslužio i verovao sam u njega’. To su stvari koje se pamte zauvek”, prisetio se Šćepanović.

Pored sportskih uspeha, Šćepanovića i Vujoševića vezuje i zajedničko poreklo i mentalitet, što je, kako ističe, često uticalo na njihov odnos na terenu i van njega. “Taj specifičan odnos proizilazio je iz tog našeg zajedničkog mentaliteta, tog crnogorskog podneblja iz kog potičemo. Ponos, tvrdoglavost, jaka ličnost, ponekad i više nego što treba. Zbog toga smo često na treninzima i utakmicama ulazili u rasprave, isključivo košarkaške prirode. Ja sam imao svoje mišljenje, on svoje. Sećam se jedne situacije, kada sam se iznervirao na terenu na jednog saigrača, tražio sam izmenu i rekao mu: ‘Vadi ga iz igre, izgubićemo utakmicu zbog njega’. On traži izmenu i izvadi mene. Sedim na klupi, a on mi kaže da ne mogu tako da se ponašam. Nije prošlo ni dvadeset sekundi, okrene se i kaže: ‘Ajde, ulazi nazad, idiote, jedini ti možeš ovo da dobiješ’. Takav je bio naš odnos, pun poverenja. Znao je sa mnom na čemu je, znao je da ponekad reagujem impulsivno, ali i da sam neko ko će na kraju preuzeti odgovornost. To poverenje koje mi je dao bilo je bezrezervno, a ja sam znao da ga vratim”, otkrio je Šćepanović.

Posebno emotivan trenutak za bivšeg igrača Partizana bio je i susret sa Vujoševićem uoči njegovog preuzimanja trenerske pozicije u klubu. “U glavi mi je ostao naš poslednji susret, kada smo popili kafu pre nego što sam preuzeo Partizan. Tada mi je, na svoj način, rekao: ‘Znaš i sam, ulaziš možda i u unapred izgubljenu bitku, koju niko nije hteo da vodi. Ali samo hrabri ljudi ulaze u takve bitke i ne možeš iz nje izaći kao poražen'”, zaključio je Šćepanović.

Ove Šćepanovićeve reči dodatno osvetljavaju specifičan i iskren odnos koji su imali sa legendarnim trenerom, kao i koliko su zajednički uspesi i emotivne situacije ostavile dubok trag u njihovim karijerama.