Irak poslednji obezbedio vizu, Mundijal u SAD, Meksiku i Kanadi biće upamćen po rekordnom broju timova

Bosna i Hercegovina i Hrvatska biće jedini predstavnici regiona na predstojećem Svetskom prvenstvu u fudbalu, koje će ovog leta biti održano u Sjedinjenim Američkim Državama, Meksiku i Kanadi. Srbija, koja je ranije eliminisana u kvalifikacijama, neće učestvovati na ovoj planetarnoj smotri, što je još jednom potvrđeno nakon sinoćnjih rezultata.

Definitivnu sliku učesnika zaokružila je reprezentacija Iraka, koja je pobedom nad Bolivijom obezbedila poslednju, 48. vizu za Mundijal, prema zvaničnim podacima. Time je kompletirana lista selekcija koje će nastupiti na turniru koji će biti poseban po broju učesnika, pošto se prvi put u istoriji Svetskog prvenstva igra sa proširenim formatom i rekordnih 48 reprezentacija.

Hrvatska je još ranije obezbedila plasman na završni turnir, dok se Bosna i Hercegovina kao drugi predstavnik regiona pridružila “vatrenima”. Srbija, nažalost, nije uspela da izbori mesto na Mundijalu, što je bilo poznato još od novembra, nakon završetka kvalifikacija.

Očekuje se da će ovogodišnje Svetsko prvenstvo doneti potpuno novu dimenziju takmičenja, s obzirom na povećan broj mečeva, selekcija i različitih fudbalskih stilova koji će biti predstavljeni. Organizatori iz Sjedinjenih Američkih Država, Meksika i Kanade najavljuju spektakularan turnir koji će po svim parametrima nadmašiti prethodna izdanja, kako po posećenosti, tako i po broju televizijskih gledalaca širom sveta.

Za razliku od svojih komšija, Srbija će ovaj put izostati sa najveće fudbalske scene, što ostaje tema za analizu i razmišljanje pred naredni ciklus kvalifikacija. Fudbalska javnost u regionu sa pažnjom će pratiti nastupe Bosne i Hercegovine i Hrvatske, dok će se ljubitelji sporta u Srbiji nadati povratku na svetsku scenu u budućnosti.

Ministar sporta Italije traži promene u fudbalskom savezu nakon trećeg uzastopnog neuspeha na Svetskom prvenstvu

Italijanski ministar sporta Andrea Abodi javno je zatražio promene na čelu Fudbalskog saveza Italije nakon što je reprezentacija te zemlje treći put zaredom ostala bez plasmana na Svetsko prvenstvo. Ova izjava usledila je nakon što su izabranici Italije eliminisani u finalu baraža porazom na penale od Bosne i Hercegovine, što je u italijanskim medijima ocenjeno kao jedan od najtežih trenutaka u istoriji italijanskog fudbala.

Abodi je istakao da je jedini način za oporavak italijanskog fudbala promena rukovodstva Saveza. Njegov apel posebno se odnosi na Gabrijelea Gravinu, aktuelnog predsednika Fudbalskog saveza Italije, za koga ministar smatra da treba da preuzme odgovornost za neuspeh nacionalnog tima.

Poraz od Bosne i Hercegovine na penale dodatno je produbio krizu u italijanskom fudbalu, a nervoza i nezadovoljstvo javnosti kulminirali su nakon što je reprezentacija propustila priliku da izbori plasman na još jedno Svetsko prvenstvo. Italijanski fudbalski savez sada se nalazi pod velikim pritiskom, a sve su glasniji zahtevi za rekonstrukciju i promene u vrhu organizacije.

Gabrijele Gravina, predsednik Saveza, do sada se nije javno oglašavao povodom zahteva za ostavkom, ali se očekuje da će naredni dani doneti više informacija o mogućim kadrovskim promenama. Italijanski mediji navode da bi neuspeh mogao biti prekretnica za budućnost Saveza i celokupnog sistema rada sa reprezentativnim selekcijama.

Ovaj poraz ima i širi uticaj na stanje u italijanskom fudbalu, jer je jasno da je potrebno napraviti ozbiljne rezove kako bi se zaustavio negativan niz i obezbedila konkurentnost na međunarodnoj sceni. Očekuje se da će narednih nedelja tema odgovornosti i eventualnih ostavki biti u fokusu javnosti, dok navijači i dalje traže odgovore na pitanja o budućnosti italijanskog fudbala.

Fudbalska reprezentacija Italije ostala bez Mundijala 2026, dok istorija beleži slične negativne serije velikih timova

Fudbalska reprezentacija Italije, četvorostruki svetski šampion (1934, 1938, 1982, 2006), po treći put uzastopno nije uspela da se plasira na Svetsko prvenstvo, ovoga puta koje će biti održano 2026. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj neuspeh dolazi nakon što Italija nije prošla grupnu fazu na Mundijalu u Južnoj Africi 2010. godine, kao ni u Brazilu 2014, dok za turnire u Rusiji 2018. i Kataru 2022. nije uspela ni da se kvalifikuje. Takva serija neuspeha predstavlja nacionalnu tragediju u zemlji gde je fudbal najvažniji sport, i gde je reprezentacija tradicionalno bila snažna u svim sportskim disciplinama.

Analize o uzrocima ovakvog pada italijanskog fudbala intenzivno se vode kako u Italiji, tako i širom fudbalskog sveta, naročito u trenutku kada se Italija može pohvaliti dobrim rezultatima u drugim sportovima, iako ni muška košarkaška reprezentacija ne ostvaruje uspehe kao nekada. Ipak, italijanski primer nije usamljen – u raznim sportovima i drugim zemljama zabeležene su slične serije negativnih rezultata velikih timova i sportista.

Španija je, takođe, imala periode neuspeha kada se nije plasirala na dva uzastopna Svetska prvenstva – 1954. i 1958, kao i 1970. i 1974. godine. U pojedinim slučajevima ispadanje je odlučeno žrebom ili tesnim porazima, a tada je na turnirima učestvovalo samo 16 ekipa (u SAD 2026. će igrati čak 48). Vredi napomenuti da Španija tada još uvek nije bila svetski šampion.

U klupskom fudbalu, Real Madrid je nakon šeste titule u Kupu Evrope 1966. godine čekao čak 32 godine na novu, sedmu titulu, koju je osvojio tek 1998. godine. Sa druge strane, Liverpul je u engleskom prvenstvu čekao 30 godina na šampionsku titulu, od 1990. do 2020. godine, dok Arsenal nije osvojio titulu već 22 godine. U Španiji, Betis i Sevilja beleže još duže periode bez titula, 91, odnosno 80 godina.

Slične negativne serije zabeležene su i u drugim sportovima. Čikago Kabsi u američkoj bejzbol ligi čekali su 108 godina na novu titulu, od 1908. do 2016. godine. U ragbiju, Škotska nije osvojila VI Nacija od 2000. godine, dok je Italija, od kada je 2000. postala deo tog takmičenja, još uvek bez trofeja.

U individualnim sportovima, Francuzi čekaju na pobedu svog bicikliste na Tur de Fransu još od trijumfa Bernara Inoa 1985. godine. Na Rolan Garosu, poslednji francuski pobednik muškog turnira bio je Janik Noa 1983. godine, dok su u ženskoj konkurenciji slavile samo Françoise Durr 1967. i Mary Pierce 2000. godine.

U Formuli 1, Ferrari kao najtrofejniji tim i jedini učesnik svih svetskih šampionata, nije osvojio titulu u konkurenciji vozača od 2007. godine (Kimi Raikkonen), a titulu konstruktora od 2008. godine. U japanskom sumou, sportu od nacionalnog značaja, lokalni takmičari su od 1993. godine u senci stranaca, među kojima su dominirali Mongoli, Amerikanci i Evropljani, a retki su turniri koje je osvojio japanski borac.

Italija se u ovom trenutku suočava sa teškom fazom u fudbalu, ali primeri iz istorije pokazuju da i najveći timovi prolaze kroz duge periode bez velikih uspeha. Kako kaže stara izreka, ni dobro ni zlo ne traje sto godina – a na Italiji je sada da pronađe put povratka na vrh fudbalskog sveta.