Selektor Luis de la Fuente izgradio je jezgro od osam igrača koji su osvojili Ligu nacija, Evropsko i Svetsko prvenstvo za Španiju.

Španska fudbalska reprezentacija ponovo kreće putem uspeha, sa osam ključnih igrača koji su bili deo svih velikih trijumfa pod vođstvom Luisa de la Fuentea. Ova generacija donela je Španiji Ligu nacija 2023. godine, Evropsko prvenstvo 2024. i Svetsko prvenstvo 2026. godine, a samo jedan pehar im je izmakao – finale Lige nacija 2025. protiv Portugala, izgubljeno na penale.

Od marta 2023. godine De la Fuente je dao priliku čak 80 fudbalera u seniorskom timu, ali samo osmorica mogu da se pohvale time da su učestvovali u osvajanju sva tri pomenuta velika takmičenja. Upravo ova grupa sada predstavlja okosnicu tima koji će pokušati da Španiju odvede do četvrte finala Lige nacija, koja ulazi u svoju petu sezonu.

Jezgro španske dominacije: ko su osam veličanstvenih?

U ovom elitnom društvu nalaze se dva golmana – Unai Simón, osvajač Zlatne rukavice na Mundijalu i standardni čuvar mreže u svim završnicama osim trećeg meča Evropskog prvenstva kada ga je zamenio David Raya. U defanzivi, Aymeric Laporte bio je stub odbrane na sve tri finalne utakmice koje je Španija dobila. Pored njega ističu se Robin Le Normand, dvostruki šampion (Liga nacija i Evro), kao i mladi Pau Cubarsí, čiji nastupi na Mundijalu sa svega 19 godina nisu prošli nezapaženo.

Na bokovima se smenjivala nova generacija – desno su igrali Jesús Navas, Dani Carvajal, a zatim iznenadio Pedro Porro. Levo je titulu u Ligi nacija doneo Jordi Alba, dok je kasnije priliku dobio Marc Cucurella posle povrede José Gayàe.

Sredina terena: srce španskog uspeha pod De la Fuentem

U veznom redu dominira petorica igrača na koje selektor konstantno računa pri svakom velikom rezultatu. Martín Zubimendi zajedno sa Davidom Rayom jedini su bili na svih 17 spiskova selektora. On je bio na terenu kad je Mikel Oyarzabal dao odlučujući gol za evropsku titulu i kada je Ferran Torres pogodio protiv Argentine na Mundijalu.

Međutim, u sve tri finalne pobede glavni zadatak na sredini imao je Rodri. U porazu od Portugala nije mogao da igra zbog teške povrede kolena koju je zadobio u septembru 2024. Oko njega rotiraju tri nezaobilazna fudbalera: Dani Olmo, često povređen ali presudan kad god zaigra; kao i pouzdani tandem Fabián Ruiz – Mikel Merino. Njihov uticaj bio je vidljiv kroz sve faze najvećih takmičenja.

Igrači koji čekaju pun set trofeja i šta sledi za Španiju?

Zanimljivo je da pojedini važni članovi tima još nisu kompletirali kolekciju trofeja sa reprezentacijom Španije. Tako je Nico Williams propustio Final Four Lige nacija 2023. zbog povrede na stadionu Santiago Bernabéu poslednjeg kola Primere. Ni Mikel Oyarzabal tada nije bio pozvan nakon što ga nije bilo posle poraza u Glazgovu.

Najveće ime među onima kojima nedostaje Liga nacija ostaje Ferran Torres – heroj MetLife stadiona iz Final Foura 2021., ali bez nastupa u slavlju iz 2023., kao ni kasnije zbog operacije slepog creva pred izdanje iz 2025.

Mladi asovi i olimpijski šampioni kao budućnost reprezentacije

Pored nosilaca igre, De la Fuente koristi mladost kao adut – petorica olimpijskih šampiona iz Pariza (Joan García, Eric García, Pau Cubarsí, Marc Pubill i Álex Baena) našli su svoje mesto među seniorskim zvezdama. Od njih se posebno ističe Álex Baena koji ima „trifektu“ titula sa reprezentacijom.

Na kraju, dok se novi ciklus otvara utakmicom na Vembliju ove subote, jasno je da jezgro koje čine osam veličanstvenih ostaje kičma tima spremnog za nove izazove.

Engleska reprezentacija broji 698 golova na Vembliju, a Hari Kejn je postigao čak 30 od njih na kultnom stadionu.

Hari Kejn nastavlja da pomera granice u dresu engleske reprezentacije, a njegov učinak na Vembliju postaje sve impresivniji. Do sada je Engleska postigla 698 golova na ovom stadionu, dok Kejn sa svojih 30 pogodaka drži apsolutni rekord po broju datih golova za nacionalni tim na ovom mestu. Ove subote Španija će biti sledeći izazov, a navijači sa nestrpljenjem prate da li će baš tada pasti jubilarni, sedamstoti gol Engleza u fudbalskom hramu Londona.

Početak priče o Vembliju i istorijskim momentima

Prvi gol u istoriji utakmica reprezentacija na Vembliju postignut je davne 1924. godine. Tada je selekcija Engleske igrala protiv Škotske, a autogol engleskog golmana Edi Tejlora posle udarca Kovana doneo je vođstvo gostima. Konačan rezultat bio je 1:1 zahvaljujući Bili Vokeru iz Aston Vile, koji je upisao prvi zvanični pogodak za Engleze na novom stadionu.

Kejnova dominacija i borba za rekorde

Hari Kejn, napadač Bajerna iz Minhena, već duže vreme drži lidersku poziciju po broju golova za reprezentaciju Engleske. Na svom kontu ima čak 85 pogodaka u 121 nastupu, čime se približava rekordu legendarnog Pitera Šiltona po broju nastupa. Od tih pogodaka, čak 30 ih je postigao baš na Vembliju – sedam više od slavnog Bobija Čarltona.

Pored toga, Kejn se može pohvaliti i činjenicom da je više puta nosio kapitensku traku od svih dosadašnjih kapitenа – ukupno 96 puta. Njegov debi za Englesku zabeležen je 27. marta 2015. godine protiv Litvanije kada je ušao umesto Vejna Runija i odmah dao svoj prvi gol.

Zanimljivosti iz karijere i odnos prema Španiji

Kejn se nalazi pri vrhu liste engleskih fudbalera koji su uspeli da zabeleže het-trik u dresu nacionalnog tima — pet puta do sada, što ga stavlja odmah iza Džejmsa Grivsa (šest het-trikova). Ujedno, tri svoja het-trika dao je upravo pred domaćom publikom na Vembliju.

Kroz svoju karijeru sa reprezentacijom Kejn je pogađao protiv mreža iz čak 35 različitih zemalja. Najviše pogodaka dao je Albaniji — sedam puta. Ipak, zanimljivo je da Španija još nije primila gol od njega, iako su igrali četiri međusobna susreta.

Najoštriji poraz za Harija Kejna bio je u finalima Evropskih prvenstava – najpre protiv Italije pre tri godine, pa zatim ove godine kada ih je Mikel Ojarzabal pogotkom doveo do četvrte titule šampiona Evrope. U oba navrata Kejn je nosio kapitensku traku i bio simbol neuspeha svog tima.

Pogled unapred: Šansa za novi jubilej

S obzirom da Engleska trenutno ima skor od 698 datih golova na Vembliju, naredni susret protiv Španije mogao bi doneti veliki jubilej – okruglih 700 golova nacionalne selekcije pred domaćom publikom. S druge strane, Hari Kejn ima priliku da dodatno učvrsti svoju poziciju najboljeg strelca svih vremena ovog stadiona.

Bilo da padne jubilarni pogodak ili ne, nema sumnje da će svi oči biti uprte upravo u njega tokom predstojećeg duela.

Mladi Germain Milla, sin slavnog Rogera Mille, već je standardan u drugoligaškom timu Celta B nakon dolaska iz Fursan Hispania kluba.

Germain Milla, sin čuvenog kamerunskog napadača Rogera Mille, privlači pažnju španske fudbalske javnosti igrajući za drugi tim Celta Vigo. Njegov transfer u Celtinu omladinsku školu stigao je 2022. godine kroz saradnju sa klubom Fursan Hispania iz Dubaija, koji je osnovao Mišel Salgado. Ovaj prelazak označio je početak nove stranice za mladog Germaina i nastavak porodične tradicije na evropskoj sceni.

Porodično nasleđe i prvi koraci Germaina Mille

Kada je Roger Milla doveo svog sina u Španiju, bio je impresioniran modernim uslovima koje nudi Celta. ‘Pre nismo imali akademije, samo trenera’, izjavio je legendarni napadač prisetivši se svojih početaka. Rogerovo ime ostalo je upisano zlatnim slovima kroz nastupe na Svetskim prvenstvima 1982, 1990. i 1994. godine sa reprezentacijom Kameruna. Posebno se pamti meč protiv Italije na stadionu Balaídos u Vigu, kada je asistirao M’Bidi za gol “Neukrotivih lavova”.

Novi izazovi za Germaina i rezultati Celta B tima

Germain Milla, danas dvadesetogodišnjak, brzo se uklopio u profesionalni fudbal nakon što je Celta B izborila plasman u drugu ligu (Segunda). U sezoni 2024/25 produžio je ugovor na četiri godine i postao standardan član ekipe. Iako ga zvanični sajt Celte vodi kao defanzivca, često igra po boku i koristi priliku da napada prostor. U dosadašnjih šest kola Segunde Hypermotion učestvovao je u svim mečevima, doprinoseći stabilnom petnaestom mestu tima pod vođstvom trenera Fredija Álvareza.

Tradicija uspeha i pogled unapred

Roger Milla ponosno prati razvoj karijere svog sina iz prvih redova tribina stadiona Balaídos. Legendarni Kamerunac tokom svoje karijere bio je jedan od najcenjenijih afričkih fudbalera svih vremena — između ostalog igrao za Monaco, Saint Etienne i Montpellier, osvojio dve Afričke Kupa Nacija sa reprezentacijom Kameruna i dobio priznanje FIFA na Mundijalu u Kataru. Zanimljivo, povratak porodice Milla u Vigo simbolično podseća na istorijski značaj ovog grada za njihovu porodicu jer su tu proživeli neke od ključnih trenutaka Rogerove karijere.

Germainov potencijal i budućnost u španskom fudbalu

Iako pred Germainom Millom stoje brojni izazovi u daljem razvoju karijere, njegova posvećenost i konstantne partije nagoveštavaju da bi mogao krenuti stopama slavnog oca. Već sada pokazuje zrelost na terenu uprkos mladosti i pomaže timu da ostane van opasne zone tabele Segunde Hypermotion. Kako sezona odmiče, navijači Celte s pravom očekuju još veći doprinos mladog Kamerunca.