Žoze Murinjo napušta Benfiku posle 45 utakmica, a Marko Silva preuzima klupu uz dvogodišnji ugovor i opciju produženja na još jednu sezonu.

Fudbalski klub Benfika iz Lisabona potvrdio je danas da će Marko Silva biti novi šef stručnog štaba, nakon što je dosadašnji trener Žoze Murinjo prešao u Real Madrid. Prema zvaničnom saopštenju kluba, španski velikan je pristao da plati otkupnu klauzulu od 15 miliona evra za Murinja, koji je od 18. septembra prošle godine vodio Benfiku.

Žoze Murinjo je tokom svoje kratke epizode na klupi lisabonskog tima predvodio ekipu na ukupno 45 utakmica, ostvarivši 27 pobeda, 10 remija i osam poraza. Ipak, sezonu je završio bez osvojenog trofeja, što je uticalo na odluku kluba da promeni trenera. S obzirom na izazove sa kojima će se Murinjo suočiti u Real Madridu, ostaje da se vidi kako će njegov povratak u Španiju uticati na ekipu „kraljevskog“ kluba.

Na upražnjeno mesto dolazi Marko Silva, koji dolazi iz Fulama gde je imao uspešan period kao glavni trener. Silva je potpisao ugovor sa Benfikom na dve godine uz mogućnost produženja saradnje za još jednu sezonu. Iako je imao znatno bolju finansijsku ponudu za nastavak rada u Premijer ligi Engleske sa Fulamom, odlučio je da se vrati u domovinu i preuzme vođenje jednog od najtrofejnijih portugalskih klubova.

Ovim potezom Benfika pokazuje ambiciju da već naredne sezone pokuša da popravi rezultate i vrati se na staze uspeha pod vođstvom novog trenera koji ima bogato iskustvo iz engleskog fudbala. Klub navodi da očekuje od Silve nove ideje i energiju kako bi tim bio konkurentan u svim domaćim i evropskim takmičenjima.

Navijači Benfike sada sa nestrpljenjem iščekuju početak priprema za novu sezonu i prve utakmice pod vođstvom Marka Silve.

Novi menadžer Partizana zahteva centralnog defanzivca, zadnjeg veznog i napadača pred početak priprema za novu sezonu

Saša Ilić je preuzeo funkciju tim menadžera fudbalskog kluba Partizan, što će doneti značajne promene u strategiji kluba uoči nove sezone. Nakon što je klub potrošio dosta vremena na unutrašnje organizacione procese i potragu za šefom struke, sada su pred crno-belima ubrzane aktivnosti na formiranju tima jer su pripreme praktično na pragu.

Jedan od prvih koraka pod vođstvom Saše Ilića biće rekonstrukcija ekipe kroz dovođenje pojačanja na tri ključne pozicije — odbrana, vezni red i napad. U klubu je definisano da je neophodno angažovati centralnog defanzivca, zadnjeg veznog fudbalera koji bi pokrivao prostor ispred odbrane (klasična “šestica”), kao i centralnog napadača. Sva tri igrača moraju biti profili koji mogu odmah preuzeti odgovornost i podići kvalitet igre.

Tokom zvaničnog predstavljanja Saši Iliću je postavljeno pitanje o prioritetnim pozicijama za pojačanja, ali on nije želeo da otkriva detalje. Ipak, iz izvora bliskih klubu jasno je da će upravo ove tri linije tima biti predmet najhitnijih promena. Planirana pojačanja treba da budu nosioci igre već od samog početka sezone.

Partizan će nakon ove prve faze prelaznog roka nastaviti sa formiranjem tima, prateći situaciju na transfer tržištu i potencijalne odlazne transfere. Neka rešenja koja su ranije dogovarali čelnici sa bivšim trenerom Srđanom Blagojevićem ostaju aktuelna i pod Ilićevim rukovodstvom, ali biće dodatno analizirana pre konačnih odluka.

Uprava Partizana naglašava da će klub biti otvoren za prodaju igrača ukoliko stignu odgovarajuće ponude koje zadovoljavaju klupske interese. Ovakav pristup deo je šireg plana rekonstrukcije ekipe, a cilj je izgradnja konkurentnog tima spremnog za izazove domaćeg prvenstva i evropskih takmičenja.

Jeroen Boere, bivši napadač Vest Hema i drugih klubova, preminuo je 2007. u Marbelji nakon što je godinama patio zbog posledica brutalnog napada u Tokiju 1999.

Porodica Jeroena Boerea, nekadašnjeg holandskog fudbalera koji je igrao za De Graafschap, Roda, West Ham United, Portsmouth, West Bromwich Albion, Crystal Palace, Southend United i japanski Omiya Ardija, prekinula je dvodecenijsko ćutanje povodom njegove tragične smrti u Marbelji 2007. godine. Jeroen Willem Johannes Boere rođen je u Arnhemu 18. novembra 1967. i već sa 17 godina debitovao za Excelsior Rotterdam. Pre nego što je prešao u engleski West Ham United za gotovo 300.000 evra postavši jedan od retkih stranaca u ekipi nakon ulaska kluba u novoformiranu Premijer ligu.

Tokom karijere bio je poznat kao tipični napadač stare škole visine 1,93 metra, o čemu svedoči njegov bivši saigrač Toni Koti: “Voleo je da pije, kao i mnogi od nas tada. Imao je neverovatno samopouzdanje — to je karakteristično za holandske fudbalere. Kada je došao kod nas odmah se uklopio… Zaboravljen igrač danas, ali uživao sam igrajući uz njega. Nije se plašio duela i bio je agresivan na terenu”.

Kobni događaj dogodio se 21. maja 1999. godine tokom boravka Boerea u Japanu kada se umešao u tuču u baru Roppongi (Tokio). Nakon što se činilo da je sve završeno, izraelski narko-bos Šimon Ben Hamo prišao mu navodno radi izvinjenja i dok su se rukovali zario mu pika-ihlos pravo u oko te ga potom još dva puta izbo nožem pre nego što je pobegao sa mesta incidenta. Supruga Ann McEwan opisala je užasavajuće scene: “Šimon ga je uhvatio i zabio mu pika-ihlos u oko. Potom ga dva puta izbo i pobegao. Bilo je strašno… Videla sam da mu je oko bilo presečeno na pola”.

Boere je proveo mesec dana na bolničkom lečenju tokom kojeg mu je odstranjen povređeni organ vida. Porodica se suočila s dodatnim strahom kada su saznali da im Šimon Ben Hamo preti smrću zbog neuspelog posla s drogom te su morali živeti pod policijskom zaštitom dok nisu dobili informaciju od japanske policije: “U Japanu nema kriminala — ljudi jednostavno nestaju”, rekao im je detektiv.

Nekoliko nedelja kasnije Ben Hamo pronađen je mrtav upucan tri puta u glavu u Bangkoku nakon neuspelog dogovora oko droge.

Povratkom u Holandiju Boere se trudio da pronađe smisao života van fudbala često praveći šale na račun svog veštačkog oka dok radi kao ugostitelj blizu Eppinga. Međutim njegova supruga Ann McEwan priznaje da ga je napad duboko promenio: “Napad ga je promenio — jednog dana igrao pred hiljadama ljudi a već sledećeg nije imao ništa… Svu energiju koju bi trošio trenirajući morao je negde drugde kanalisati”.

Toni Koti smatra da depresija nije mogla biti izbegnuta nakon takve tragedije: “Zaista tužna priča… Mislim da bi svaki igrač teško podneo takvu promenu — od postizanja golova pred punim stadionima do potpune praznine”.

Sa porodicom seli se početkom 2003. godine u Marbelju pokušavajući novi početak gde nalazi posao u jednoj agenciji za nekretnine ali ubrzo povećava konzumaciju alkohola družeći se sa nepoznatim ljudima po barovima Puerto Banusa. Supruga opisuje poslednje nedelje njegove borbe: “Morao bi izlaziti s klijentima ali poslednjih nedelja išao bi samo na žurke bez kontrole… Upoznavao ljude koje nikada ne bi sretao da nije napustio fudbal”.

Neposredno pred smrt rekao joj je: “Mnogo želim otići odavde — ovo mesto mi stvara haos”.

Dve nedelje kasnije Ann McEwan pronašla ga mrtvog u stanu — Jeroen Boere preminuo je sa svega 39 godina.