Celta je najbliža trofeju Kupa kralja bila u finalima 1948, 1994. i 2001. godine, ali poslednjih sezona često ispada rano.

Celta iz Viga već decenijama sanja da osvoji Kup kralja, takmičenje koje ostaje nedosanjani cilj ovog tima. Najveće prilike imala je u finalima 1948, 1994. i 2001. godine, ali je svaki put ostala bez pehara. Iako su navijači sa nestrpljenjem očekivali novi pokušaj, klub se poslednjih godina suočava sa ranim ispadanjem iz ovog prestižnog takmičenja.

Najuspešniji trenuci Celte u Kupu kralja

U svojoj bogatoj istoriji, Celta je tri puta bila na korak od osvajanja Kupa kralja – finale iz 1948. bilo je prvo veliko iskušenje za klub iz Viga. Međutim, poslednje dve šanse, 1994. i posebno nezaboravna sezona 2001, ostale su upamćene kao najbolji pokušaji kluba da stigne do trofeja.

Zapravo, ova takmičenja predstavljaju vrhunac uspeha Celte u ovom formatu. Od tada se klub trudi da ponovi te rezultate, ali rezultati nisu doneli toliko radosti navijačima kao što su to činili prethodnih decenija.

Rana ispadanja postala pravilo poslednjih godina

Iako je Celta u sezoni 2016/17 stigla do polufinala Kupa kralja, od tog trenutka tim beleži seriju ranih eliminacija – čak pet puta završila je takmičenje u trećoj rundi i jednom u drugoj rundi.

Prošle sezone Celta je eliminisana pre Božića od strane drugoligaškog Albacetea, što je bio još jedan udarac za ambicije kluba i njegovih navijača. Takođe, najbolji rezultat u poslednjim sezonama bio je plasman među osam najboljih – četvrtfinale protiv Real Sosijedada u 2024. godini.

Kritike navijača i promena trenera

U tom četvrtfinalu trener Rafa Benitez našao se na meti kritika zbog izbora startne postave. Navijači su smatrali da nije iskoristio sve resurse kako bi klub izborio plasman dalje.

S druge strane, pod vođstvom Claudia Giráldeza, Celta beleži različite rezultate – prva sezona pod njegovom palicom donela je ispadanje od Real Madrida tek posle produžetaka na stadionu Santjago Bernabeu u osmini finala. Ipak, već naredne godine eliminacija stiže mnogo ranije – upravo protiv Albacetea.

Novi pokušaj Celte ove sezone

Ove sezone Celta kreće iz Salamanake sa željom da prekine negativan niz ranih eliminacija u Kupu kralja i konačno napravi korak više ka toliko željenom trofeju.

Kao rezultat svega toga, fokus kluba ostaje jasan – napraviti bolji rezultat nego prethodnih godina i bar ponoviti uspehe iz slavnih finala koja su donela snove o velikom slavlju u Vigu.

Unai Simón proglašen je za najboljeg golmana sveta i time nastavlja dugu liniju vrhunskih čuvara mreže Athletic Bilbaa.

Unai Simón je dobio prestižno priznanje Trofej Jašin za 2026. godinu, što ga zvanično postavlja kao najboljeg golmana sveta. Ovaj uspeh nije samo njegov lični trijumf, već potvrda bogate tradicije koju ima Athletic Bilbao u razvoju izuzetnih čuvara mreže. Klub sa San Mamésa decenijama neguje poseban odnos prema poziciji golmana, zbog čega je kroz istoriju iznedrio brojna poznata imena.

Simón nastavlja niz slavnih imena u golu Athletica

Osvojeni Trofej Jašin dolazi kao kruna karijere za Unai Simóna, koji je do sada odigrao 274 utakmice za Athletic i zabeležio čak 69 nastupa za špansku reprezentaciju. Međutim, ovaj uspeh ima još veću težinu kada se pogleda na dugi niz prethodnika koji su svojim igrama ostavili dubok trag u klubu. Među legendama koje su nosile dres Athletica ističu se José Ángel Iribar sa impresivnih 614 utakmica, Carmelo Cedrún sa 402 i Raimundo Pérez Lezama sa 263 odigrana meča. Od debija Lezame u sezoni 1940/41. pa sve do povlačenja Iribara 1980. godine, ova trojica su praktično sinonimi za sigurnost na gol-liniji baskijskog velikana.

Dugogodišnja dominacija i kontinuitet vrhunskih golmana

Ipak, pored njih treba pomenuti i Gregorio Blascoa, koji je bio prvi veliki golman Athletica u eri Mister Pentlanda i deo prve španske lige. Blasco je osvojio čak petnaest trofeja sa klubom i tri puta bio najbolji čuvar mreže po izboru „Zamora“. Njegovu karijeru prekinuo je građanski rat, ali se proslavio igrajući u egzilu za timove iz Meksika i Argentine.

Kada je reč o modernoj eri, neizostavno mesto zauzima Andoni Zubizarreta. On je debitovao za Athletic pre dvadesete godine, a tokom pet sezona doprineo osvajanju dve titule šampiona Španije i jedne Kupa kralja. Zubizarreta je kasnije postao rekorder španske reprezentacije sa neverovatnih 126 nastupa i učestvovao na četiri svetska prvenstva.

Savremeni naslednici legende između stativa

Pored navedenih asova, posebno mesto među savremenim generacijama pripada Kepa Arrizabalagi. On je izdanak škole Lezama koja pola veka obezbeđuje stalni priliv talenata na poziciji golmana. Kepa je odigrao samo dve sezone uz ukupno 54 utakmice za Athletic, ali mu je to bilo dovoljno da izbori mesto u reprezentaciji Španije i ostvari rekordni transfer — Chelsea ga je otkupio za čak 80 miliona evra tokom 2018. godine.

Zanimljivo je istaći da su svi ovi čuvari mreže — Iribar, Cedrún, Lezama, Zubizarreta, Kepa i sada Unai Simón — bili ili jesu članovi nacionalne selekcije Španije. Takođe su svi prošli kroz sistem kluba koji važi za jedno od najplodnijih mesta razvoja mladih talenata na poziciji golmana.

Snažan identitet kluba vezan za fenomen golmana

Athletic Bilbao ostaje specifičan po tome što kontinuirano stvara vrhunske čuvare mreže koji obeležavaju epohe španskog fudbala. Još od vremena kada je Ibarretxe prvi put branio boje kluba otvaranjem starog San Mamésa davne 1913. godine pa sve do danas kada Unai Simón dobija priznanja na svetskom nivou — klub ne prekida taj lanac uspeha.

Zahvaljujući ovom kontinuitetu i posvećenosti radu sa mladima u školi Lezama, pojam “najbolji golman sveta” prirodno se vezuje uz ime Athletica čim tema postane aktuelna kao sada s Trofejom Jašin. To dodatno osnažuje ugled baskijskog kluba na evropskoj sceni.

Kejn i njegova supruga Kejti privukli su pažnju na svečanoj ceremoniji u Londonu, gde su zajedno proslavili dodelu prestižnog priznanja.

Hari Kejn je osvojio veliko priznanje na dodeli Zlatne lopte 2026. godine u Londonu. Na toj svečanosti, supruga Kejti bila mu je najveća podrška i svojim prisustvom privukla je mnogo pažnje javnosti. Njihova ljubavna priča traje još od detinjstva, a par je poznat po tome što svaki važan trenutak dele zajedno.

Ljubav iz školskih klupa

Priča o Hariju Kejnu i njegovoj supruzi Kejti započela je mnogo pre nego što se on proslavio kao fudbalska zvezda svetskog formata. Oboje su odrasli u londonskom Čingfordu i pohađali osnovnu školu Larksvud. Upoznali su se kada su imali samo četiri godine, što ovu vezu čini posebnom među poznatim ličnostima.

Nedugo zatim, prijateljstvo iz detinjstva preraslo je u ozbiljnu vezu kada su napunili šesnaest godina. Zbog toga danas mnogi njihovu ljubav vide kao primer iskrenosti i trajnosti, pogotovo u svetu profesionalnog sporta.

Zajedno kroz uspehe i izazove

Takođe, Kejn često ističe da mu je podrška porodice najvažnija tokom karijere ispunjene usponima i izazovima. Supruga Kejti ga prati na svim bitnim događajima, uključujući dodelu Zlatne lopte, gde se pojavila uz njega na crvenom tepihu.

Pored toga što je bila prisutna na ovom značajnom događaju, Kejti se trudi da sačuva privatnost njihove porodice. Ipak, njeno pojavljivanje na ceremoniji nije prošlo neopaženo — mnogi su pohvalili njen stil i jednostavnost.

Pogled unapred: porodične vrednosti na prvom mestu

Zbog toga se par često nalazi u centru pažnje ne samo zbog sportskih uspeha već i zbog načina na koji neguju porodične vrednosti. Njihova priča inspiriše mnoge mlade ljude širom sveta.

Kao rezultat svega navedenog, Hari Kejn i njegova supruga ostaju simbol skladnog braka koji traje uprkos izazovima slave i profesionalnog sporta.