Jordan Boss, Oston Urunov, Ritsu Doan i Bajraktarević među najzapaženijima na tržištu od preko 1.200 fudbalera na Mundijalu

Svetsko prvenstvo u fudbalu koje će biti održano u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku privlači pažnju ne samo zbog velikih zvezda poput Laminea Yamala, Kyliana Mbappéa, Erlinga Haalanda, Ousmanea Dembéléa, Pedrija i Viníciusa Júniora, već i zbog potencijalnih iznenađenja među manje poznatim igračima. Turnir počinje u četvrtak, 11. juna, u 21 čas po srednjeevropskom vremenu, utakmicom između reprezentacije Meksika pod vođstvom Javiera Aguirrea i Južne Afrike na legendarnom stadionu Azteca (sada Banorte).

Analizom više od 1.200 fudbalera koji nastupaju za 48 reprezentacija selektovan je idealan tim sastavljen isključivo od igrača čija ukupna tržišna vrednost iznosi svega 37,2 miliona evra. Među njima se ističe levi bek Australije Jordan Boss koji je prepoznatljiv po ofanzivnim kvalitetima i prodorima koji mogu predstavljati ozbiljnu pretnju protivničkim odbranama. Uz njega pažnju privlači vezista Uzbekistana Oston Urunov sa impresivnih deset golova u 41 nastupu za nacionalni tim.

Japanski internacionalac Ritsu Doan ove sezone zabeležio je pet golova i isto toliko asistencija igrajući za nemački Eintracht Frankfurt u Bundesligi što ga svrstava među najbolje asistente svog tima. U napadu pažnju skreće mladi bosanski fudbaler Bajraktarević (21), koji je kao član PSV-a iz Eindhovena postigao četiri gola uz pet asistencija tokom aktuelne sezone Eredivizije i postao idealan partner iskusnom Edinu Džeki (40). Bajraktarević je bio strelac odlučujućeg penala koji je eliminisao Italiju sa turnira.

Poseban doprinos daje Mousa Tamari iz Jordana — postigao je čak 21 gol u 70 mečeva za nacionalni tim dok je tokom sezone učestvovao kod ukupno 15 golova za francuski Rennes (šest pogodaka i devet asistencija) u Ligue 1.

Ovakva detaljna skautska analiza pruža brojne opcije menadžerima fantasy takmičenja ali i klubovima koji traže nova pojačanja sa realnim potencijalom da naprave razliku na najvećoj fudbalskoj sceni.

Haverc, jedini član Arsenala sa iskustvom finala Lige šampiona, nada se da će ponovo biti ključan kao 2021. godine u dresu Čelsija

Fudbaler Arsenala Kai Haverc ističe se kao ključni adut londonskog kluba pred istorijsko finale Lige šampiona, prvo za Arsenal posle dvadeset godina. Nemački napadač je jedini iz trenutnog tima sa prethodnim iskustvom igranja u finalu elitnog evropskog takmičenja, kada je 2021. postigao odlučujući gol za Čelsi protiv Mančester Sitija.

Pari Sen Žermen ima značajnu prednost u pogledu iskustva na najvišem nivou, ali dolazak Haverca daje novu dimenziju timu Mikela Artete. “Ne postoje reči kojima bih opisao sve emocije koje sam tada doživeo. Bilo je neverovatno postići taj gol”, izjavio je Haverc prisećajući se uspeha sa Čelsijem neposredno nakon što je iz Bajer Leverkuzena prešao za rekordnih 100 miliona evra.

Nakon završetka epizode na Stamford Bridžu, gde je tokom tri sezone postigao ukupno 32 gola i samo u sezoni 2021/22 prebacio deset pogodaka, prešao je u Arsenal prošlog leta za 75 miliona evra. Njegov cilj od prvog dana bio je jasan: “Cilj je osvajanje trofeja i daću sve od sebe da to ostvarim – zbog navijača i svih koji čine ovaj klub.” Trener Mikel Arteta pokušavao ga je koristiti na više pozicija, ali su povrede Gabrijela Žezusa dovele do toga da Haverc često bude centralna figura u napadu. Arteta naglašava: „Njegova glavna osobina je što čini saigrače boljima.“

Tokom aktuelne sezone, uprkos tome što je odigrao čak 29 utakmica manje nego u periodu provedenom u Čelsiju, već je premašio svoj učinak iz tog vremena. Ipak, Arsenal smatra da bi im dodatni napadač tipa Viktora Đokera mogao biti neophodan za ozbiljan iskorak ka trofejima – Đokeres ima već 21 gol ove godine. Zbog povreda koje su ga udaljile sa terena čak pet puta (izostao ukupno 172 dana), Haverc nije imao priliku da češće igra zajedno s Đokeresom – zajedno su proveli svega 330 minuta na terenu kroz 11 utakmica.

Ipak, Haverc ostaje poznat po tome što isporučuje kad je najpotrebnije: pogodio i asistirao protiv Kairata za maksimalan učinak Arsenala u grupnoj fazi Lige šampiona; dao gol koji ih vodi u finale Karabao kupa protiv Čelsija; realizovao penal za remi protiv svog bivšeg Leverkuzena; postigao odlučujući gol za plasman u polufinale protiv Sportinga; asistirao Ezeu pri pobedi nad Njukaslom; a njegov pogodak protiv Barnlija kasnije se ispostavio kao presudan za osvajanje Premijer lige.

Očekuje se da će sastavi za finale biti poznati sat vremena pred meč, ali s obzirom na taktičke zamisli trenera Artete – moguće je da će Haverc početi od prvog minuta kako bi unapredio igru ekipe, dok bi Đokeres mogao biti džoker s klupe. „Nadam se da mogu to ponoviti i još jednom postići gol u finalu Lige šampiona“, kaže nemački reprezentativac pred put u Budimpeštu gde Arsenal juri prvu ‘Orejona’ u istoriji kluba.

Nekadašnji defanzivac Filip Senderos istakao je značaj timske stabilnosti i prisetio se ključnih trenutaka iz istorije Arsenala pred finale Lige šampiona protiv PSG-a.

Filip Senderos, bivši fudbaler Arsenala i Valensije, jedan od članova čuvene generacije „Nepobedivih“ koja je osvojila Premijer ligu 2004. godine bez poraza, podelio je svoja sećanja na istorijske uspehe londonskog kluba. Uoči drugog evropskog finala Arsenala dve decenije kasnije, Senderos se osvrnuo na važne momente svoje karijere i dao procenu predstojećeg okršaja sa Pari Sen Žermenom u Ligi šampiona.

Senderos je posebno istakao duel protiv Real Madrida na stadionu Santjago Bernabeu tokom sezone 2005/06. „Za mene je igranje na Bernabeuu protiv Real Madrida bio san koji se ostvario. Moj otac je Španac i navijač Reala celog života, a ja sam od detinjstva sanjao da zaigram na tom stadionu. Tog dana sam bio izuzetno nervozan, čak sam povraćao pre početka utakmice, ali to mi je bio dokaz da sam uspeo kao profesionalni fudbaler“, prisetio se Senderos.

U tom dvomeču Arsenal je eliminisao Real Madrid zahvaljujući sjajnoj timskoj igri i izuzetnoj partiji Tjerija Anrija. „Bila je to neverovatna noć za ceo tim i klub. Oko sebe sam imao izvanredne igrače poput Anrija, a tokom cele te faze Lige šampiona imali smo jednu od najboljih defanziva, čak i sa improvizovanim postavama – sa Matjeom Flaminijem kao levim bekom i Kolo Touream uz mene“, rekao je Senderos.

Govoreći o finalu Lige šampiona 2006. godine protiv Barselone, gde su „Tobdžije“ igrale skoro celu utakmicu sa igračem manje nakon isključenja golmana Jensa Lehmanna, Senderos kaže: „Tog dana nismo imali sreće. Lehmann je isključen rano u meču pa smo morali da menjamo Robera Pireza i reorganizujemo ekipu. Poveli smo golom Sola Kembela, ali nismo uspeli da zadržimo prednost protiv ekipe koja će kasnije biti jedna od najboljih u Evropi.“

Pred predstojeće finale protiv Pari Sen Žermena, Senderos smatra da Arsenal ne opterećuje status autsajdera: „Arsenal neće imati problem s tim što nije favorit protiv PSG-a; možda im upravo to odgovara jer mogu da igraju rasterećenije i pragmatično. Sada kada su osvojili Premijer ligu, mogu bez pritiska da jure prvi trofej Lige šampiona u istoriji kluba.“

Na pitanje o aktuelnom stilu igre Arsenala danas kao televizijski komentator kaže: „Uživam gledajući Arsenal. Imaju mnogo kvaliteta na terenu i jasno znaju kako žele da igraju – koriste slobodu u određenim zonama.“

Komentarišući stanje u svojim bivšim klubovima Real Madridu i Valensiji dodaje: „U Real Madridu postoji određeni disbalans zbog promena trenera – počeli su sezonu sa mladim trenerom (Xabi), sada razmišljaju o iskusnom (Žoze Murinjo). To pokazuje da su izgubili recept za uspeh. Valensija ima problema već godinama zbog finansijskih poteškoća, ali sada postoje pozitivni signali oko novog stadiona što daje nadu za povratak nekadašnjeg nivoa.“