Topu Barman doneo trijumf Bangladešu na gostovanju u Evropi, slavlje igrača i navijača postalo viralno

Fudbalska reprezentacija Bangladeša zabeležila je prvu pobedu na evropskom tlu savladavši San Marino rezultatom 2:1 na meču odigranom juče. Ključni trenutak desio se u 86. minutu kada je Topu Barman postigao odlučujući pogodak, čime je obezbedio istorijski trijumf svom timu.

Utakmica je protekla u izjednačenoj borbi, s obzirom na to da su obe selekcije van svetske fudbalske elite i nisu učesnici predstojećeg Svetskog prvenstva. Ipak, duel između San Marina, najčešće označavanog kao najslabiji evropski nacionalni tim, i Bangladeša privukao je pažnju zbog nesvakidašnje proslave gola koja je usledila nakon što je rezultat promenjen na 2:1.

Strelac odlučujućeg gola, Topu Barman, upisao se u listu strelaca pred sam kraj susreta, što je izazvalo euforiju među igračima i stručnim štabom Bangladeša. Njihovo slavlje bilo je toliko burno da su snimci sa stadiona ubrzo postali viralni na društvenim mrežama širom sveta.

Ova pobeda ima poseban značaj za Bangladeš jer predstavlja njihov prvi trijumf na gostujućem terenu u Evropi, bez obzira na ime protivnika ili važnost utakmice. Sam čin postizanja gola i način proslave pokazali su koliko im ovakav uspeh znači.

San Marino ostaje veran svojoj reputaciji tima koji često beleži poraze visokim rezultatima poput 6:0 ili 7:0, ali ovoga puta pružili su dostojan otpor rivalu iz Azije. Bangladeški fudbaleri time su upisali novu stranicu istorije svog nacionalnog tima.

Luís Pinto, pod uticajem Žozea Mourinha, vodio je timove kroz sve lige Portugala i doneo treći trofej u istoriji Vitórije Guimarães pobedom nad Bragom

Luís Miguel Correia Pinto, portugalski fudbalski trener rođen 1989. godine u Séu, izgradio je impresivnu karijeru zahvaljujući inspiraciji koju je dobio od Žozea Mourinha još kao igrač. Već sa dvadesetak godina razvio je interesovanje za trenerski posao kada je Mourinho osvojio Ligu šampiona i Kup UEFA sa Portom, što je promenilo percepciju o ulozi trenera u Portugalu.

Nastavio je da igra dok je studirao na fakultetu i radio u omladinskim kategorijama, ali mu se karijera prelomila kada mu je u 23. godini ponuđeno mesto pomoćnog trenera u Trofenseu iz druge portugalske lige. Nakon pet sezona rada kao desna ruka u Trofenseu i Uniao de Leiria, klubu koji je nekada vodio i Mourinho, Pinto se 2018. prvi put samostalno prihvatio vođenja tima.

“Mirandela (2019) bila je fantastična za lično prevazilaženje, Felgueiras (2019-20), Real Massamá (2020-21), Lusitania Lourosa (2022)…”, nabraja Pinto pre nego što stigne do perioda provedenog u Leçi (2021-22), gde se posebno istakao izbacivanjem prvoligaša Arouca i Gil Vicentea iz Kupa Portugala. Tim iz četvrte lige stigao je do četvrtfinala takmičenja gde su eliminisani od Sportinga rezultatom 0:4. “Osnovu ovog uspona poslednjih godina činio je veliki rad i posvećenost”, naglašava Pinto.

U sezoni 2023/24 AD Fafe mu otvara vrata treće lige — ekipa beleži odlične rezultate uz konstantnost koja ih vodi ka profesionalnom fudbalu. Sledeće godine usledio je novi iskorak: debitovao je kao trener Tondele u drugoj ligi i odmah postao šampion zahvaljujući kulturi kluba i strukturi koju su stvorili.

Iako mu se ukazala prilika da debituje u prvoj ligi sa Tondelom, Pinto prelazi u Vitóriju Guimarães — klub bogate tradicije koji prolazi kroz potpunu rekonstrukciju tima. Uprkos odlascima ključnih igrača već nakon četiri kola nove sezone, uspeva da osvoji Liga kup savladavši Bragu sa 2:1 u finalu derbija severa Portugala. To donosi Vitóriji treći trofej u istoriji kluba i prekida trinaestogodišnji post bez titula.

“Ono što nam je omogućilo da pobedimo Porto, Sporting i Bragu za osvajanje Taça da Liga bilo je stalno traženje pozitivnog pristupa stvarima — sposobnost nalaženja rešenja kako bi brod nastavio dalje”, objašnjava Luís Pinto. Pritom ističe istorijski značaj prve finalne utakmice između Vitórije Guimarães i Brage: “Znali smo koliko to može ostati upamćeno. Cela kampanja bila je neverovatna — počevši od pobede protiv Porta na Dragau rezultatom 1:3, što im je bio prvi poraz kod kuće ove sezone.”

Pinto dodaje: “Vitória je do tada imala samo dva trofeja — ovaj treći ima veliku simboliku”. Ipak, samo dva meseca kasnije smenjen je sa mesta trenera kluba, što ga nije obeshrabrilo jer smatra da portugalska fudbalska kultura napreduje prema većem poverenju u trenere uprkos privremenim teškoćama.

Na kraju razgovora Luís Pinto ističe važnost razumevanja konteksta svakog tima koji vodi te razlike između severa i juga Portugala kada su mentaliteti klubova u pitanju. “Želim da moji timovi napadaju s jasnom namerom — da prepoznaju prostor ili ga sami kreiraju; uživam kad moj tim ima ofanzivnu inicijativu ali sam svestan koliko dobra odbrana donosi uspeh”, zaključuje Pinto uz napomenu da prati evropska prvenstva s posebnim interesovanjem za špansku La Ligu.

Porto, Arsenal i Inter među klubovima koji su prekinuli dominaciju rivala, dok su Thun i Mjällby postigli istorijske uspehe

Evropska fudbalska sezona donela je neočekivane rezultate širom kontinenta, sa čak 35 novih nacionalnih šampiona u odnosu na prošlu godinu, među ukupno 55 članica UEFA. Tradicionalna teza da „uvek pobeđuju isti“ ove godine je opovrgnuta nizom iznenađenja i povrataka velikana na tron.

U pet najjačih evropskih liga, Barselona, PSG i Bajern Minhen odbranili su titule u Španiji, Francuskoj i Nemačkoj. U Italiji je Inter pod vođstvom Kristijana Kivua osvojio svoj 21. Skudeto, nasledivši Napoli. Arsenal predvođen Mikelom Artetom vratio se na vrh Premijer lige posle 22 godine čekanja. Kivu je izjavio: „Srećan sam zbog igrača i navijača. Ovi momci su uspeli da se izdignu posle prošlogodišnjeg razočaranja.“ Arteta je istakao: „Ponovo smo ispisali istoriju zajedno. Ne mogu biti srećniji ni ponosniji na sve u klubu.“

U Portugalu Porto je prekinuo višegodišnju dominaciju Sportinga i Benfike osvajanjem titule prvi put posle četiri godine. Trener Francesco Farioli istakao je da su svi zaslužili ovakav trenutak nakon godina bez trofeja. PSV iz Ajndhovena nastavio je dominaciju u Holandiji, dok se Klub Briž vratio na vrh Belgije osvajanjem svog dvadesetog naslova uprkos teškoj situaciji sredinom sezone kada ih je preuzeo Ivan Leko.

Pravi podvig ostvario je Thun u Švajcarskoj — osvojili su prvu ligu u istoriji odmah nakon ulaska iz druge divizije, sa trenerom Maurom Lustrinellijem koji sada prelazi u Union Berlin. Slične senzacije viđene su i u drugim zemljama: Mjällby (Švedska) postao je šampion sela od samo 1.500 stanovnika; Sabah (Azerbejdžan), Kauno Zalgiris (Litvanija) i ML Vitebsk (Belorusija) prekinuli su dugogodišnje hegemonije lokalnih velikana.

ETO FC iz Mađarske okončao je sedmogodišnju seriju Ferencvaroša osvajanjem pete titule od osnivanja kluba, dok je Levski Sofija pod vođstvom Julia Velázqueza sprečio Ludogorets da uzme petnaestu uzastopnu titulu u Bugarskoj. AEK Atina (Grčka), Dinamo Zagreb (Hrvatska), Šahtjor Donjeck (Ukrajina) sa Ardom Turanom na klupi i Zenit (Rusija) vratili su se na pozicije lidera svojih domaćih prvenstava.

Nekoliko klubova okončalo je višedecenijske periode bez trofeja: LASK iz Austrije osvojio je drugi naslov posle čak 61 godine čekanja; Aarhus iz Danske slavio prvi put od 1986; Viking iz Norveške došao do devete titule prvi put od 1981; a Universitatea iz Rumunije ponovo postao prvak kao davne 1981.

Među ostalim značajnim šampionima ove sezone nalaze se Omonia Nikozija (Kipar), Shamrock Rovers (Irska), Klaksvík (Farska Ostrva), Floriana (Malta), Flora Tallin (Estonija), Vardar Skoplje (Severna Makedonija) i Tre Fiori (San Marino). Ova sezona biće zapamćena kao jedna od najnepredvidljivijih i najuzbudljivijih za evropski klupski fudbal.