FIFA još jednom povećala cene ulaznica za Mundijal u SAD, Kanadi i Meksiku, uprkos brojnim kritikama navijača.

FIFA je ponovo iznenadila ljubitelje fudbala širom sveta najavom novog poskupljenja karata za predstojeće Svetsko prvenstvo koje će se održati tokom juna i jula u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku. Najnovija faza prodaje, pokrenuta nakon što je kompletirana lista od 48 reprezentacija učesnica, donela je značajna povećanja cena na čak 40 od ukupno 104 utakmice koje će biti odigrane tokom turnira.

Najveću pažnju privuklo je povećanje cena za finale, koje će se igrati na stadionu “MetLife”. Ulaznice prve kategorije za ovaj spektakl sada dostižu neverovatnih 10.990 dolara, što je znatno više u odnosu na prethodni prodajni krug kada su iznosile oko 8.700 dolara, a u odnosu na sam početak prodaje prošle godine, kada su karte koštale 6.370 dolara, rast je više nego očigledan.

Odluka FIFA-e da ponovo poveća cene dolazi uprkos sve glasnijim reakcijama i kritikama javnosti, posebno zbog uvođenja sistema dinamičkog određivanja cena, koji se prvi put primenjuje na Svetskom prvenstvu. Ovaj sistem omogućava da cene ulaznica rastu u skladu sa potražnjom, što je izazvalo nezadovoljstvo među navijačima širom sveta.

Najveće promene u cenama nisu zabeležene samo kod finala, već i kod drugih atraktivnih utakmica, posebno onih u kojima igraju reprezentacije koje tradicionalno izazivaju veliko interesovanje navijača, kao što su Brazil, Argentina, Engleska i Nemačka, kao i mečevi domaćina Meksika. Povećanja cena su u nekim slučajevima bila manja od 100 dolara, ali su i dalje značajna u poređenju sa početnim vrednostima.

Posebno se izdvaja duel između Meksika i Saudijske Arabije, gde su ulaznice u najnovijoj fazi prodaje porasle na 2.985 dolara. U prethodnoj fazi cena je bila 2.355 dolara, dok su na početku prodaje iznosile 1.825 dolara, što ukazuje na konstantan rast kako se Mundijal približava.

FIFA-ina politika određivanja cena, i pored negativnih reakcija i zabrinutosti zbog dostupnosti ulaznica prosečnim navijačima, očigledno je usmerena na maksimalnu zaradu, posebno kada su u pitanju najtraženiji mečevi. Očekuje se da će interesovanje za ulaznice i dalje rasti kako se turnir bude približavao, ali ostaje pitanje koliko će navijača biti u mogućnosti da sebi priušti prisustvo na najvažnijim utakmicama Svetskog prvenstva.

Roberto Mancini, Antonio Conte i Massimiliano Allegri među glavnim kandidatima, dok je Pep Guardiola daleki san za Azzurre

Fudbalska reprezentacija Italije nalazi se pred ključnom odlukom nakon što je Gennaro Gattuso ušao u ozbiljnu krizu na mestu selektora, usled neuspeha u kvalifikacijama i propuštanja plasmana na naredno Svetsko prvenstvo. Ovaj neuspeh predstavlja težak udarac za naciju naviknutu na velika takmičenja, kako na sportskom, tako i na institucionalnom i emotivnom planu. Kako je potvrđeno iz zvaničnih izvora, nastavak saradnje sa Gattusom više nije realna opcija, a javnost i mediji u Italiji već razmatraju imena potencijalnih naslednika.

Najveće šanse za povratak na klupu ima Roberto Mancini, bivši selektor koji je sa Italijom osvojio Evropsko prvenstvo 2020. godine i ostavio snažan pečat u radu sa nacionalnim timom. Iako je njegov odlazak 2023. godine bio praćen tenzijama i najavama sudskih procesa, promene u rukovodstvu saveza, pre svega mogućnost odlaska predsednika Gabriele Gravine, otvaraju vrata njegovom povratku. Mancini trenutno vodi tim Al-Sadd, ali njegova reputacija i iskustvo čine ga jednom od najizglednijih opcija za novu rekonstrukciju Azzurra.

Drugi ozbiljan kandidat je Antonio Conte, koji je reprezentaciju predvodio između 2014. i 2016. godine. Njegov povratak je komplikovaniji, pre svega zbog odnosa sa trenutnim predsednikom Napolija, Aureliom De Laurentiisom. Da bi Conte mogao odmah da preuzme reprezentaciju, bilo bi potrebno postići dogovor o raskidu ili paralelnom angažmanu do kraja sezone. Uz to, italijanski mediji napominju da bi privremeno rešenje do septembra, kada počinje Liga nacija, bilo neprihvatljivo za nacionalni tim.

U trci za selektora je i Massimiliano Allegri, aktuelni trener Milana, koji ima ugovor do 2027. godine. Alegri je poznat po svom pragmatičnom pristupu i iskustvu na najvišem nivou, ali bi, kao i Conte, morao da pronađe rešenje sa klubom ukoliko bi preuzeo nacionalni tim. Njegov status ‘čoveka iz kuće’ i uspešna trenerska karijera ga izdvajaju kao stabilnog kandidata za period tranzicije.

Iznad svih domaćih imena, kao gotovo nedostižan san, pominje se i Pep Guardiola, aktuelni trener Mančester Sitija. Njegovo angažovanje bi predstavljalo revolucionarni korak, pošto Italija nikada nije imala stranog selektora. Međutim, dolazak Guardiole je izuzetno neizvestan, jer bi prvo morao da završi svoj mandat u Engleskoj, gde Siti vodi borbu za trofeje, a eventualni dolazak bi mogao da se dogodi tek nakon završetka sezone 2025/26. Iz tog razloga, njegovo ime se više posmatra kao inspiracija i dugoročna ambicija, nego kao realna opcija u ovom trenutku.

Italijanski fudbalski savez tako je pred velikom odlukom koja će odrediti ne samo sportski pravac, već i povratak vere cele nacije u reprezentaciju. Novi selektor moraće da izgradi konkurentan tim i obnovi poverenje javnosti posle tri uzastopna razočaranja na velikim takmičenjima. Kandidati poput Mancinija, Contea, Allegrija i želje za Guardiolom, predstavljaju različite puteve, ali svaki od njih nosi veliku odgovornost i očekivanja.

Bivši ljubimac Delija ispričao teške trenutke kluba, priseća se neprospavanih noći i patnje do povratka trofeja na Marakanu

Marko Vešović, bivši fudbaler Crvene zvezde i miljenik navijača sa Marakane, govorio je o izazovnim vremenima kroz koja je klub prolazio tokom godina dominacije Partizana u srpskom fudbalu. U tom periodu, Zvezda je bila bez trofeja, a eliminacije u evropskim takmičenjima ostavljale su duboke posledice na igrače i navijače.

Vešović je istakao da su on i tadašnji saigrači doživljavali teške trenutke, navodeći kako su godinama patili i borili se za crveno-beli dres, prolazeći kroz neprospavane noći zbog neuspeha. Bivši bek Zvezde naglašava da je period bez trofeja za njega i ekipu bio izuzetno stresan i da je ostavio trag na celoj generaciji fudbalera, ali i navijača.

Preokret za Crvenu zvezdu usledio je kada je Vešović bio deo tima koji je posle šest godina uspeo da vrati šampionsku titulu u Ljutice Bogdana. Uz to, klub je osvojio i Kup Srbije, čime su prekinute godine bez trofeja i vraćen je optimizam među navijače.

Vešović je u svom svedočenju podvukao koliko su te pobede značile i igračima i navijačima, posebno ističući koliko je bio pritisak da se prekine niz uspeha Partizana. “Mi smo Zvezdini mučenici, patili smo i ginuli za klub”, istakao je Vešović, uz napomenu da su ga pojedini saigrači i kasnije zvali da se vrati, ali da su se tada svi borili iz ljubavi prema klubu.

Ova ispovest osvrt je na jedan od najizazovnijih perioda u novijoj istoriji Crvene zvezde, kada su upornost i zajedništvo igrača i navijača uspeli da preokrenu tok šampionata i vrate klub na vrh srpskog fudbala.