Trener Sportinga de Gijón ističe poseban značaj derbija protiv Real Ovieda i energiju koju donose igrači iz omladinske škole Mareo.

Nicolás Larcamón, trener Sporting de Gijón, sa nestrpljenjem iščekuje prvi derbi ove sezone protiv Real Oviedo. Duel u Pricipatu Asturije vraća jedan od najstrastvenijih derbija španskog fudbala na stadion Carlos Tartiere, posle godinu dana pauze bez međusobnih susreta. Larcamón naglašava važnost ovog meča za navijače i klub, ističući da je derbi između Ovieda i Sportinga „jedan od najstrastvenijih u Španiji”.

Posebna atmosfera asturijskog derbija

Pre svega, ovaj susret nosi posebnu težinu jer su se oba tima pripremala za njega još od početka sezone. “Kada smo stigli, ovaj derbi je već bio označen u kalendaru,” rekao je Larcamón. On podvlači da retko koji meč ima toliku energiju oko sebe kao što ima duel Ovieda i Sportinga. U međuvremenu, mnogi članovi aktuelnog tima Sporting de Gijón debitovaće u ovom specifičnom okruženju. Imena poput Egoitz Arana, Pablo Vázquez, Andrés Cuenca, Duñabeitia, Emanuel Gularte, Jorge Sáenz, Álex Corredera, Manu Rodríguez, Mamadou Loum, Nikita Iosifov, Antonio Casas i Alejo Sarco mogli bi prvi put iskusiti atmosferu asturijskog derbija na terenu Carlos Tartiere stadiona. Pored toga, više od deset fudbalera iz omladinske škole Mareo daje dodatnu povezanost sa klubom i gradom.

Snaga domaće škole i osećaj pripadnosti

“Biti igrač iz omladinske škole stvara posebnu unutrašnju energiju povezivanja i želje za pobedom,” istakao je Larcamón govoreći o značaju domaćih igrača za Sporting de Gijón. On dodaje da su oni ti koji najbolje osećaju šta znači igrati ovakve utakmice: „Imamo sreću što imamo mnogo igrača koji to osećaju i žive godinama.” To samo potvrđuje zbog čega derbi između Real Ovieda i Sporting de Gijóna spada među najvatrenije rivalitete ne samo u Španiji već i širom Evrope. Na kraju, duel zakazan za nedelju predstavlja povratak tradicionalnog sportskog praznika Asturije na veliku scenu. Strasti će biti na vrhuncu dok oba tima budu tražila trijumf pred svojim navijačima.

Guevara je iskoristio retku priliku protiv Atletika, opravdao poverenje i podsetio na prošlogodišnje uspehe u dresu Alavesa.

Ander Guevara je još jednom pokazao zašto se o njemu govori kao ključnom igraču Alavesa, čak i kada mu nedostaje minutaža u poslednjim sezonama. Tema “Ander Guevara Alaves” privlači pažnju jer vezista iz Vitorije, iako često van prvog plana, ostaje oslonac tima zahvaljujući svom profesionalizmu i pouzdanosti svaki put kad dobije šansu.

Kako je Ander Guevara iskoristio svoju priliku

Poslednje dve sezone za Guevaru nisu bile jednostavne. Antonio Blanco je preuzeo centralnu ulogu u vezi Alavesa, pa je Guevara često bio na klupi. Ipak, stručni štab i dalje smatra da je on neizostavan deo ekipe. U svakodnevnom radu pokazuje posvećenost, a to mu omogućava da bude sigurna opcija kad god dobije minutažu. Prošle sezone opravdao je poverenje u oba startna nastupa. Dao je gol za izjednačenje protiv Getafea i bio stub odbrane u pobedi nad Real Sosijedadom.

Taktička promena donela novu šansu

Ove sezone, prvi start upisao je protiv Atletik Bilbaa. Trener Quique odlučio se za defanzivniju veznu liniju zbog zgusnutog rasporeda mečeva. Po prvi put otkad je Quique preuzeo klupu Alavesa, odlučio je da izostavi Antonija Blanca i Pabla Ibaneza sa početka utakmice. Umesto njih su šansu dobili Guevara i Protesoni, što je donelo kompaktnost na sredini terena.

Statistika potvrđuje značaj Ander Guevare za Alaves

U derbiju sa Atletikom, Guevara nije pokazao znake rđe zbog nedostatka minutaže. Naprotiv, pružio je odličnu partiju — vratio šest lopti ekipi, imao devet defanzivnih intervencija i osvojio 71% svojih duela na terenu. Takvi podaci dodatno pojačavaju utisak o njegovoj pouzdanosti kada god dobije šansu.

Kontekst tima: povrede i konkurencija daju prostor za dokazivanje

Povreda Mikela Rodrígueza umanjila je euforiju nakon istorijskog starta sezone za Alaves, ali klub nema nameru da angažuje slobodne igrače jer sredina terena nudi mnogo rešenja treneru Quiqueu. Pre samo nedelju dana trener nije štedeo pohvale na račun kapitena: “To je sjajan igrač koji igra manje nego što zaslužuje. Imaće svoje vreme.” Njegova prilika došla je upravo protiv Atletika i iskoristio ju je maksimalno.

Kakav će biti nastavak — hoće li Ander Guevara dobiti više minuta?

Iako situacija kratkoročno ne obećava više prostora za Guevaru u startnoj postavi Alavesa, njegova poslednja partija protiv Bilbaa mogla bi biti snažan argument kod razmatranja produženja ugovora s ovim univerzalcem sredine terena. Za sada ostaje jasno da tema “Ander Guevara Alaves” neće nestati iz fokusa dokle god svaki izlazak na teren pretvori u sigurnost za svoju ekipu.

Modrić na pragu oproštaja, Bilić se vraća posle 14 godina, a Hrvatska kreće u novo poglavlje u Ligi nacija

Luka Modrić i Slaven Bilić ponovo su zajedno na klupi reprezentacije Hrvatske, dvadeset godina nakon što su prvi put započeli saradnju. Njihova priča dobija novo poglavlje pred nastup Hrvatske u Ligi nacija, dok Modrić sa 41 godinom još uvek drži mesto lidera tima. Fokus ključne fraze “Luka Modrić i Slaven Bilić” jasno oslikava centralnu temu ove vesti.

Kada je Bilić preuzeo Hrvatsku 2006. godine, odlučio je da pruži šansu tada dvadesetogodišnjem Modriću, koji je tada igrao za Dinamo Zagreb. Prvi veliki ispit zajedno imali su u prijateljskoj utakmici protiv Italije 16. avgusta te godine u Livornu, gde je Hrvatska slavila sa 2:0. Upravo tada je Bilić izjavio: “Već sam znao koliki potencijal ima Luka Modrić i sada mogu reći da može biti ključna figura za nas.” Takođe, to je bio prvi put da je Modrić odigrao meč pod vođstvom trenera koji mu je otvorio vrata seniorske selekcije.

Vraćanje na početak: kako su Modrić i Bilić ispisivali istoriju

Dve decenije kasnije, priča se nastavlja — ali sa potpuno drugačijim okolnostima. Kada je Bilić napustio selektorsku poziciju posle Evropskog prvenstva 2012, Modriću je bilo svega 26 godina i tek se spremao za transfer u Real Madrid. Od tada su kroz nacionalni tim prošla još petorica selektora, dok je Modrić postao rekorder sa čak 202 nastupa za reprezentaciju.

U međuvremenu, Hrvatska je ostvarila istorijski uspeh — drugo mesto na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. i treće mesto u Kataru 2022. Osim toga, iz generacije koju je zatekao pre dve decenije ostao je samo on; Ivan Rakitić, Mario Mandžukić, Danijel Subašić, Vedran Ćorluka, Dejan Lovren i Marcelo Brozović već su završili svoje reprezentativne karijere.

Liderstvo Luke Modrića: nova generacija uz starog kapitena

Iako se bliži kraju karijere, Luka Modrić nije najavio tačan datum povlačenja iz reprezentacije. Pre poslednjeg Mundijala priznao je: “Znam da mi se bliži kraj karijere pa moram uživati u svakom meču i treningu.” Ipak, ni posle eliminacije od Portugala nije želeo da potvrdi kraj: “Danas nije dan za tu odluku.” S druge strane, njegova prisutnost daje stabilnost timu u kojem sada igraju znatno mlađi fudbaleri poput Luke Vuškovića (19), Martina Baturine (23), Petra Sučića (22) i Luke Sučića (24).

Bilićevo vraćanje omogućilo je povratak staroj vezi između selektora i kapitena. U septembru ove godine potvrdio je nastavak saradnje izjavivši: “Naravno da me ova odluka Luke raduje jer svi znamo šta on znači Hrvatskoj na terenu i van njega. Posebno mi prija što ćemo ponovo raditi zajedno nakon četrnaest godina.”

Kontekst pred Ligu nacija: izazovi i novi ciklus

Modrićeva dugovečnost ogleda se ne samo kroz broj nastupa već i kroz činjenicu da ni Liga nacija ne donosi prostor za sentimentalne oproštaje — Hrvatsku očekuju četiri meča tokom jedanaest dana protiv Češke Republike (Prag), Španije (Sevilja), Engleske (Rijeka) i ponovo Španije (Split). Selektor Slaven Bilić ističe važnost izbora najboljih bez obzira na godine: “Za reprezentaciju igraju najbolji igrači; to je jedini kriterijum.”

Takođe, njegov povratak pokazuje koliko se promenila atmosfera oko tima — od vremena kada su zajedno gradili temelje do danas kada stari kapiten vodi novu generaciju kroz zahtevan međunarodni raspored.