Trener Benfike poručio da nije imao kontakt sa čelnicima kluba iz Madrida i da će o budućnosti odlučivati tek posle poslednjeg kola protiv Estorila

Žoze Murinjo, aktuelni trener Benfike, ponovo je odbio da otkrije planove u vezi sa svojom trenerskom budućnošću, naglašavajući da do kraja sezone neće razgovarati ni sa kim iz Real Madrida. Na konferenciji za medije održanoj u nedelju, Murinjo je jasno istakao da trenutno nije bilo kontakta između njega i uprave španskog velikana.

Murinjo se poslednjih nedelja često pominje kao jedan od glavnih kandidata za trenera Real Madrida u narednoj sezoni. Ipak, portugalski stručnjak ostao je dosledan svom stavu, podvlačeći važnost profesionalnog odnosa u svetu fudbala. “Želim da naglasim: u fudbalu nisu profesionalci ti koji odlučuju gde žele ili ne žele da idu. Kada se nešto dešava, klubovi su ti koji pokreću inicijativu i procedure kako bi došli do ljudi koje žele”, rekao je Murinjo.

Povodom glasina o navodnim sastancima sa čelnicima Reala, Murinjo je bio izričit: “I dalje se govori o Real Madridu, a ja iskreno bežim od toga. Nisam imao kontakt ni sa predsednikom ni sa bilo kojim drugim odgovornim iz kluba. U završnici sezone ne razgovaram ni sa kim. Nisam imao nikakav kontakt sa Real Madridom i do poslednje utakmice prvenstva protiv Estorila (subota, 16. maj) to se neće promeniti.”

Na pitanje o budućnosti nakon završetka ligaške sezone, Murinjo je dodao: “Nakon toga postoji nedelju dana kada ću biti slobodan da razgovaram sa onima za koje smatram da treba da razgovaram, ali do tada su sve informacije o sastancima i pozivima samo spekulacije.”

Benfika sezonu završava utakmicom protiv Estorila narednog vikenda, nakon čega će Žoze Murinjo moći otvoreno da donese odluku o svom daljem angažmanu. Spekulacije oko njegovog povratka na klupu Real Madrida nastavljaju da privlače pažnju javnosti dok portugalski stručnjak zasad ostaje fokusiran na obaveze u Lisabonu.

Kolumbijski vezista posle samo šest meseci u Minesoti razmatra novi transfer, fokusiran na pripreme za poslednji veliki turnir u karijeri

Hames Rodrigez, iskusni fudbalski reprezentativac Kolumbije, nalazi se pred novim izazovom nakon što je prema navodima američkih i latinoameričkih medija odlučio da napusti Minesotu samo pola godine nakon dolaska. Njegova odluka dolazi u trenutku kada su pripreme za Svetsko prvenstvo 2026. godine prioritet, s obzirom na to da bi to moglo biti njegovo poslednje veliko takmičenje.

Rodrigez je stigao u Minesotu sa velikim očekivanjima kao pojačanje koje bi trebalo doneti dodatnu kreativnost i iskustvo sredini tima. Međutim, saradnja nije ispunila želje ni kluba ni igrača – uprkos uloženim naporima, rezultati su izostali, a Hames nije zadovoljan projektom koji mu je predstavljen prilikom potpisivanja ugovora.

Kolumbijac se sada sve intenzivnije povezuje sa potencijalnim transferom tokom narednog prelaznog roka. Prema izvorima bliskim igraču, njegov glavni cilj postala je optimalna priprema za nastup na Mundijalu 2026. godine koji će se održati u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku.

U Minesoti su od Rodrigeza očekivali da bude lider tima i nosilac igre na sredini terena. Ipak, dosadašnja polusezona pokazala je da nisu pronašli zajednički jezik oko vizije razvoja kluba i njegovog ličnog napretka. Zbog toga se gotovo svakodnevno pojavljuju informacije o mogućem rastanku pre isteka ugovora.

Odlazak Hamesa Rodrigeza iz Minesote mogao bi imati značajne posledice po timsku strategiju ovog američkog kluba pred nastavak MLS sezone, dok sam fudbaler želi da pronađe sredinu koja će mu omogućiti kontinuitet nastupa i kvalitetnu pripremu za nadolazeće izazove sa reprezentacijom Kolumbije.

Legendarni italijanski fudbaler Roberto Bađo govori o bolnim uspomenama sa Svetskog prvenstva 1994. i borbi sa povredama tokom karijere

Roberto Bađo, jedna od najvećih legendi italijanskog fudbala, podelio je u emotivnoj ispovesti svoja najteža iskustva iz bogate karijere. U razgovoru povodom izlaska svoje knjige “Svetlost u tami”, Bađo se prisetio finala Svetskog prvenstva 1994. godine u Pasadeni, kada je promašio odlučujući penal protiv Brazila. Taj trenutak ostao mu je duboko urezan u sećanju: “Osećao sam se krivim pred svim Italijanima. Želeo sam da nestanem. Bila je to beskrajna sramota, nešto što ostaje sa tobom zauvek”, istakao je Bađo.

Iako su godine prošle, bol nije potpuno nestala: “Vremenom naučiš da živiš sa tim, ali to nije rana koja ikada zaraste do kraja.” Čak i danas ga taj događaj progoni: “Ta lopta za mene i dalje lebdi na mestu koje je teško opisati rečima. Ponekad se probudim noću zamišljajući da sam postigao gol… i onda zaspim”, dodao je legendarni napadač.

Pored tog nesrećnog trenutka, Roberto Bađo otvoreno govori o periodu ozbiljnih povreda koje su obeležile njegov odnos prema fudbalu i novcu. U maju 1985. godine, ubrzo nakon što je prešao iz Vićence u Fiorentinu, doživeo je tešku povredu ukrštenih ligamenata kolena: “Putovali smo porodičnim Fordom do Sent Etjena dvanaest sati u tišini – bio sam prestravljen da više nikada neću igrati fudbal. Kada sam se probudio iz anestezije vrištao sam od bola. Nisam mogao da primim analgetike. Rekao sam majci: ‘Ako me voliš, ubij me’.”

Tokom oporavka čak je odbio platu iz Fiorentine: “Čekove sam stavljao na stranu jer me bilo sramota da primam novac a ne mogu da igram. Za mene je rad oduvek bio povezan sa dostojanstvom.” Povreda je zahtevala komplikovanu operaciju – tadašnja medicinska tehnologija nije bila razvijena kao danas pa su lekari morali da buše tibiju i koriste oko 200 unutrašnjih šavova.

Bađov put kroz povrede tu nije stao – kasnije su ga mučili problemi sa meniskusom i tetivama desnog kolena, dok je novu povredu ukrštenih ligamenata doživeo 2002. godine kao igrač Breše.

Na duhovnom planu, Roberto Bađo ističe koliko mu je vera pomogla tokom profesionalne karijere: “Verujem u snagu koju svako nosi u sebi, čak i kada ne može da je vidi”, rekao je on naglašavajući važnost unutrašnje snage naspram spoljne božanske sile: “Ne mislim na Boga koji odlučuje umesto nas već na unutrašnju čvrstinu koju treba pronaći i negovati.” Budizam mu je bio ključan oslonac: “To mi je bio zaklon, oblikovao me kao ličnost i pomogao mi da poradim na delovima karaktera kojima ranije nisam pridavao pažnju.” Na kraju rezimira šta mu vera znači: “Dala mi je snagu kad mi je najviše trebala i hrabrost da nikada ne odustanem.”