Pregovori o televizijskim pravima za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. u Indiji i Kini ostaju neizvesni, iako je turnir zakazan za 11. jun.

FIFA, svetska fudbalska federacija, još uvek nije zaključila pregovore o prodaji televizijskih prava za prenos Svetskog prvenstva 2026. godine u Indiji i Kini, što su dva najnaseljenija tržišta na svetu. Ova situacija ostaje nerešena svega pet nedelja pre početka turnira, koji će biti otvoren 11. juna.

Kako su potvrdili iz FIFA-e, uprkos tome što su ugovori o pravima prenosa već zaključeni u više od 175 teritorija širom sveta, dogovor sa kineskim i indijskim partnerima još nije postignut. “Diskusije u Kini i Indiji o prodaji medijskih prava za FIFA Svetsko prvenstvo 2026. su u toku i moraju ostati poverljive u ovoj fazi”, navodi se iz FIFA-e.

U Indiji je trenutna neizvesnost pojačana procesom restrukturiranja medijskog sektora nakon nedavne fuzije kompanija Reliance i Disney. Sektorski izvori navode da postoje neslaganja oko procene vrednosti prava, pogotovo nakon što je za Mundijal u Kataru 2022. godine plaćeno oko 60 miliona dolara. Do sada nijedna strana nije javno potvrdila da je podnela formalnu ponudu ili otkrila detalje pregovora. Takođe, Sony grupa kao jedan od ključnih aktera na indijskom tržištu nije želela da komentariše svoju moguću uključenost.

Kada je reč o Kini, državna televizija CCTV tradicionalno obezbeđuje prenos Mundijala unapred kako bi koordinisala reklamni prostor. Ipak, ovoga puta dogovor još nije zaključen.

Na prethodnom Svetskom prvenstvu u Kataru Kina i Indija zajedno su činile čak 22,6% ukupnog digitalnog dometa globalne publike — pri čemu je Kina generisala gotovo polovinu svih sati gledanja na digitalnim platformama (49,8%), dok je Indija imala značajan doprinos linearnom TV dometu (2,9%) uz rastući uticaj striminga.

Ostaje da se vidi kako će FIFA rešiti pitanje prava prenosa na ovim ključnim azijskim tržištima neposredno pred početak jednog od najvećih sportskih događaja na svetu.

Nekadašnji golman Goran Gavrilović otkrio detalje o transferu u Zvezdu koji nije realizovan i karijeri kroz tri velika kluba

Goran Gavrilović, bivši golman i član mlade reprezentacije Jugoslavije, podelio je svoju neobičnu fudbalsku priču koja je uključivala Partizan, Radnički iz Niša, Proleter iz Zrenjanina i gotovo prelazak u tadašnjeg evropskog šampiona Crvenu zvezdu. Njegova karijera odlikovala se brojnim izazovima i preprekama koje su ga vodile do samog vrha jugoslovenskog fudbala.

Kao dete Partizana, Gavrilović je zbog velike konkurencije među čuvarima mreže bio upućen na kaljenje u druge klubove. “Posle isteka omladinskog staža nisam mogao u Partizanu da konkurišem pored tako izvanrednih čuvara mreže. Poslali su me na kaljenje i pratili su me godinu dana. Otac mi je rekao da, ako sam dobar i ako se pokažem, Partizan će me vratiti. U Beogradu je sve bilo fenomenalno. Branio sam izvanredno, pratilo me je više prvoligaških ekipa, ali sam se opredelio za Radnički iz Niša. Dragan Pantelić, reprezentativac Jugoslavije, tada je otišao u inostranstvo, pa su tražili mladog i talentovanog golmana – odlučili su se za mene. Otišao sam u Niš i tamo proveo predivne četiri godine”, ispričao je Gavrilović.

Posle perioda provedenog u Nišu gde je stekao dragoceno iskustvo i afirmaciju na prvoligaškoj sceni, usledio je transfer u Proleter iz Zrenjanina. U dresu ovog kluba svojim odličnim partijama skrenuo je pažnju na sebe kod večitih rivala. Iako su interesovanje pokazali i crno-beli iz Humske, najkonkretnija ponuda stigla je od Crvene zvezde koja se tada nalazila na vrhuncu evropskog fudbala.

“Zvezda je tad bila evropski i svetski klupski prvak, htela je da me dovede i bila je to čast za moju karijeru. Stevan Stojanović otišao je u Antverpen i Džajić se opredelio za mene. Otišao sam u Beograd na razgovor i sve smo lepo precizirali i lako se dogovorili”, naveo je Gavrilović.

Ipak, nakon što su pregovori praktično završeni usledila su nova odlaganja jer su čelnici Proletera savetovali kolegama iz Zvezde da ne žure sa transferom: “Međutim, posle tri dana umešali su se ljudi iz Proletera. Čelnici Zvezde poslušali su kolege iz Proletera da odmah ne pređem na Marakanu, nego da sačekam malo. Nikoga ne krivim što se tako završilo. Otišao sam u Tursku i tamo proveo godinu dana.”

Potvrda kvaliteta ipak nije izostala – posebno kada se istakao na utakmici Kupa protiv Crvene zvezde: “Sećam se kup utakmice sa crveno-belima, branio sam fenomenalno. U loži do Dragana Džajića sedeo je jedan moj prijatelj. On mi je poverio da je Džaja tada rekao da se kaje što me nije doveo u Crvenu zvezdu”, zaključio je Goran Gavrilović.

Bivši fudbaler PSG-a prisetio se kako je sa Ibrahimovićem izlazio do kasno, a zatim regularno trenirao već u osam ujutru

Ezequiel Lavezzi, nekadašnji argentinski reprezentativac i bivši fudbaler Paris Saint Germaina, podelio je zanimljivu anegdotu iz vremena kada je igrao zajedno sa švedskim napadačem Zlatanom Ibrahimovićem. U razgovoru za ‘Olga en Vivo’, Lavezzi je ispričao kako su njih dvojica često izlazili na noćne provode po Parizu, ali da ih to nije sprečavalo da sledećeg jutra budu spremni za treninge u klupskim prostorijama PSG-a.

Kako navodi Lavezzi, jedna od noći posebno mu je ostala u sećanju: “Završili smo potpuno iscrpljeni. Ja sam došao na trening i trenirao normalno. Kada me je pitao kako uspevam, rekao sam mu: ‘Ja ovo radim svaki dan.'” Ova izjava pokazuje koliko su obojica bili posvećeni profesionalnim obavezama uprkos intenzivnom društvenom životu van terena.

Ezequiel Lavezzi i Zlatan Ibrahimović delili su svlačionicu Paris Saint Germaina između 2012. i 2016. godine. U tom periodu klub iz Pariza beležio je značajne uspehe na domaćoj sceni, a njihovo prijateljstvo i saradnja ostali su upamćeni među navijačima.

Lavezzi je tokom karijere poznat kao igrač koji je imao izražen stil života van fudbalskog terena, što mu je donelo jednako pažnje koliko i nastupi na travi. Ipak, njegova profesionalnost nikada nije bila dovedena u pitanje od strane saigrača ili trenera.

Ova anegdota još jednom potvrđuje koliki uticaj imaju individualna rutina i mentalitet igrača na profesionalnom nivou. I dok neki koriste slobodno vreme za oporavak, drugi poput Lavezzija uspevaju da kombinuju intenzivan privatni život sa zahtevima vrhunskog sporta.