Iñigo Pérez nastavlja niz uspešnih trenera Rayoa, posle Andonija Iraole i Míchela Sáncheza, i preuzima vođenje Villarreala

Rayo Vallecano iz Madrida postao je poznat kao klub koji ne samo što beleži zapažene rezultate u Španiji i Evropi, već i kao sredina iz koje treneri prave veliki iskorak u karijeri. Aktuelni trener Iñigo Pérez nastavio je tradiciju svojih prethodnika, ostvarivši istorijsku sezonu sa Rayo Vallecanom, što mu je donelo angažman u ambicioznom Villarrealu.

Poslednjih godina klupa na stadionu Valjekas pokazala se kao prava odskočna daska za mlade i talentovane stručnjake. Prvi koji je pokrenuo ovaj trend bio je Míchel Sánchez, sadašnji trener Ajaksa iz Amsterdama. Nakon uspešnog perioda na čelu Rayoa i izazova u Gironi, gde je igrao Ligu šampiona ali doživeo i ispadanje iz lige, Míchel sada vodi jedan od najtrofejnijih holandskih klubova. “Míchel je naš prvi fudbalski uzor, neko koga pamtimo po lepim stvarima bez obzira na vreme koje prođe”, prisećaju se navijači Rayoa.

Njega je nasledio Andoni Iraola, trener koji je preuzeo ekipu u izazovnim okolnostima nakon odlaska Míchela i Paca Jémeza. Iraola je razumeo duh kluba od samog početka i postavio temelje projekta koji ga je preporučio velikim evropskim timovima. Nakon impresivnog rada na klupi Rayoa, imenovan je za novog trenera Liverpula – izazov vredan pažnje posle slabije sezone engleskog giganta.

Iñigo Pérez, prethodno pomoćnik Iraole, prihvatio je odgovornost da vodi Rayo nakon njegovog odlaska. Pod njegovim vođstvom klub je izborio ostanak u španskoj eliti i obezbedio još jednu sezonu na evropskoj sceni. Navijači su posebno ponosni na “istorijsku godinu” koju im je doneo Iñigo: “Iñigo nas je iznenadio i ostvario nešto što niko nije očekivao”, kažu ponosno pristalice Rayoa.

Kao što nalaže nedavna tradicija, Iñigo Pérez napustio je klub sa suzama radosnicama kako bi preuzeo Villarreal – projekat sa ambicijama plasmana u Ligu šampiona pod njegovim rukovodstvom.

Valjekas tako potvrđuje svoj status ne samo kao rasadnik talenata među igračima već i među fudbalskim stručnjacima – mesto gde se gradi put do samog vrha evropskog fudbala.

Selektor Srbije istakao požrtvovanost igrača uprkos teškom porazu 5:1, naglašavajući potrebu za promenama pred naredne utakmice

Fudbalska reprezentacija Srbije pretrpela je ubedljiv poraz od selekcije Meksika rezultatom 5:1, u prijateljskom susretu odigranom tokom juna. Selektor Veljko Paunović nije krio razočaranje nakon meča, ističući da su individualne greške i izazovni uslovi tokom celog junskoj prozora bitno uticali na konačan ishod.

Srbija je dobro otvorila utakmicu, pokazala energiju i uspela da postigne pogodak, što je bio značajan trenutak s obzirom na to da nacionalni tim dugo nije uspevao da zatrese mrežu na gostovanjima. Ipak, kako je istakao Paunović, ključni preokret dogodio se pred kraj prvog poluvremena: „U prvom poluvremenu smo imali fantastičnu energiju, dobro kontrolisali meč i postigli lep gol. Međutim, drugi gol pred kraj poluvremena, koji smo praktično sami sebi dali, otežao nam je posao.”

Selektor Srbije posebno je ukazao na činjenicu da su tri od pet primljenih golova rezultat direktnih grešaka njegovih izabranika: „Od pet primljenih golova, tri su bile naše direktne greške, pokloni protivniku. To su lekcije koje ova mlada ekipa mora da nauči.”

Paunović se osvrnuo i na sve poteškoće sa kojima se reprezentacija suočila tokom ovog juna: „Jako sam razočaran zbog svih okolnosti koje smo imali u junu. Sav teret je pao na ove momke. S jedne strane mi je drago što su osetili težinu koju fudbal može da svali na njih, a s druge mi je krivo što se toliki trud prospe zbog ovakvih rezultata.”

Govoreći o narednim koracima za nacionalni tim, selektor najavljuje ozbiljan rad i promene pred sledeće izazove: „Čeka nas puno posla. Lično sam veoma nezadovoljan i moraćemo da popravimo mnoge stvari. Verovatno je najbolje da ovaj jun ostavimo iza sebe i potpuno ga zaboravimo. Okrećemo se septembru, uz nadu da će tada biti više sreće.”

Na ovom susretu Srbiju su predstavljali brojni mladi igrači koji su po prvi put nosili dres A selekcije, a ekipa je nastupila u kombinovanom sastavu.

Mladi vezista, sin Dejana Stankovića, vraćen je u redove italijanskog velikana posle zapaženih partija i 55 odigranih mečeva u inostranstvu.

Aleksandar Stanković, sin proslavljenog fudbalera Dejana Stankovića, vratio se u Inter iz Milana nakon što je italijanski klub iskoristio pravo preče kupovine i otkupio ga iz Klub Briža za sumu od 23 miliona evra. Stanković je prethodnu sezonu proveo igrajući kao pozajmljen igrač u švajcarskom Lucernu, da bi potom bio prodat belgijskom timu prošlog leta za iznos od 10 miliona evra.

Njegove odlične igre tokom sezone 2024/2025 privukle su pažnju čelnika Intera, posebno jer je nastupio na ukupno 55 utakmica i postigao devet golova uz pet asistencija. Takve performanse bile su dovoljan signal milanskom klubu da ga vrati u svoje redove i ponovo mu ukaže poverenje.

Stanković je sa samo 20 godina već uspeo da upiše osam nastupa za reprezentaciju Srbije, pri čemu je postigao jedan pogodak. Povratak Aleksandra Stankovića među „neroazure“ dodatno dobija na značaju kada se uzme u obzir da njegov brat Filip brani boje Venecije i nedavno se sa tim klubom vratio u Seriju A.

Ovim transferom Inter potvrđuje strategiju ulaganja u mlade talente koji imaju potencijal da dugoročno pojačaju tim. Očekuje se da će Aleksandar Stanković biti važan deo budućih planova kluba, a njegova dosadašnja iskustva iz Švajcarske i Belgije predstavljaju značajnu prednost pred povratak na italijansku scenu.