Fritz i Ottmar Walter, Bobby i Jack Charlton, Lucas i Theo Hernández, kao i još četiri para braće ispisuju posebna poglavlja na Svetskom prvenstvu, noseći dresove istih ili različitih reprezentacija.

Veze među članovima porodica često su poseban motiv u sportu, a na predstojećem Svetskom prvenstvu u fudbalu pažnja je usmerena na sedam parova braće koji će predstavljati svoje zemlje. Još od 1954. godine, kada su Fritz i Ottmar Walter zajedno podigli trofej sa Zapadnom Nemačkom, pa do Bobbyja i Jacka Charltona koji su Engleskoj doneli titulu 1966. godine, bratstvo na najvećoj fudbalskoj sceni postalo je deo tradicije.

Na ovom turniru četiri para nastupaju za istu reprezentaciju, dok još četiri dele porodične veze ali igraju za različite nacionalne timove. Posebno su zapaženi Jerome Boateng (Nemačka) i Kevin-Prince Boateng (Gana), koji su jedini bratki duo koji se međusobno susreo na Mundijalu – dva puta (2010. i 2014.).

Francuska takođe ima značajnu priču kroz Lucasa (rođen 1996.) i Thea Hernándeza (rođen 1997.), oba iz Marseja. Lucas je bio ključan u osvajanju titule 2018. godine, dok je Theo izborio mesto u timu kroz odlične partije u Milanu, a obojica konkurišu za poziciju levog beka. Na otvaranju poslednjeg Mundijala Theo je zamenio povređenog Lucasa: „Svakodnevno sam u kontaktu s njim. Želim da osvojim trofej za njega”, rekao je mlađi Hernández.

Holandija donosi priču o blizancima Jurriënu i Quintenu Timberu iz Utrechta (rođeni 2001.), koji su prošli kroz omladinske selekcije Fejenorda i Ajaksa zajedno pre nego što ih je život razdvojio – Quinten se vratio u Fejenord preko Utrechta, a Jurrien potpisao za Arsenal. Iako su sanjali zajednički nastup na Svetskom prvenstvu za „Oranje”, povrede su im poremetile planove.

Leandro (1991.) i Juninho Bacuna (1997.), odrasli u Groningenu kroz mlađe selekcije Holandije, odlučili su da predstavljaju Kurasao – Leandro od 2016., a Juninho od 2019. Zajedno su vodili nacionalni tim do prvog plasmana na svetsku smotru pod palicom trenera Dicka Advocaata.

Sličan put imali su Laros (1997.) i Deroy Duarte (1999.) iz Roterdama – nakon zajedničkog uspeha u Sparti Rotterdam prešli su da predstavljaju Zelenortska Ostrva, debitovaće protiv Španije.

Priča o Iñakiju Williamsu (Bilbao, 1994.) i njegovom mlađem bratu Nicu Williamsu (Pamplona, 2002.) podseća na prethodne: igraju zajedno za Atletik Bilbao od sezone 2020/21., a posebno emotivan trenutak bio im je osvajanje Kupa kralja protiv Majorke ove godine. Iñaki sada nastupa za Ganu zbog svojih korena dok Nico ostaje član španske selekcije.

Paralelno sa njima tu su Derrick Brobbey-Luckassen (Amsterdam, 1995.) koji nosi prezime majke i Brian Brobbey (Amsterdam, 2002.), potencijalni ‘devet’ budućnosti holandskog fudbala – Derrick igra za Ganu dok Brian ostaje uz Holandiju; postoji mogućnost da se prvi put suoče upravo na ovom takmičenju.

Francusko-ivorijska veza dolazi kroz Désiré Douéa (Angers, Francuska, 2005.) zvezdu PSG-a koja nastupa za Francusku i njegovog brata Guélu Douéa (Angers, Francuska, 2002.), koji se odlučio za Obalu Slonovače – nedavno je Guéla briljirao protiv Francuske postigavši gol uz asistenciju.

Harry (Aberdeen, Škotska, 1998.) i John Souttar (Aberdeen, Škotska, 1996.) odrasli su zajedno u Dundee United-u ali Harry danas igra za Australiju dok John brani boje Škotske – obojica sanjaju susret na velikoj sceni nakon što im se putevi razdvojili.

Bratske priče sa Mundijala dodatno obogaćuju narativ turnira dajući mu emotivnu dimenziju pored sportskog rivaliteta.

Francuska fudbalska legenda tuži predsednika FIFA za klevetu i trgovinu uticajem, ciljajući i bivše švajcarske tužioce zbog navodnog narušavanja ugleda

Mišel Platini, bivši predsednik UEFA i nekadašnji kandidat za čelnu poziciju FIFA, podneo je zvaničnu krivičnu prijavu protiv aktuelnog predsednika FIFA Đanija Infantina samo tri dana pre početka Svetskog prvenstva. Platini optužuje Infantina za klevetu i trgovinu uticajem, a u prijavi su obuhvaćena i još petorica visokih funkcionera, među kojima su bivši švajcarski državni tužilac Michael Lauber i tadašnji pravni direktor FIFA Marco Villiger. U centru optužbi nalazi se tvrdnja da su pomenuti akteri nezakonito delovali s ciljem uništavanja reputacije slavnog francuskog fudbalera.

Sukob između Platinija i struktura FIFA datira iz jeseni 2015. godine, kada je Platini bio favorit za naslednika Sepa Blatera na mestu predsednika svetske fudbalske organizacije. U tom periodu otkriven je sporni transfer od dva miliona švajcarskih franaka koji je Platini primio, što je dovelo do njegove suspenzije i gubitka šansi da postane prvi čovek FIFA. Ova situacija omogućila je tadašnjem generalnom sekretaru UEFA Đaniju Infantinu da neplanirano preuzme vodeću ulogu u FIFA.

Prema informacijama koje prenosi Tuttosport, nakon što ga je švajcarski sud pravosnažno oslobodio svih optužbi, Mišel Platini odlučio je da pokrene kontraofanzivu kako bi povratio svoj ugled. Njegovi advokati najavili su dodatnu građansku parnicu protiv FIFA kojom će zahtevati novčanu nadoknadu za pretrpljenu štetu. Portparol Platinijevog tima potvrdio je da njihov klijent ne planira povratak u sportske institucije već se radi isključivo o borbi za lično dostojanstvo i pravdu.

Ova pravna bitka dolazi u trenutku kada se fudbalski svet priprema za početak najznačajnijeg takmičenja na planeti — Svetskog prvenstva — čime aktuelizuje višegodišnje tenzije unutar vrha svetskog fudbala. Uloga Đanija Infantina kao sadašnjeg lidera FIFA ponovo dolazi pod lupu javnosti, dok Mišel Platini nastavlja borbu za rehabilitaciju svog imena.

Novi trener Lacija Đenaro Gatuzo procenjivaće Petrov učinak tokom jula, dok klub i dalje veruje u investiciju od 13 miliona evra

Petar Ratkov, mladi reprezentativac Srbije i napadač Lacija, nalazi se pred odlučujućim periodom u rimskoj ekipi. Posle dolaska Đenara Gatuza na mesto šefa stručnog štaba, sudbina napadača za kojeg je Lacio letos izdvojio 13 miliona evra iz Salcburga biće detaljno razmotrena tokom letnjih priprema. Uprava kluba, sa predsednikom Klaudijom Lotitom i sportskim direktorom Fabijanijem na čelu, zadržava poverenje u srpskog fudbalera i nada se da će pod novim trenerom doći do punog izražaja njegov potencijal.

Ratkov je stigao u Rim posle odlične polusezone u Salcburgu gde je postigao ukupno 12 golova (od čega devet u prvenstvu), ali kod prethodnog trenera Mauricija Sarija nije uspeo da dobije značajniju priliku. U dresu Lacija startovao je samo dva puta – protiv Koma na Olimpiku i protiv Torina na gostovanju – oba puta u mečevima kada čitav tim nije pokazao očekivani nivo igre. Sada će Gatuzo imati zadatak da tokom jula proceni može li bivši napadač TSC-a opravdati uloženih 13 miliona evra ili će klub morati da traži nova rešenja u napadu.

Statistika daje nadu navijačima Lacija, jer Đenaro Gatuzo ima reputaciju trenera koji zna kako da „oživi“ centarfore. Primeri Mojzea Kena (šest golova za reprezentaciju pod njegovim vođstvom), Marka Livaje (21 gol za Hajduk Split) i Pjera-Emerika Obamejanga (11 pogodaka za Olimpik Marsej) pokazuju da italijanski stručnjak ume maksimalno da iskoristi ofanzivne resurse. Čak je i iskusni Edinson Kavani postizao golove pod Gatuza dok je igrao za Valensiju.

Lacio trenutno nema prostora za nove transfere među napadačima sve dok ne bude razjašnjena situacija s postojećim igračima. Klub ima obavezu otkupa ugovora Boulajea Die iz Salernitane za 11 miliona evra nakon dvogodišnje pozajmice, dok se holandski napadač Noslin nalazi na transfer listi i čeka se odgovarajuća ponuda kako bi se rasteretio budžet tima.

Tokom narednih nedelja očigledno će fokus biti upravo na Petru Ratkovu koji ima priliku da kroz rad sa Gatuzom pokaže svoj puni potencijal i izbori mesto u timu pred novu sezonu.