Mladi talenti poput Marka Aguada, Fera Niña i Roja Reviva nose slavna prezimena i žele da ispišu sopstvenu priču u Elčeu.

Elče je postao pravi dom za fudbalske naslednike, jer klub iz španske Primere ove sezone okuplja više igrača sa slavnim prezimenima nego ikada pre. Na stadionu Martinez Valero, saga sinova donosi nostalgičnu atmosferu devedesetih i početka novog milenijuma, ali sa jasnim ciljem — da nova generacija ostavi svoj trag. Ova specifična situacija stavlja saga sinova u Elčeu u centar pažnje navijača i analitičara širom Španije.

Saga sinova u Elčeu: odbrana, vezni red i napad pod istim prezimenima

Značajno mesto među naslednicima zauzima Mark Aguado, sin legendarnog kapitena Real Saragose Xavi Aguada, koji je upisao čak 473 utakmice za ovaj aragonski klub i predvodio ga do trofeja Kupa pobednika kupova 1995. godine. Mark je kroz odlične partije u Andori stigao do Elčea gde je sada centralna figura sredine terena. Dok je otac bio poznat po defanzivnim zadacima, Mark donosi mirnoću i viziju igre kao pravi dirigent tima.

S druge strane, u napadu se ističe još jedan zanimljiv naslednik — Fer Niño. Njegov otac Fernando Niño bio je stub odbrane Majorke i upravo Elčea, gde je često čuvao protivničke napadače. Fer je krenuo drugim putem — umesto da brani golove, on ih postiže. Nakon što se afirmisao u Burgosu posle perioda u omladinskoj školi Viljareala, Fer Niño sada ima jasnu ambiciju da se nametne kao prvi napadač Elčea i već beleži važne golove.

Nova imena sa velikom tradicijom: Redondo, Revivo i Sančez donose kvalitet

Federico Redondo, sin proslavljenog veziste Fernanda Redonda, nastavlja porodičnu tradiciju nošenja broja pet na leđima. Njegov stil igre više teži kreaciji nego destrukciji — traži čist pas kao sponu između linija tima. Ovakav pristup igri osvežava sredinu terena Elčea.

Kada je reč o levom boku, tu dominira ime Roy Revivo. Njegov otac Haim Revivo bio je zvezda španskog prvenstva krajem devedesetih godina zahvaljujući briljantnoj tehnici u Vigu. Roy dolazi iz Makabija Tel Aviv sa iskustvom sa Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine i spreman je da pokrije levi bok Elčea energijom koja podseća na očevu harizmu.

Poslednji koji se priključio ovoj grupi naslednika jeste Aleks Sančez, sin trenera Girone Míchela Sancheza, nekadašnje legende Rajo Valjekana. Aleks se razvijao između omladinske škole Rajoa i čuvene „La Fabrica“ Real Madrida pre nego što se izborio za priliku među prvotimcima Elčea svojim talentom na poziciji ofanzivnog veziste.

Zajednički cilj – nova istorija kluba kroz saga sinova u Elčeu

Svi pomenuti igrači dele zajedničku ambiciju — žele da njihova prezimena ponovo odjekuju španskim stadionima ne samo zbog prošlih uspeha njihovih očeva već zbog rezultata koje će sami ostvariti. Saga sinova u Elčeu predstavlja jedinstven fenomen koji privlači pažnju ljubitelja fudbala širom zemlje.

Kroz kombinaciju nostalgičnih emocija prema starim albumima sličica iz devedesetih godina i moderne borbenosti mladih igrača, klub sa Martinez Valera pokazuje kako tradicija može biti podstrek za nove uspehe na terenu.

Trener Atletika Edin Terzić govori o pripremama za duel sa Levanteom, rotacijama u timu i povratku važnih igrača

Edin Terzić, trener Athletic Bilbao, istakao je pred meč sa Levanteom da je nivo očekivanja u klubu veoma zdrav. Athletic Bilbao se posle remija protiv Elchea vraća u prvenstvo sa ambicijom da iskoristi sedmicu sa tri utakmice. “Svi timovi u ligi imaju neverovatne kvalitete. Nema lakih utakmica, posebno na gostovanjima. Levante je poslednji put izgubio kod kuće pre duela sa Barselonom još u februaru”, rekao je Terzić.

Prema njegovim rečima, Levante igra snažan presing jedan na jedan i izuzetno je opasan iz prekida, kao i po loptama iza odbrane. “Našli su dobru formaciju. Moramo pokazati na terenu da smo razočarani zbog subotnjeg rezultata”, dodao je.

Rotacije i spremnost tima za napornu nedelju

Terzić najavljuje moguće rotacije već protiv Levantea ili za vikend. “Moguće su rotacije sutra ili u subotu. Tražimo balans između svežine i stabilnosti ekipe. Analizirali smo prethodni meč protiv Elchea i nismo zadovoljni kako smo popunjavali šesnaesterac da bismo imali jasnije šanse za golove. Ne želimo da izgubimo opasnost po protivnički gol kada napadamo”, objasnio je trener.

Što se tiče stanja igračkog kadra, jedini koji sigurno neće biti dostupan jeste Vivían, koji nastavlja rehabilitaciju. “Guru i Canales su delimično trenirali danas. U kontaktu sam sa medicinskim osobljem pre konačne odluke o njihovom nastupu. Sa Iñakijem nema dileme — to su dobre vesti”, poručuje Terzić.

Jubileji, FIFA pauza i izazovi trenerskog posla

Posebno emotivan trenutak predstavlja desetogodišnjica debija Yeraya za klub. “To je ogroman period u savremenom fudbalu. Yeray apsolutno zaslužuje mesto ovde — sjajan čovek i igrač koji nikada ne postavlja nepotrebna pitanja, već pita šta treba uraditi”, pohvalio ga je Terzić.

Komentarišući predstojeću FIFA pauzu od tri nedelje, trener Athletic Bilbaa ističe: “Iznenađuje me pitanje jer nas pre pauze čekaju još dve utakmice. Na te stvari nemam uticaj, ali znamo raspored unapred.” Dodaje da zastoja u radu neće biti: “Koristićemo vreme što bolje možemo”.

O trenerskim smenama širom Evrope kaže: “Ne postoji velika razlika između najboljih liga po pitanju pritiska na trenere. Vreme koje dobijaju stručnjaci sve je kraće jer su očekivanja veća nego ranije”.

Povratak važnih igrača i takmičarska konkurencija

Terzić se osvrnuo na napredak Djala od početka priprema: “Već prvog dana pričali smo o povratku na optimalni fizički nivo. Dobro radi uprkos sitnim povredama.” Ističe zalaganje svih igrača koji čekaju svoju priliku: “I Rego radi odlično na treninzima bez minutaže ove sezone — bitno je da svi budu spremni kada dođe njihov momenat”.

Govoreći o kapitenu Iñakiju Williamsu kao centralnom napadaču, Terzić naglašava: “Iñaki nam daje brzinu kao devetka — to nam treba trenutno! Trči iza leđa odbrane, dobro se bori u duelima, prisutan je u kaznenom prostoru i vrši pritisak… To očekujemo od svakog klasičnog napadača”.

Pojedinačna priznanja manje važna od timskih uspeha

Upitan o Balon d’Or nagradi, Terzić priznaje značaj individualnih trofeja ali ističe kolektiv: “Kao trener više volim timske trofeje nego pojedinačna priznanja mojih igrača.” Slično misli i o nominaciji Unai Simóna za najboljeg golmana sveta: “Ako pitate Unaija šta bi radije — individualnu nagradu ili Svetsko prvenstvo — siguran sam da bi izabrao pehar sa Španijom”.

Atmosfera oko tima ostaje pozitivna uprkos zahtevnom rasporedu utakmica koji sledi tokom narednih nedelja.

Novi izveštaj otkriva zabrinjavajuće podatke o radnim i finansijskim uslovima igračica Prve futsal lige, ističući važnost kolektivnog ugovora.

Institut za žene bio je domaćin predstavljanja ‘Izveštaja o radnoj, ekonomskoj i dobrobiti igračica Prve futsal lige’, koji detaljno analizira ekonomske i profesionalne izazove sa kojima se suočavaju futsal igračice u Španiji. U anonimnoj anketi tokom sezone 25-26 učestvovalo je čak 182 fudbalerki, što čini 95% cele kategorije. Fokus ključnih zahteva nalazi se na frazi ekonomska stabilnost, koja dominira zaključcima istraživanja.

Nakon što su Natalia Orive, predsednica Udruženja igračica (AJFSF), i Julia Dupuy predstavile sadržaj izveštaja, održan je panel pod moderacijom Belén Macías. U razgovoru su učestvovale igračice Irene Córdoba, María Barcelona i Laia Rojo, kao i advokat za sportsko pravo María José López González.

Ekonomska stabilnost: većina igračica traži sigurne ugovore i redovne plate

Jedan od centralnih problema koji izveštaj ističe jeste nedostatak potpune ekonomske sigurnosti među futsal igračicama. Potpisivanje federativnih ugovora poboljšano je u odnosu na sezonu 21-22 — procenat ugovoreno zaposlenih porastao je sa 56,5% na 77,9%. Međutim, još uvek čak 22,1% nema prijavu na socijalno osiguranje, dok njih 9,9% ima samo usmene dogovore sa klubovima. Ovakva situacija dovodi do pravne nesigurnosti i ranjivosti na tržištu rada.

Što se tiče plata, skoro sve ispitanice (98%) primaju neku nadoknadu. Ipak, čak 14% njih ne dobija platu na vreme. Najniži platni rang (manje od 500 evra mesečno) obuhvata čak 31,8% svih ispitanih igračica, dok srednji (do 1.000 evra) ima zastupljenost od 34,7%, a više od hiljadu evra prima svega trećina – tačno 33,5%. Kako stoji u izveštaju: „Blok sa niskim platama jasno ukazuje na visoku ekonomsku nesigurnost s obzirom na nivo sportskih zahteva.“

Zdravstvena zaštita i mentalno zdravlje: dvostruki teret za većinu fudbalerki

Pored finansijskih izazova, igračice Prve futsal lige izložene su velikom fizičkom opterećenju. Čak 98,4% trenira najmanje četiri puta nedeljno kako bi ispunile standarde takmičenja visokog intenziteta. Osim toga, njih čak 86% paralelno studira ili radi drugi posao — a čak kod 85% razlog je isključivo ekonomska nužda.

Ovakav tempo vodi do izraženog stresa i rizika po mentalno zdravlje. Prema podacima iz ankete: „Skoro 70% fudbalerki razmišljalo je da napusti karijeru“, navodi se kao direktna posledica fizičkog i emotivnog zamora. Čak tri četvrtine ispitanica smatra da sportske obaveze snažno utiču na njihovu psihu — „To ne treba tumačiti kao odbacivanje sporta već kao znak neravnoteže između zahteva i podrške“.

Kolektivni ugovor kao rešenje: šta donosi veća sigurnost?

Prema rezultatima istraživanja koje predvode Natalia Orive i njen tim iz AJFSF-a, postoji širok konsenzus među igračicama da je kolektivni ugovor ili okvir minimalnih prava ključan korak ka profesionalizaciji ženske futsal lige. Pored povećanja plata i bolje vidljivosti lige kroz medije i promociju (ekonomska stabilnost), prioriteti uključuju unapređenje zdravstvene zaštite (posebno prevenciju povreda) i jačanje psihološke podrške.

Izveštaj zaključuje da bez jasnog normativnog okvira nije moguće održati visok nivo zahteva prema fudbalerkama bez osnovne garancije njihove dobrobiti. Stručnjaci napominju da bi kolektivni sporazum bio „strukturalna investicija koja bi unapredila profesionalizaciju ženske futsal lige“. Ovo bi koristilo ne samo samim igračicama već celokupnom sistemu – klubovima, savezu ali i sponzorima.