Serie A ulazi u sezonu 2026/27 sa poznatim imenima poput Antonija Kontea, Maurizija Sarija i Lučana Spaletija na klupama najvećih klubova.

Italijanski fudbal suočava se sa ozbiljnom krizom dok Serie A ulazi u sezonu 2026/27. Iako je nekada bio sinonim za inovacije i vrhunski kvalitet, danas se čini da su stagnacija i stara imena glavne karakteristike italijanske scene. Prema analizama stručnjaka, nedostatak napretka vidi se upravo kroz to što isti treneri rotiraju na klupama najvećih klubova.

Konzervativan pristup: poznata imena na istim mestima

Već godinama, Serie A pokazuje tendenciju da bira proverene stručnjake umesto novih lica. Tako se Antonio Konte, Maurizio Sari, Lučano Spaleti, Đan Pjero Gasperini, Đenaro Gatuzo, Stefano Pioli i Masimilijano Alegri neprestano smenjuju na klupama Intera, Juventusa, Milana, Napolija, Rome, Lacija ili Atalante. Ova praksa ostavlja utisak da italijanski fudbal živi u svojevrsnom „dan-u-mrmota“, gde se ciklus ponavlja bez stvarnog napretka. Kao rezultat toga, šansa za radikalnu promenu – kakva bi bila angažovanje Pepa Gvardiole – nikada nije realizovana. Umesto toga, izbor je ponovo pao na poznate ličnosti iz prošlosti.

Problemi u razvoju mladih igrača i posledice po Serie A

Pored rotacije trenera u Serie A, italijanski fudbal muče i problemi sa razvojem mladih igrača. Stručnjaci ističu da klubovi prave greške još od najmlađih kategorija jer ne uspostavljaju jasnu igračku filozofiju niti kreiraju novu generaciju talentovanih fudbalera. Sve je to dovelo do gubitka identiteta koji je Italiji doneo titulu svetskog prvaka 2006. godine. Međutim, kako se fudbal menjao širom sveta – brže nego ikada pre – Italija je ostala vezana za stare modele rada.

Kuda ide italijanski fudbal: može li Serie A izaći iz krize?

Zbog ovakvog stanja stvari „Serie A“ više nije deo svetske elite kao nekad. Dva uzastopna propuštanja velikih takmičenja dodatno su naglasila dubinu problema. Iako Savez pokušava novim merama da povrati izgubljeni sjaj, izbori trenera pokazuju da promena nije ni blizu korena sistema. Takođe, eksperti napominju da stagnacija ima dugoročne posledice – italijanski klubovi sve teže konkurišu evropskim velikanima jer nema dovoljno svežih ideja ni mladih talenata koji bi doneli novu energiju.

Zatvoren krug i potreba za promenom pristupa

Konačno, analiza trenutnog stanja jasno pokazuje koliko je važno osvežiti trenerske kadrove i unaprediti rad sa mlađim selekcijama kako bi italijanski fudbal mogao ponovo da bude konkurentan na svetskoj sceni. Samo izlaskom iz ovog začaranog kruga ponavljanja starih rešenja moguće je vratiti reputaciju koju je Serie A nekada uživala.

Eliezer Mayenda postao je treći najskuplji igrač u istoriji Rena, ističući da cena transfera odražava poverenje kluba.

Eliezer Mayenda, mladi fudbaler iz Zaragoze rođen 2005. godine, vratio se u francuski Rennes nakon tri godine provedene u Engleskoj. Njegov transfer iz Sunderlanda bio je vredan čak 22 miliona evra, što ga čini trećim najskupljim pojačanjem u istoriji ovog kluba. Sam Mayenda naglašava da „cena samo pokazuje koliko mu klub veruje“ i da ne oseća dodatni pritisak zbog toga.

Prve nedelje nakon povratka u Francusku donele su mu pozitivna iskustva sa novim saigračima i stručnim štabom. Ističe da se dobro adaptira na novi ambijent, a tim se ozbiljno priprema za početak nove sezone. Osim toga, dolazak iz Premijer lige smatra važnim korakom za svoju karijeru i dalji razvoj.

Kako je Eliezer Mayenda stigao do rekordnog transfera

Tokom prethodne sezone, Mayenda je bio ključan za istorijski uspeh Sunderlanda, koji je izborio plasman u Premijer ligu i završio na sedmom mestu. „Ne bih rekao da mi je poslednja sezona bila teška, već poučna. Mnogo sam naučio igrajući protiv ekipa iz Big Six-a“, kaže on.

Iako je dolazak iskusnih igrača poput Granita Xhake uticao na njegovu minutažu, mladi napadač ističe da mu je to omogućilo dodatno sazrevanje. Sunderlandova promena sastava nije ga obeshrabrila — naprotiv, smatra da je dao maksimum za ekipu koja će naredne sezone igrati Evropa ligu. Odluka o povratku u Francusku došla je prirodno: „Rennes mi je pokazao ogromno poverenje. Imao sam osećaj da sam zatvorio krug sa Sunderlandom.“

Cena transfera kao znak poverenja — bez pritiska na mladog napadača

Postavši treće najskuplje pojačanje Rena (iza Gouirija i Dokua), Mayenda ne želi sebi nametati preveliki teret: „Za mene cena transfera samo znači poverenje koje ima Rennes prema meni. Na meni je da igram najbolje što mogu i doprinesem timu.“ On veruje da će dobra igra automatski skinuti fokus sa iznosa transfera.

Zanimljivo, dok premijerligaški klubovi uglavnom dovode mlade talente iz Evrope, Mayenda smatra svoj povratak u Ligue 1 logičnim nastavkom karijere: „Ovo nije korak unazad već pravi put za moj razvoj.“ Prilika za nastupe protiv velikih rivala i dalje ga motiviše.

Ciljevi sa Renom — Liga Evrope i duel protiv PSG-a

Rennes ove sezone ima visoke ambicije, posebno jer će igrati Liga Evrope. „Nemamo granica“, kaže Mayenda. Klub veruje da može napraviti ozbiljan rezultat zahvaljujući kvalitetnom timu i dobroj atmosferi.

Sezona počinje izazovom — duelom protiv Paris Saint-Germaina. Ipak, mladi Španac ne želi prognozirati kraj hegemonije PSG-a: „U fudbalu ništa nije sigurno ali PSG je pokazao dominaciju sa dva uzastopna trofeja Lige šampiona. Mi ćemo gledati sebe i truditi se svakog meča.“

Kada je reč o poziciji na terenu, trener Haise još nije definisao gde će koristiti Mayendu — kao centralnog napadača ili po krilu. „Trener voli moju svestranost; mogu igrati više pozicija u napadu“, objašnjava on.

Pogled ka budućnosti — evropsko prvenstvo i san o reprezentaciji

Osim klupskih ambicija, Mayenda briljira i za špansku U21 selekciju gde već ima dva gola i dve asistencije tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. On veruje da ova generacija može osvojiti titulu sledećeg leta: „Imamo sjajan tim pun talentovanih igrača koji nastupaju za velike evropske klubove.“ San o seniorskoj reprezentaciji postoji ali ostaje strpljiv: „Najvažnije mi je sada uživati u fudbalu i pomoći Rennesu. Ako budem dobar sve će doći prirodno.“

Na kraju ističe želju da sezona 2026/27 bude ispunjena dobrim igrama kako bi mogao biti ponosan na svoj doprinos timu.

Pari Sen Žermen je od dolaska katarskih investitora osvojio 12 od poslednjih 15 titula, a ove sezone sa Luisom Enrikeom želi novi rekord.

Pari Sen Žermen je postao neprikosnoveni vladar francuskog fudbala otkako su katarski investitori preuzeli klub. Od tada, PSG je osvojio čak 12 od poslednjih 15 titula u Ligue 1. Ove sezone, tim sa Parka prinčeva ima priliku da osvoji šestu uzastopnu titulu i tako se približi istorijskom rekordu Olimpika iz Liona koji je na početku ovog veka sedam puta zaredom bio šampion.

Dominacija Parižana u domaćem prvenstvu

Dolazak Kataraca označio je novu eru za Parižane. Od tada su samo Monpelje (2011/12), Monako (2016/17) i Lil (2020/21) uspeli da prekinu njihovu seriju. Sa Luisom Enrikeom na klupi, PSG ne pokazuje znake posustajanja, dok klub istovremeno sprovodi pažljivu rotaciju igrača kako bi izdržao naporan raspored zbog nastupa na više frontova. Prošla sezona bila je izazovna zbog Svetskog klupskog prvenstva. Ipak, Parižani su uspeli da odbrane titulu u Ligue 1, a pored toga osvojili su i Ligu šampiona, Superkup Evrope, Superkup Francuske i Interkontinentalni kup – kompletirajući tako ‘sextuple’.

Kadrovska pojačanja i ključni igrači

Tokom leta, sportski direktor Luis Kamps sproveo je restrukturiranje tima. Novi igrači poput Dinja, Akliouša, Ferana Toresa i Mike Godtsa donose dodatnu širinu. Njihova uloga biće posebno važna tokom trke za novu titulu. Pored njih, značajnu podršku pružaju Zabarnji i Zair-Emery, što čini roster PSG-a daleko kvalitetnijim od konkurenata. S druge strane, Lens koji je prošle sezone osvojio Kup Francuske i Superkup doživeo je velike promene odlaskom Sangarea, Malanga Sarra, Tomasona i Saida zajedno sa arhitektom projekta Pierrom Sageom. Zbog toga će Lens ove godine pokušati da ostane u gornjem delu tabele dok će realnu borbu protiv Parižana najverovatnije voditi Lil i Monako.

Borba za vrh tabele i šire perspektive

Dolazak Davidea Anćelotija na klupu Lila kao i Filipea Luisa u Monaku podigao je ambicije ovih klubova — međutim njihov potencijal moraće biti potvrđen na terenu kroz kontinuitet rezultata. Sa druge strane Lyon i Marsej suočavaju se sa finansijskim problemima koji im ograničavaju manevarski prostor na transfer tržištu pa će morati da se oslone na postojeći kadar dok ih sa leđa prate Ren, Strasbur pa čak i Paris FC koji žele iskoristiti svaku grešku favorita.

Španski tragovi u Parizu – Fabián Ruiz kao motor sredine terena

U ovom impresivnom timu posebno se izdvaja Fabián Ruiz. On je stigao prošlog leta iz Los Palasiosa i već postao neizostavan deo veznog reda uz Vitinju i Žoaa Nevesa — trio koji ima iskustvo osvajanja evropskih trofeja. Nakon što je bio ključni deo reprezentacije Španije koja je postala prvak sveta sada ima ozbiljne šanse da bude kandidat za Zlatnu loptu ove godine. Takođe treba pomenuti mladog Dro Fernandeza koji se priključio ekipi januara iz Barselone kao i dolazak Ferrana Toresa — heroja finala Svetskog prvenstva — koji će pojačati konkurenciju na krilnim pozicijama gde ga čekaju Doué, Dembélé i Kvaratskhelia.

Konkretne ambicije ostalih timova

Pored Pariza zanimljivo će biti pratiti razvoj Ansu Fatija u Monaku nakon prošlosezonskih 12 golova kao i Eliezera Mayendu koga Ren vidi kao veliko pojačanje pošto su platili čak 22 miliona evra za mladog napadača iz Sanderlenda. U Strasburgu debitovaće Jacobo Ortega iz Realove akademije dok Le Mans jača defanzivu dolaskom Raúla Torrentea.

Sve to govori koliko je konkurencija raznolika ali ostaje ključno pitanje: može li iko ove godine stati na put hegemoniji Pari Sen Žermena ili ćemo gledati još jedan naslov pod vođstvom Luisa Enrikea?