Kada meteorolozi saopšte da je temperatura 35 ili 36 stepeni, to ne znači da je toliko toplo i na samom asfaltu. Tokom vrelih letnjih dana površina ulica može da dostigne znatno više temperature, pa se zbog toga u gradu često oseća mnogo veća vrućina nego što pokazuje termometar.
Asfalt upija i zadržava toplotu
Tamna boja asfalta igra važnu ulogu. Tamne površine upijaju veliki deo Sunčevog zračenja i pretvaraju ga u toplotu.
Za razliku od trave ili zemlje, asfalt nema mnogo mogućnosti da tu energiju potroši na isparavanje vode. Zbog toga se tokom nekoliko sati izuzetno zagreje.
Temperatura vazduha nije isto što i temperatura asfalta
Temperatura koju vidimo u vremenskoj prognozi meri se u posebno postavljenim meteorološkim uslovima, na mestu koje je zaštićeno od direktnog Sunčevog zračenja.
Asfalt je, međutim, direktno izložen suncu.
Zato površina puta može biti desetinama stepeni toplija od okolnog vazduha, naročito tokom najtoplijeg dela dana.
Zašto je u gradu još toplije?
Asfalt nije jedini problem. Beton, zgrade i druge tvrde površine takođe apsorbuju toplotu, a zatim je postepeno oslobađaju.
Zbog toga gradovi mogu ostati veoma topli i nakon zalaska sunca. Ovaj fenomen poznat je kao urbano toplotno ostrvo.
Posebno je izražen tokom toplotnih talasa, kada nekoliko dana zaredom nema dovoljno noćnog hlađenja.
Zato budite oprezni tokom najvećih vrućina
Visoka temperatura površine nije samo neprijatna. Užaren asfalt može biti posebno problematičan za dečja stopala, kućne ljubimce i osobe koje duže borave direktno iznad vrele podloge.
Zato tokom najtoplijeg dela dana, kada je moguće, birajte hladovinu i izbegavajte nepotrebno dugo zadržavanje na užarenim površinama.
Termometar možda pokazuje 35 stepeni, ali asfalt ispod vaših nogu može biti mnogo topliji. Upravo zbog toga letnja vrućina u gradu često deluje znatno intenzivnije nego što brojka na termometru sugeriše.
