Zamislite da u jednom trenutku nestane električne energije širom planete. Nema struje u Evropi, Americi, Aziji, Africi – nigde. Prvih nekoliko minuta možda bi delovalo kao običan kvar. Ali vrlo brzo postalo bi jasno da se ne radi o nečemu što će trajati sat vremena.
Pitanje je: šta bi prvo nestalo?
Odgovor verovatno nije internet, niti televizija. Prvo bi počeli da nestaju mnogo osnovniji sistemi na koje svakodnevno gotovo i ne obraćamo pažnju.
Prvo bi prestala komunikacija
Mobilne mreže i internet ne bi nestali istog trenutka, jer deo infrastrukture ima baterijsko ili drugo rezervno napajanje. Međutim, bez mogućnosti da se sistemi ponovo napajaju, bazne stanice, mrežna oprema i data-centri počeli bi postepeno da se gase.
Telefon bi još neko vreme mogao da radi, ali bi komunikacija postajala sve nepouzdanija.
Zatim bi problem postala voda
Mnogi gradovi zavise od električnih pumpi koje prebacuju vodu kroz vodovodni sistem. Bez struje, pritisak u mreži bi vremenom počeo da pada.
To znači da bi slavina možda još neko vreme davala vodu, ali snabdevanje ne bi moglo beskonačno da traje bez rada pumpi i postrojenja.
Hrana bi počela da bude ozbiljan problem
Frižideri i zamrzivači bi prestali da hlade. Hrana bi se prvo čuvala zahvaljujući već postojećoj hladnoći, ali bi se kvarenje ubrzavalo kako vreme prolazi.
Mnogo veći problem bila bi distribucija. Prodavnice zavise od elektronskih sistema, skladišta koriste automatizaciju, a transport goriva i robe takođe zavisi od brojnih sistema koji zahtevaju energiju.
Gradovi bi ostali bez saobraćajne infrastrukture
Semafori bi prestali da rade. Električni vozovi, tramvaji i metroi bi stali. Liftovi bi ostali između spratova ili se zaustavili na najbližoj stanici, u zavisnosti od sistema.
Saobraćaj bi zato vrlo brzo postao haotičan, posebno u velikim gradovima.
A onda bi počeli da se gase sistemi koji održavaju savremeni život
Bolnice bi prešle na agregate i druge rezervne izvore energije. Međutim, rezervno napajanje nije zamišljeno da beskonačno zameni električnu mrežu.
Industrija bi stala, fabrike bi prestale sa proizvodnjom, bankarski sistemi bi postali nedostupni, a veliki deo logistike bi se usporio ili zaustavio.
Najvažnije je, međutim, shvatiti da ne bi sve nestalo odjednom.
Sunce bi i dalje izlazilo, voda bi postojala, automobili sa gorivom bi mogli da rade dok imaju gorivo, a mnogi uređaji bi još neko vreme funkcionisali zahvaljujući baterijama ili sopstvenim zalihama energije.
Pravi problem bio bi to što savremeni svet nije napravljen da dugo funkcioniše bez električne mreže.
Prvih nekoliko sati izgledalo bi kao velika neprijatnost.
Posle nekoliko dana postalo bi jasno da je nestanak struje mnogo više od mraka u kući.
To bi bio prekid ogromnog sistema koji povezuje vodu, hranu, komunikaciju, transport, zdravstvo i gotovo svaki deo svakodnevnog života.
I možda je upravo to najzanimljivija stvar: struju primećujemo tek kada je nema.
