Srpska pravoslavna crkva i vernici 12. jula obeležavaju Petrovdan, praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu. Ovim danom završava se Petrovdanski post, a praznik se tradicionalno dočekuje svetim pričešćem.
U narodnoj tradiciji sačuvani su brojni običaji vezani za Petrovdan, a jedan od najpoznatijih praktikovao se upravo uoči praznika. Tada bi se za svakog člana porodice ubrao po jedan cvet i zabio u zemlju, da bi se narednog jutra posmatralo u kakvom je stanju.
Prema narodnom verovanju, cvet koji ostane uspravan simbolizuje dobro zdravlje osobe kojoj je namenjen, dok se za uvenuli ili klonuli cvet govorilo da nagoveštava da bi taj ukućanin mogao biti sklon bolestima. Reč je o delu narodnih verovanja i običaja, a ne o stvarnom načinu predviđanja zdravstvenog stanja.
Još jedan prepoznatljiv običaj jeste paljenje lila – velikih vatri koje, prema narodnom predanju, simbolizuju sreću, napredak i blagostanje.
Na Petrovdan se u mnogim domovima priprema i tradicionalni kolač od jabuka poznat kao Petrovača. U njegovoj izradi često učestvuju i najmlađi članovi porodice, pa ovaj običaj predstavlja priliku za zajedničko okupljanje i negovanje porodične tradicije.
Narodno predanje kaže i da sveti Petar čuva ključeve Raja, dok se veruje da je na Mesec postavio kovača da ga okuje i sačuva za ljude. U istim predanjima, Mlečni put naziva se „nebeskom slamom“, a sazvežđe Labuda „nebeskim krstom“, koji se simbolično dovode u vezu sa svetim Petrom.
