Zamislite da počne da pada kiša, ali umesto uobičajenih prozirnih kapi, na prozorima, automobilima i ulicama ostaju crvenkaste ili narandžaste mrlje. Na prvi pogled prizor može delovati gotovo jezivo, zbog čega je ovaj fenomen kroz istoriju često povezivan sa neobičnim predznacima i nesrećama.
Ipak, iza takozvane „krvave kiše“ uglavnom se krije sasvim prirodan proces.
Crvena kiša nije zapravo krv, već obična kišnica koja je tokom svog nastanka ili pada pokupila sitne čestice iz atmosfere. Jedan od najčešćih uzroka su čestice crvene ili narandžaste prašine, koje vetrovi mogu podići sa suvih područja i preneti na velike udaljenosti.
Kada se takva prašina nađe u oblacima i pomeša sa kapljicama vode, kiša može dobiti karakterističnu boju. Nakon što kapljice padnu na svetle površine, naročito automobile, fasade ili prozore, ostaje sloj prašine koji prizor može učiniti još dramatičnijim.
Kako prašina dospe tako visoko?
Snažni vetrovi mogu podići ogromne količine sitnih čestica sa tla. One zatim mogu ostati suspendovane u atmosferi i putovati stotinama, pa čak i hiljadama kilometara.
Kada se promene vremenski uslovi i dođe do padavina, čestice se spuštaju zajedno sa kišom.
Zbog toga se crvenkasta kiša može pojaviti i veoma daleko od mesta sa kojeg je prašina potekla.
Postoje i drugi mogući uzroci neobične boje padavina. U određenim slučajevima boju mogu promeniti čestice iz drugih izvora, uključujući polen ili veoma sitne čestice koje se prirodno nalaze u atmosferi.
Zašto je nekada ljudi smatraju lošim predznakom?
Pre nego što su ljudi razumeli atmosferu, vremenske pojave koje nisu mogli da objasne često su izazivale strah.
Crvena kiša bila je posebno upečatljiva jer je ljudima izgledala neprirodno. Zbog toga su kroz istoriju beležena verovanja da takve padavine najavljuju ratove, bolesti, velike nesreće ili druge nevolje.
Danas za ovaj fenomen postoji mnogo jednostavnije objašnjenje.
Kada nebo „pusti krvavu kišu“, najčešće nije reč o ničemu natprirodnom — već o prašini koja je prešla neverovatno dug put i završila u kapima kiše.
A upravo činjenica da običan vetar može da prenese čestice sa jednog kontinenta do drugog pokazuje koliko su atmosfera i vremenski sistemi zapravo povezani.
