Na pojedinim mestima širom sveta mogu se videti prizori koji izgledaju gotovo nestvarno: dve vodene mase različite boje susreću se, ali granica između njih ostaje jasno vidljiva. Na prvi pogled deluje kao da se reke jednostavno odbijaju da pomešaju, ali iza ovog fenomena krije se vrlo zanimljiva fizika.
Jedan od najpoznatijih primera nalazi se u Brazilu, u blizini Manausa, gde se Rio Negro i Rio Solimoes sastaju i formiraju Amazon. Voda jedne reke je tamnija, gotovo crna, dok je druga svetlija i mutnija, pa na mestu susreta nastaje upečatljiva granica.
Međutim, nije reč o tome da se vode uopšte ne mešaju. One se mešaju, ali proces može biti sporiji nego što bismo očekivali.
Jedan od ključnih razloga je razlika u temperaturi vode. Kada se dve vodene mase različitih temperatura susretnu, njihovo mešanje može biti usporeno.
Važnu ulogu imaju i brzina i pravac toka. Ako se dve reke kreću različitim brzinama i pod različitim uglovima, njihove vode neko vreme mogu teći jedna uz drugu pre nego što se potpuno sjedine.
Tu je i razlika u količini i vrsti materijala koji voda nosi. Jedna reka može sadržati mnogo više suspendovanog sedimenta, dok druga može biti bogata rastvorenim organskim materijama. Zbog toga njihove boje mogu izgledati potpuno različito.
Kod Rio Negra tamna boja povezana je sa velikom količinom rastvorenih organskih materija iz biljaka i zemljišta, dok Rio Solimoes nosi mnogo više sedimenata, zbog čega voda izgleda svetlije i mutnije.
Zato čuvena „granica“ između dve reke nije prava zidana linija. To je zona u kojoj se dve različite vodene mase postepeno mešaju.
Što su razlike u temperaturi, gustini, sastavu i brzini toka veće, to granica može biti vidljiva na većoj udaljenosti.
I upravo zbog toga prizor može izgledati kao da se dve reke susreću, ali svaka tvrdoglavo zadržava svoju boju.
U stvarnosti, voda ne odbija da se pomeša — samo joj za potpuno mešanje treba vreme.
