U mnogim porodicama postoji zanimljiva pojava: mačka kao da je izabrala jednu osobu.

Možda svi ukućani kupuju hranu, igraju se sa njom i maze je, ali mačka uporno odlazi kod jednog čoveka.

Zašto?

Mačke vole predvidljivost

Mačkama je važno da mogu da predvide šta će se dogoditi.

Osoba koja je mirna, ne pravi nagle pokrete i poštuje njen prostor može joj biti mnogo prijatnija od nekoga ko stalno pokušava da je podigne ili mazi.

Zato osoba koja je najviše želi u svom krilu nije nužno ona koju će mačka izabrati.

Mačka sama određuje kada želi kontakt

Za razliku od nekih pasa, mačke često žele da imaju kontrolu nad interakcijom.

Ako priđu čoveku, trljaju se o njega ili sednu pored njega, one praktično pokazuju da su spremne za kontakt.

Ako ih neko stalno juri da ih pomazi, mogu početi da ga izbegavaju.

Važan je i miris

Mačke imaju veoma razvijen njuh.

Miris osobe, njena odeća i stvari koje koristi deo su informacija koje mačka povezuje sa poznatim i sigurnim okruženjem.

Zato i miris može doprineti tome da se mačka oseća posebno opušteno uz određenu osobu.

Rutina pravi razliku

Ako jedna osoba svakog jutra hrani mačku, uveče se igra sa njom ili joj otvara vrata, životinja će vremenom početi da povezuje tu osobu sa prijatnim događajima.

To nije nužno „favorizovanje“ u ljudskom smislu.

Mačka je jednostavno naučila da je ta osoba deo njenog sigurnog i predvidljivog sveta.

Nekada upravo ignorisanje pobedi

Zanimljivo je da mačka često priđe baš osobi koja je ne juri.

Dok jedan ukućanin pokušava da je pozove, drugi sedi mirno i ne obraća pažnju.

Mačka tada može sama odlučiti da priđe onome ko joj deluje manje nametljivo.

Možda zato postoji stara šala da mačke uvek izaberu osobu koja ih najmanje želi.

U toj šali ima više istine nego što bismo očekivali.

Gotovo da nema čoveka koji nije primetio kako golubovi pomeraju glavu dok hodaju. Naprave nekoliko koraka, glava ode napred, zatim ostane gotovo nepomična, pa se ponovo pomeri.

Na prvi pogled deluje kao da golub jednostavno „klima“ glavom dok šeta. Međutim, iza tog neobičnog pokreta krije se veoma zanimljiv način na koji ove ptice posmatraju svet.

Golub zapravo ne klima glavom sve vreme

Ono što vidimo kao pomeranje glave napred-nazad zapravo je kombinacija dva različita pokreta.

Dok telo ide napred, golub određeni trenutak drži glavu gotovo potpuno stabilnom u odnosu na okolinu. Zatim je brzo pomeri napred kako bi ponovo zauzeo odgovarajući položaj.

Zbog toga nama izgleda kao da glava stalno ide napred-nazad.

Zašto mu je važna stabilna slika?

Golubovima je, kao i drugim pticama, veoma važno da mogu jasno da registruju šta se nalazi oko njih.

Kada se telo kreće, slika sveta koja pada na mrežnjaču stalno bi se pomerala. Stabilizovanje glave tokom dela koraka omogućava golubu da bolje registruje okolinu.

Kada glavu brzo pomeri napred, praktično „namešta“ novi položaj za sledeći deo kretanja.

Zato taj neobičan hod nije slučajna navika.

Nije samo pitanje ravnoteže

Često se može čuti objašnjenje da golubovi pomeraju glavu kako bi održali ravnotežu.

Iako stabilizacija pogleda svakako pomaže životinji dok se kreće, glavni razlog je povezan sa vidom, odnosno načinom na koji golub obrađuje vizuelne informacije.

Drugim rečima, golub ne pokušava da hoda uspravno tako što „balansira“ glavom.

On pokušava da što bolje vidi svet oko sebe dok se kreće.

Zašto to posebno primećujemo kod golubova?

Golubovi hodaju karakterističnim sitnim koracima i imaju relativno upadljiv pokret glave.

Pošto su veoma česti u gradovima, imamo priliku da ih posmatramo gotovo svakodnevno.

Ipak, toliko smo navikli na njih da retko zastanemo i zapitamo se zašto se ponašaju baš tako.

Slične strategije postoje i kod drugih ptica

Stabilizacija glave tokom kretanja nije potpuno neobična pojava u svetu ptica.

Pticama koje se kreću po tlu potreban je dobar način da zadrže stabilnu vizuelnu sliku dok telo ide napred.

Kod golubova je to posebno lako uočiti jer se smenjivanje mirnog i brzog pokreta glave jasno vidi golim okom.

Golubovi su mnogo složeniji nego što izgledaju

U gradovima ih često doživljavamo kao obične ptice koje traže mrvice po trgovima i trotoarima.

Međutim, njihova sposobnost snalaženja, učenja i prilagođavanja urbanom okruženju pokazuje da su mnogo zanimljivije nego što im često pripisujemo.

Njihov karakterističan hod samo je jedan mali primer.

Sledeći put kada vidite goluba kako prelazi ulicu ili trotoar, obratite pažnju na njegovu glavu.

Ono što izgleda kao smešno klimanje zapravo je deo sofisticiranog načina na koji ova ptica stabilizuje pogled i prikuplja informacije o svetu oko sebe.

Naizgled običan prizor sa beogradskog trotoara tako krije jedno veoma zanimljivo biološko objašnjenje.

Otkrijte kako Ovan, Bik i Blizanci reaguju kada svi zajedno dobiju zadatak da kupe samo hleb i mleko.

Zamislite svakodnevnu situaciju: horoskopski znakovi u isto vreme ulaze u supermarket sa zadatkom da kupe samo hleb i mleko. Horoskop u praksi otkriva nam kako se Ovan, Bik i Blizanci snalaze u ovakvim izazovima. Svaki znak reaguje potpuno drugačije, što ovu scenu čini pravom komedijom.

Ovan (21.3 – 20.4)

Ovan ulazi u prodavnicu kao da trči trku sa vremenom. Bez mnogo razmišljanja prolazi kroz redove, usput može oboriti nekoliko jogurta jer mu se žuri. Ipak, zbog brzine, često zaboravi novčanik na kasi, pa izlazi sa hlebom dok novac ostaje za njim. Ovaj znak se retko zaustavlja da proveri spisak, pa može propustiti i mleko.

Bik (21.4 – 20.5)

Bik je poznat po tome što uživa u hrani, pa ga miris svežeg peciva lako omete. Umesto da se drži plana, često kupi delikatese koje su na sniženju. S druge strane, Bik ne može da odoli dobroj čvarkuši ili toplom bureku. Na kraju izađe iz supermarketa sa punom kesom, a hleb i mleko više nisu prioritet. Ipak, oseća se zadovoljnije jer je sebi ugodio.

Blizanci (21.5 – 21.6)

Blizanci su uvek spremni za razgovor, pa će započeti priču sa kasirkom o ceni mleka. Usput saznaju najnovije vesti iz kraja i ispričaju vic portiru. Međutim, zbog toga često zaborave na osnovni zadatak i iz prodavnice izlaze bez hleba i mleka. Na taj način, Blizanci ostavljaju utisak kao da su samo došli da se druže.