Prerađene grickalice povećavaju rizik od srčanih i jetrenih bolesti, a postoje jednostavne i zdravije zamene

Čips je omiljena grickalica mnogih žena, naročito u večernjim satima ili uz druženje sa porodicom, ali najnovija istraživanja upozoravaju da ova hrana može ozbiljno ugroziti zdravlje srca i jetre. Stručnjaci ističu da čips sadrži mnogo soli, trans masti i praznih kalorija, a gotovo da ne sadrži korisne nutrijente poput vlakana, vitamina i minerala. Ova kombinacija izaziva povišen krvni pritisak, narušava funkciju krvnih sudova i ubrzava gomilanje masnih naslaga. Prženje na visokim temperaturama dovodi do stvaranja akrilamida, hemijskog jedinjenja poznatog po štetnim efektima po zdravlje.

Velika medicinska istraživanja potvrđuju da redovna konzumacija industrijski prerađene hrane, među kojima je i čips, povećava rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Kardiolog dr. Ivan Petrović objašnjava: “Ultraprerađene grickalice mogu dovesti do stvaranja plaka u krvnim sudovima, što direktno povećava šansu za razvoj kardiovaskularnih bolesti.” Čak i male količine čipsa, ako se jedu svaki dan, mogu dugoročno oštetiti krvotok.

Jetra, kao ključni organ za detoksikaciju, takođe trpi zbog prekomernog unosa aditiva i masti iz čipsa, što otežava njenu funkciju i povećava nivo holesterola i masnih naslaga oko unutrašnjih organa. Ovo je posebno bitno za žene koje imaju sklonost ka poremećajima metabolizma ili imaju porodičnu istoriju bolesti srca i jetre.

Posebnu brigu treba posvetiti deci i mladim devojčicama, jer čak i male količine mogu stvoriti naviku i zavisnost od pojačivača ukusa. Tokom razvoja je važno negovati zdrave navike, pa nutricionistkinja dr. Milica Jovanović savetuje: “Roditelji bi trebalo da umesto čipsa deci ponude neslane orašaste plodove, semenke bundeve ili domaće kokice pripremljene sa minimalno soli. Ove alternative pružaju energiju i podržavaju pravilan razvoj mozga i tela.”

Kod prekomernog unosa soli iz grickalica mogu se javiti simptomi kao što su stalna žeđ, zadržavanje vode, oticanje zglobova i nagle promene krvnog pritiska. Preporučuje se obraćanje lekaru i redovni preventivni pregledi, naročito ako postoji nasleđena sklonost ka srčanim i jetrenim oboljenjima.

Žene koje žele da prestanu sa konzumacijom čipsa mogu ga zameniti domaćim, blago posoljenim kokicama, pečenim semenkama ili orašastim plodovima. Iako pečeni čips sadrži manje masti, on i dalje ima akrilamid i visok procenat soli, pa nije idealna zamena za prirodne, neprerađene namirnice. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se konsultujte sa lekarom.

Artičoka i sikavica mogu pomoći kod masne jetre i prolećnog umora, uz preporuke travara Momčila Antonijevića

U periodu kada mnoge žene osećaju prolećni umor i žele da poboljšaju opšte zdravlje, masna jetra postaje česta tema. Jetra ima ključnu ulogu u detoksikaciji organizma, pa je važno održavati njeno pravilno funkcionisanje. Travar Momčilo Antonijević posebno naglašava vrednost gorkih biljaka za jetru, ističući: „Ono što je jeziku gorko, jetri je slatko.“ Kao najbolji izbor preporučuje artičoku i sikavicu. Artičoka, čija sezona upravo počinje, bogata je antioksidansima cinarinom i silimarinom. Ove supstance podržavaju rad jetre, pomažu zaštiti od oštećenja, a mogu i povoljno uticati na snižavanje holesterola i triglicerida. Osim toga, artičoka može ublažiti tegobe sindroma iritabilnog creva, kao što su grčevi, nadutost i zatvor. Sikavica (poznata i kao badelj) sadrži silimarin, a po Antonijevićevim rečima: „Sikavica izuzetno blagotvorno deluje na našu jetru. Preporučujem je ne samo kod masne jetre, već i nakon žutice ili trovanja.“ On savetuje da se umesto čaja koristi suvi ekstrakt sikavice ili samlevene semenke, koje je najbolje dodavati u jogurt, kefir ili voćni džem, kako bi se maksimalno iskoristila korisna svojstva. Antonijević predlaže i dvonedeljni period svakodnevnog konzumiranja salata od samoniklog bilja, kao što su sremuš, list maslačka, jagorčevina i mišjakinja, uz malu količinu hladno ceđenog maslinovog ulja ili ulja od bundevinih semenki. Preterivanje u ulju treba izbegavati. Dodatno, preporučuje se upotreba prirodnog, nefiltriranog jabukovog sirćeta, koje može doprineti regulaciji šećera i smanjenju holesterola, posebno kod žena sa insulinskom rezistencijom. „Za osobe sa insulinskom rezistencijom, preporučujem da obrok započnu salatom sa dodatkom jabukovog sirćeta, jer vlakna i prirodne materije iz divljih jabuka pomažu pravilnom radu organizma“, ističe Antonijević. Iako prirodne biljke i promene u ishrani mogu doprineti oporavku i prevenciji, za preciznu dijagnozu i terapiju masne jetre važno je konsultovati lekara.

Opadanje kose je česta, ali prolazna posledica hemoterapije, a rast nove kose donosi pozitivne promene

Gubitak kose je jedna od najčešćih i emotivno zahtevnih nuspojava kroz koju mnoge žene prolaze tokom hemoterapije. Ova promena ne utiče samo na spoljašnji izgled, već može značajno narušiti i samopouzdanje. Razumevanje procesa opadanja i rasta kose pomaže ženama da se lakše prilagode promenama koje dolaze sa lečenjem. Hemoterapijski lekovi ciljaju brzorastuće ćelije, što uključuje i ćelije folikula dlake. Zbog toga se, pored kose na glavi, može javiti i gubitak trepavica, obrva i dlačica na telu. Neki lekovi češće izazivaju ovu nuspojavu, dok količina i brzina opadanja zavise od vrste terapije i doze. Opadanje obično počinje između druge i četvrte nedelje od početka terapije, a može se dešavati postepeno ili iznenada. Kod nekih žena dolazi do potpunog gubitka kose, dok kod drugih dolazi samo do proređivanja. Dobra vest je da je opadanje kose najčešće privremeno. Većina žena primeti početak rasta nove kose tri do šest meseci po završetku hemoterapije. Nova kosa može biti drugačije teksture ili boje – nekad tamnija, svetlija, kovrdžava ili čak gušća nego ranije, ali su te promene obično privremene. Kako ističe dr Ivana Petrović, onkolog: “Nova kosa je često gušća i zdravija, jer je organizam oslobođen stresa i toksina iz prethodnog perioda.” Iako ne postoji siguran način da se spreči opadanje kose, ponekad se tokom terapije koriste kape za hlađenje vlasišta, koje mogu smanjiti gubitak kose tako što hlade glavu i ograničavaju dotok leka do folikula dlake. Efikasnost ovih kapa varira i nisu prijatne za sve žene. “Uvek preporučujem razgovor sa lekarom o mogućim opcijama, kao i psihološku podršku u ovom periodu”, savetuje dr Petrović. Da bi se kosa što bolje sačuvala, savetuje se izbegavanje toplote, agresivnih šampona i bojenja kose tokom terapije. Marame, šeširi i perike mogu pomoći da se žena oseća prijatnije u svakodnevnim situacijama, dok blaga masaža vlasišta podstiče cirkulaciju i ublažava nelagodnost. Gubitak kose ne mora da znači gubitak identiteta ili ženstvenosti – mnoge žene upravo u ovom periodu otkriju snagu i novu perspektivu. Za sve informacije i savete vezane za gubitak kose ili druge nuspojave hemoterapije, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.