Visok pritisak, pušenje i ishrana su ključni rizici – saznajte kako pravovremena prevencija čuva zdravlje žena

Sve više žena širom sveta izloženo je zdravstvenim rizicima koji se mogu izbeći, a prema rečima dr Džeremija Londona, specijaliste interne medicine, tri faktora najviše doprinose preuranjenoj smrti žena: pušenje, nezdrava ishrana i visok krvni pritisak. Ovi problemi često ostaju neprimećeni, posebno povišen pritisak, koji je poznat kao ‘tihi ubica’.

Hipertenzija je podmukla jer često ne pokazuje simptome, ali može ozbiljno oštetiti srce, mozak i bubrege. Dr London napominje da gotovo polovina odraslih žena u razvijenim zemljama ima visok krvni pritisak, a mnoge toga nisu ni svesne. Žene često preskaču redovne provere, misleći da su zdrave dok se ne pojave problemi.

Osim povišenog pritiska, pušenje i nezdrava ishrana dodatno povećavaju rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Nikotin i drugi sastojci iz cigareta štete krvnim sudovima, dok prekomerni unos soli, masti i prerađene hrane pogoršava stanje. Ove navike su i dalje česte među ženama, posebno onima sa užurbanim stilom života i ograničenim vremenom za pripremu zdravih obroka.

Dr Džeremi London savetuje: “Budite proaktivne, a ne reaktivne”, naglašavajući da su prevencija i redovne provere najbolja zaštita. Preporučuje sledeće korake:

– Redovno kontrolišite krvni pritisak, čak i bez simptoma
– Birajte ishranu bogatu voćem, povrćem i integralnim žitaricama
– Smanjite unos soli i zasićenih masti
– Potpuno izbegavajte pušenje
– Uvedite fizičku aktivnost svakodnevno
– Praktikujte tehnike za smanjenje stresa

U slučaju dijagnostikovanog povišenog pritiska, lekar može preporučiti odgovarajuću terapiju. Pravovremene mere smanjuju rizik od ozbiljnih posledica kao što su moždani udar, srčani udar i hronične bolesti bubrega.

Žene često stavljaju zdravlje porodice ispred svog, ali je važno da prepoznaju i sopstvene potrebe. Redovne preventivne kontrole, zdrave navike i iskren razgovor sa lekarom mogu biti presudni za dugoročnu dobrobit. Za tačne dijagnoze i preporuke, obavezno se obratite svom lekaru.

Diskretni znaci poput umora i promena raspoloženja mogu ukazivati na celijakiju, a rano otkrivanje sprečava komplikacije

Celijakija je autoimuna bolest pri kojoj organizam ne toleriše gluten – protein koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži – što dovodi do oštećenja sluzokože tankog creva. Iako oba pola mogu oboleti, žene, naročito u reproduktivnom i srednjem dobu, češće se suočavaju sa ovom dijagnozom. Problem je što su simptomi često blagi i raznovrsni, pa bolest može ostati neotkrivena dugi niz godina, dok posledice utiču na opšte zdravlje.

Najtipičniji znaci celijakije uključuju nadutost, stomačne tegobe, proliv ili zatvor, ali i simptome koje mnoge žene ne povezuju sa ovom bolešću – hronični umor, nenamerni gubitak težine, anemiju ili promene raspoloženja. Često se ove tegobe pripisuju stresu, hormonskim promenama ili ubrzanom načinu života. Međutim, ukoliko se izloženost glutenu nastavi kod osoba sa celijakijom, mogu se javiti i kožne promene, smanjena gustina kostiju (osteoporoza) ili problemi sa zubima.

Pedijatar dr Marija Petrović ističe: “Celijakija može izazvati raznolike simptome, a kod žena se često manifestuje kao anemija, hronični umor ili neobjašnjivi gubitak težine. Zato je važno obratiti pažnju na signale koje nam telo šalje.”

Kod dece celijakija može usporiti rast i razvoj, dok kod odraslih može uzrokovati trajna oštećenja creva ako se ne leči na vreme. Jedini način lečenja je striktna dijeta bez glutena, koja mora biti doživotna. Promena ishrane često veoma brzo olakšava tegobe i sprečava dalje komplikacije.

Dijagnoza celijakije postavlja se kombinacijom laboratorijskih testova i biopsije tankog creva. Ukoliko primetite uporne digestivne smetnje, neobjašnjivu slabost ili druge navedene simptome, obavezno se obratite svom lekaru. Za tačnu dijagnozu i preporuke konsultujte se sa stručnjakom.

Ženama koje sumnjaju na ovu bolest preporučuje se da vode dnevnik ishrane i simptoma, kao i da se informišu o bezglutenskim alternativama. Podrška porodice i okoline, ali i edukacija o pravilnoj ishrani, od ključnog su značaja za kvalitetan život sa celijakijom.

Pravovremeno prepoznavanje simptoma omogućava bolju kontrolu bolesti i doprinosi boljem funkcionisanju u svakodnevici. Ne ignorišite signale svog tela – na vreme prepoznata celijakija sprečiće dugotrajne posledice.

Višak kalcijuma u bubrezima često se otkriva slučajno, posebno kod žena svih uzrasta – zašto su redovni pregledi važni

Nefrokalcinoza predstavlja stanje u kojem dolazi do nagomilavanja kalcijuma u tkivu bubrega, a može se javiti kod žena bez obzira na godine. Zanimljivo je da čak 83% slučajeva ostane neprimećeno, jer bolest ne daje jasne simptome i najčešće se otkriva slučajno, ultrazvučnim pregledom abdomena. Upravo zato je važno da se žene redovno kontrolišu i vode računa o zdravlju bubrega, budući da nefrokalcinoza može napredovati neprimetno.

Za razliku od bubrežnih kamenaca, koji prave čvrste naslage i izazivaju bolove, kod nefrokalcinoze se kalcijum taloži direktno u bubrezima i obično zahvata oba bubrega istovremeno. Većina žena ne oseća nikakve tegobe, ali ukoliko je bolest povezana sa drugim poremećajima, mogu se javiti simptomi kao što su slabost bubrega, krv u urinu, bolovi u stomaku ili leđima, mučnina ili povišena temperatura.

Ovo stanje može nastati u bilo kom životnom dobu, ali se često slučajno otkriva kod dece i mladih žena tokom rutinskih pregleda. Ako bolest napreduje i dovede do komplikacija kao što su hronična bubrežna insuficijencija ili opstrukcija mokraćnih puteva, tada laboratorijski nalazi i radiološke metode pomažu u postavljanju dijagnoze.

“Nefrokalcinoza često ne daje nikakve simptome, zbog čega je važno obavljati redovne preventivne preglede, posebno kod osoba sa povećanim rizikom, kao što su žene sa porodičnom istorijom bubrežnih bolesti ili metaboličkih poremećaja”, ističe dr Ana Petrović, nefrolog.

Dijagnoza se postavlja ultrazvukom bubrega, a po potrebi i CT-om abdomena. Laboratorijske analize krvi i urina – merenje nivoa kalcijuma, fosfata, mokraćne kiseline i paratiroidnog hormona – pomažu lekarima da otkriju uzrok. Analize urina, uključujući 24-časovno prikupljanje, pokazuju prisustvo kristala i eventualne promene u funkciji bubrega.

Preporučuje se unošenje dovoljno tečnosti, izbalansirana ishrana, smanjenje unosa soli i redovno praćenje krvnog pritiska kako bi se sačuvalo zdravlje bubrega. Ukoliko se sumnja na poremećaj, savetuje se što brže konsultovanje sa lekarom specijalistom. Za tačnu dijagnozu i preporuke, obavezno se obratite svom lekaru.