Pravilno izduvavanje nosa i svakodnevna rutina mogu znatno olakšati alergijski rinitis tokom proleća

Dolaskom proleća, mnoge žene suočavaju se sa izazovima koje donosi polenska kijavica, poznata i kao alergijski rinitis. Ova alergija najčešće se javlja u periodu cvetanja drveća kao što su hrast, breza, jasen i platan, naročito u martu i aprilu. Simptomi uključuju učestalo kijanje, začepljen nos, svrab, kao i suzenje očiju, a kod osetljivijih može znatno uticati na svakodnevne aktivnosti.

Alergijski rinitis predstavlja upalu sluzokože nosa i grla koja nastaje kao reakcija na polen. Način na koji izduvavate nos ima velikog uticaja na jačinu simptoma – preporuka stručnjaka je da svaku nozdrvu izduvavate zasebno, nežno i bez prevelikog pritiska. Ukoliko sekret ne izlazi lako, ne treba forsirati, jer pojačan pritisak može dovesti do oštećenja krvnih sudova ili čak infekcije uha.

Dr Jonathan Young, pedijatrijski otorinolaringolog, naglašava: „Nagomilana sluz u nosu i sinusima može da postane pogodno tlo za bakterijske infekcije, zato je pravilno čišćenje nosa veoma važno.“ On takođe savetuje upotrebu ovlaživača vazduha ili sprejeva sa fiziološkim rastvorom, koji olakšavaju disanje, a topao peškir na nosu i čelu može pomoći pri lakšem izduvavanju i smanjenju tegoba.

Pravilno tretiranje alergijskog rinitisa može sprečiti komplikacije poput sinusnih infekcija, poremećaja sna ili čak razvoja bronhijalne astme. Kod dece, ali i odraslih žena, produženi simptomi mogu prouzrokovati upale uha ili trajnu nelagodnost.

Da biste smanjili kontakt sa polenom, savetuje se da posle boravka napolju obavezno istuširate telo, operete kosu i presvučete odeću. U jutarnjim satima, kada je koncentracija polena najviša, preporučuje se držanje prozora zatvorenim. Upotreba prečišćivača vazduha u stanu može dodatno pomoći, dok bi boravak na otvorenom trebalo ograničiti kada je vetrovito ili suvo vreme, jer tada u vazduhu ima najviše polena.

Redovno praćenje izveštaja o polenu i pridržavanje navedenih saveta doprinosi lakšem disanju i boljoj kvaliteti života u prolećnim mesecima. Za preciznu dijagnozu i personalizovane preporuke, obavezno se obratite svom lekaru.

Saznajte kako noćne more reflektuju stres i emocije i kako ih prepoznati kao signal za brigu o sebi

Noćne more predstavljaju čest problem kod žena svih starosnih dobi, naročito u periodima povišenog stresa ili promena. Stručnjaci ističu da su snovi način na koji naš mozak procesuira svakodnevne strahove i brige, a određeni tipovi noćnih mora mogu ukazivati na dublje emocionalne procese. Razumevanje poruka ovih snova može pomoći ženama da se bolje nose sa stresom i očuvaju svoje mentalno zdravlje.

Jedan od najčešćih uzoraka u snovima je proganjanje. Ovaj tip noćne more se često javlja kod žena koje se susreću sa pritiscima na poslu, u porodici ili društvu. Psihološkinja dr Ivana Petrović navodi: „Progonitelj u snu simbolizuje potisnuta osećanja – bes, strah ili obaveze koje odlažemo. To je podsvesni poziv da se suočimo sa onim što izbegavamo u svakodnevnom životu.“

Osećaj padanja u prazninu još je jedan čest motiv, uz naglo buđenje i osećaj nelagode. Ovakvi snovi su povezani sa gubitkom kontrole u životu – bilo da je reč o vezama, finansijama ili poslu. Stepen uplašenosti tokom sna može pokazati koliko snažnu anksioznost doživljavamo tokom dana.

Snovi u kojima ispadaju zubi često su karakteristični za žene koje brinu o svom izgledu ili statusu u društvu. Zubi u snovima predstavljaju samopouzdanje i zdravlje, pa ovakav san može govoriti o nesigurnosti, strahu od starenja ili o tome kako nas drugi ljudi doživljavaju. Takođe, može ukazivati na osećaj nemoći ili na nedostatak izražajnosti.

Golotinja u javnosti u snovima izaziva stid i osećaj ranjivosti. Dr Petrović ističe: „Ovaj san je tipičan kada žena započinje novi posao, preseljava se ili ulazi u novu društvenu sredinu. On odražava strah od osuđivanja i potrebu da se zaštitimo od tuđih pogleda.“

Doživljaj paralize tokom sna, odnosno osećaj nemogućnosti da govorite ili se pomerite, može biti posebno uznemirujuće. Iako ima fiziološko objašnjenje tokom REM faze sna, psihološki ukazuje na osećaj bespomoćnosti ili nemogućnosti izražavanja mišljenja u važnim situacijama.

Stručnjaci savetuju da ponavljajuće noćne more ne treba ignorisati. Pisanje dnevnika snova, razgovor sa psihologom ili primena tehnika opuštanja poput meditacije može doprineti smanjenju učestalosti ovih snova. Takođe, preporučuje se vođenje računa o higijeni sna – redovan raspored odlaska na spavanje, izbegavanje kofeina pred spavanje i opuštajuće rutine mogu doprineti mirnijoj noći.

Važna napomena: Ako su noćne more učestale, izazivaju visok nivo stresa ili remete svakodnevni život, obavezno se obratite lekaru ili psihologu za stručnu podršku.

Trombofilija može ugroziti zdravlje žena tokom trudnoće i menopauze – saznajte osnovne simptome i mere prevencije

Trombofilija je poremećaj koji utiče na zgrušavanje krvi i povećava rizik od nastanka krvnih ugrušaka kod žena svih godina. Posebno je važno prepoznati ovaj problem tokom trudnoće, menopauze ili pri upotrebi hormonske terapije, jer može dovesti do ozbiljnih stanja kao što su moždani ili srčani udar, plućna embolija ili duboka venska tromboza. Postoje dve vrste trombofilije – nasledna i stečena. Nasledna trombofilija prenosi se genetski i češće se javlja kod žena koje imaju porodičnu istoriju tromboze ili su imale spontane pobačaje. Najčešći nasledni oblici su faktor V Leiden, mutacija protrombina, kao i manjak proteina C, S ili antitrombina. Stečena trombofilija javlja se tokom života, često kao posledica drugih bolesti, korišćenja hormonskih lekova ili nezdravih navika poput pušenja i nedostatka fizičke aktivnosti.

Simptomi trombofilije najčešće nisu prisutni dok ne dođe do formiranja krvnog ugruška. U zavisnosti od mesta gde se ugrušak pojavi, mogući su različiti simptomi: iznenadna glavobolja, slabost jednog dela tela ili smetnje sa vidom (ako je zahvaćen mozak), bol i otok u nozi (kod duboke venske tromboze), kao i bol u grudima i otežano disanje (ako ugrušak stigne do pluća ili srca). Žene sa trombofilijom takođe su izložene većem riziku od komplikacija u trudnoći, kao što su spontani pobačaji ili problemi sa placentom.

Kako ističe dr Mirjana Mitrović: “Trombofilija često ne daje simptome, ali kod žena koje planiraju trudnoću ili koriste hormonsku terapiju, važno je uraditi potrebne analize ukoliko postoji porodična istorija tromboze.”

Pored genetskog faktora, na rizik od trombofilije utiču i gojaznost, dugotrajno ležanje ili sedenje, trudnoća, pušenje, starije životno doba, dijabetes, bolesti jetre i upotreba kontraceptivnih pilula koje sadrže estrogen. Žene treba da obrate pažnju na sve neobične simptome, naročito ako su u rizičnoj grupi.

Praktične preporuke uključuju održavanje normalne telesne težine, prestanak pušenja, redovno kretanje i dovoljan unos tečnosti. Kod planiranja trudnoće ili početka hormonske terapije, preporučuje se konsultacija sa lekarom i, ukoliko je potrebno, genetsko testiranje.

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite stručnjaku. Pravovremeno otkrivanje rizika i odgovarajuća terapija mogu znatno smanjiti mogućnost ozbiljnih komplikacija.