Simptomi slični gripu često ostaju neprepoznati, a najugroženiji su deca, stariji i osobe sa slabijim imunitetom

Sa dolaskom toplijih dana, mnoge žene primećuju da kijanje, kašalj, umor i povišena temperatura traju duže nego što je uobičajeno za sezonu gripa. Stručnjaci skreću pažnju na humani metapneumovirus (HMPV), koji se sve češće javlja i izaziva simptome gotovo identične prehladi ili gripu. Ovaj virus može biti posebno nepovoljan za decu, starije osobe i one sa oslabljenim imunitetom, a često ga ljudi zamene za produženu gripu.

Simptomi infekcije HMPV-om uključuju povišenu temperaturu, uporan kašalj, začepljen nos, bol u grlu i izražen umor. Infektolog dr Milena Petrović ističe: “Ovaj virus je godinama prisutan, ali se retko testira, pa ga mnogi i ne prepoznaju. Najčešće ga viđamo na kraju zime i u ranoj fazi proleća, kada se očekuje da respiratorne infekcije jenjavaju.”

Žene koje se brinu o zdravlju dece i starijih članova porodice treba da obrate pažnju ako simptomi traju duže od uobičajene prehlade. Kod većine osoba, infekcija prolazi bez komplikacija, ali kod dece, starijih i osoba sa hroničnim bolestima postoji rizik od razvoja upale pluća, bronhitisa ili pogoršanja astme. Dr Petrović upozorava: “Ako se simptomi pogoršavaju ili traju duže od desetak dana, posebno ako se javi otežano disanje, treba se obratiti lekaru.”

HMPV se prenosi kapljično – putem kijanja, kašljanja ili dodirom kontaminiranih površina. Zaražena osoba može preneti virus i do dve nedelje, što olakšava širenje u porodici, vrtićima i na radnim mestima. Preporučuje se redovno pranje ruku, često provetravanje prostorija i izbegavanje bliskog kontakta sa osobama koje imaju respiratorne simptome.

Za ovaj virus ne postoji vakcina niti specifična terapija. Lečenje se bazira na odmoru, unosu tečnosti i simptomatskoj terapiji (snižavanje temperature, inhalacije, lagana ishrana). Antibiotici nisu preporučeni, jer HMPV nije bakterija. “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru”, naglašava dr Petrović.

Prevencija, održavanje higijene i pravovremena konsultacija sa lekarom najvažniji su za očuvanje zdravlja porodice u ovom periodu godine, posebno za žene koje vode računa o najosetljivijim članovima domaćinstva.

Pravovremena dijagnoza omogućava minimalno invazivne zahvate i veće šanse za potpuno izlečenje kod žena svih uzrasta

Rak dojke je najčešća maligna bolest među ženama širom sveta i ostaje vodeći uzrok smrtnosti ženskog pola. Statistika pokazuje da se globalno godišnje dijagnostikuje oko 2,3 miliona novih slučajeva, dok više od 650.000 žena izgubi bitku sa ovom bolešću. U Srbiji svake godine bude otkriveno između 4.500 i 4.600 novih slučajeva, a od tog broja, između 1.600 i 1.700 žena ne preživi rak dojke.

Povodom Nacionalnog dana borbe protiv karcinoma dojke, 20. marta, stručnjaci posebno naglašavaju značaj ranog otkrivanja bolesti. Kada se tumor dijagnostikuje u početnoj fazi, šanse za potpuno izlečenje mogu dostići čak 90 odsto. Ipak, podaci iz Srbije pokazuju da kod manje od trećine žena tumor bude otkriven dok je manji od 2 cm i ograničen na tkivo dojke. Kod gotovo polovine pacijentkinja, bolest se otkrije tek kada je tumor veći od 2 cm ili su već prisutne metastaze.

Za žene kod kojih je tumor otkriven u ranoj fazi, poštedna operacija može biti opcija. Ovaj tip operacije podrazumeva uklanjanje samog tumora i dela okolnog zdravog tkiva, čime se čuva što veći deo dojke i povećava kvalitet života nakon lečenja. Kako objašnjava prim. dr Miloš Počekovac, onkohirurg: “Ukoliko je promena veličine do 2 cm i malignog porekla, postoji mogućnost poštedne operacije, ali je ključno da se otkrije dok je još mala. Nažalost, kada žena sama opipa promenu te veličine, često je već kasno za minimalno invazivni zahvat.”

Ova vrsta operacije najčešće se preporučuje ženama kod kojih je tumor manji od 2 cm, nije zahvatio limfne čvorove ili druge organe, i nalazi se na mestu koje omogućava uklanjanje bez narušavanja izgleda dojke. Odluku o poštednoj operaciji donosi multidisciplinarni tim, procenjujući veličinu i položaj tumora, kao i opšte zdravlje pacijentkinje.

Redovan samopregled, mamografija i ultrazvučni pregledi prema preporukama lekara ključni su za rano otkrivanje i mogućnost primene poštednih metoda lečenja. “Jedina efikasna mera za smanjenje smrtnosti od raka dojke je rano otkrivanje”, naglašava dr Počekovac. Preventivni pregledi su naročito važni za žene starije od 40 godina, ali i mlađe žene koje imaju pozitivnu porodičnu anamnezu treba da budu opreznije.

Za tačnu dijagnozu i izbor terapije, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili stručnim onkološkim timom.

Zamućen vid, duple slike i osetljivost na svetlost mogu ukazivati na ozbiljnu infekciju – važno je reagovati na vreme

Meningitis je ozbiljna infekcija moždanih ovojnica koja može brzo da ugrozi zdravlje, posebno kod mladih žena, tinejdžerki i dece. U Velikoj Britaniji nedavni porast slučajeva i smrtni ishodi među mladima ukazuju na značaj ranog prepoznavanja simptoma. Za razliku od tipičnih znakova poput visoke temperature, ukočenog vrata ili osipa, prvi simptomi meningitisa često se javljaju na očima i lako se mogu pomešati sa svakodnevnim umorom ili stresom. Ovo je posebno važno za žene koje su često izložene različitim obavezama i promenama ritma života.

Dr Krina Halai, oftalmolog, ističe: “Kod meningitisa, prvi simptomi mogu biti vrlo blagi – poput zamućenog vida, duplih slika, poteškoća sa koncentracijom ili zamora očiju – i zato ih mnogi ignorišu misleći da se radi o običnom umoru ili migreni.” Kada se ovakvi simptomi pojave zajedno sa drugim tegobama, mogu biti ozbiljan alarm. Jedan od često zanemarenih simptoma je preosetljivost na svetlost (fotofobija), pri čemu čak i slabije osvetljenje može izazvati neprijatan osećaj ili bol u očima. Ova pojava nastaje zbog upale moždanih ovojnica koje utiču na očne nerve, što može izazvati pojačano žmirkanje, glavobolju i otežano fokusiranje.

U nekim slučajevima, meningitis može izazvati trajno oštećenje očnog nerva, što vodi do gubitka vida ili promena u načinu na koji osoba vidi okolinu. “Kod određenih pacijenata, vid se može povratiti nakon lečenja, ali trajna oštećenja nisu retka”, objašnjava dr Halai.

Najveći rizik imaju bebe, mala deca, tinejdžeri i mladi odrasli, ali meningitis može pogoditi bilo koga. Pored očnih simptoma, mogu se javiti i visoka temperatura, jaka glavobolja, povraćanje, ukočen vrat, pospanost, konfuzija i osip koji ne bledi pod pritiskom. Simptomi se ne moraju javiti istovremeno niti u istom redosledu.

Ženama se posebno savetuje da obrate pažnju na neobične promene u vidu, naročito ako su praćene simptomima nalik gripu. Ako primetite zamućenje vida, pojačanu osetljivost na svetlost ili neobjašnjivu glavobolju, ne odlažite posetu lekaru. Pravovremeno prepoznavanje meningitisa može biti ključno za brz oporavak. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.