Stručnjaci objašnjavaju kada i kako koristiti dezinfekciona sredstva za bezbedan dom

Pravilna dezinfekcija doma postaje sve važnija tema za žene koje brinu o zdravlju porodice. U svakodnevnom životu, mnoge žene nakon kuvanja ili prosipanja hrane odmah primenjuju dezinfekciona sredstva. Međutim, stručnjaci napominju da dezinfekcija nije efikasna ako se ne koristi pravilno. Čišćenje i dezinfekcija nisu isto. Čišćenje uklanja prljavštinu i većinu mikroba. Dezinfekcija uništava preostale bakterije i viruse.

Kako pravilna dezinfekcija doma utiče na zdravlje žena

Ako niko u domaćinstvu nije bolestan, dovoljno je redovno čišćenje. Ipak, ako je neko prehlađen ili ima oslabljen imunitet, preporučuje se dodatna dezinfekcija doma. Površine koje dolaze u kontakt sa sirovim mesom posebno zahtevaju pažnju. Zbog toga je važno razlikovati kada je potrebno koristiti dezinfekciona sredstva.

Redosled čišćenja i dezinfekcije za optimalnu zaštitu

Prvo uklonite vidljivu prljavštinu i ostatke hrane. Zatim operite površinu sapunom ili deterdžentom i vodom. Na kraju, ako je potrebno, nanesite dezinfekciono sredstvo. Važno je ostaviti sredstvo da deluje onoliko dugo koliko piše na deklaraciji. Na taj način pravilna dezinfekcija doma pruža najbolju zaštitu. Ako je uputstvo naglasilo da je potrebno isprati sredstvo, naročito na površinama za pripremu hrane, to nikada ne preskačite.

Najčešće greške pri dezinfekciji i saveti stručnjaka

Mnoge žene, u žurbi, prebrišu sredstvo odmah nakon nanošenja. Međutim, to smanjuje njegovu efikasnost. Dr Marija Petrović, infektolog, naglašava: „Dezinfekciono sredstvo mora ostati na površini određeno vreme. Samo tako može uništiti bakterije i viruse.“ Takođe kaže: „Ako sredstvo obrišete odmah, nećete dobiti zaštitu koju očekujete.“ Osim toga, upotreba jakih hemikalija za svaku mrvicu nije preporučljiva. Koristite ih samo kada je zaista potrebno.

Praktični koraci za žene koje žele bezbedan dom

Pravilna dezinfekcija doma znači i brigu o zdravlju i izbegavanje prekomerne upotrebe hemikalija. Uvek pročitajte uputstvo na sredstvu i ostavite ga da deluje preporučeno vreme. Osim toga, redovno perite ruke i čistite sapunom i vodom. Na kraju, konsultujte se sa lekarom ako imate dileme o zdravlju članova porodice. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Stručnjaci upozoravaju na prženu hranu, gazirane sokove i crveno meso zbog povećanih rizika za žene

Mnoge žene u Srbiji redovno konzumiraju namirnice koje gastroenterolozi izbegavaju. Tema namirnice koje gastroenterolozi retko biraju sve je aktuelnija zbog porasta digestivnih tegoba kod žena. Pre svega, stručnjaci ističu da pržena hrana, gazirani sokovi i crveno meso mogu izazvati stomatološke probleme i uvećati rizik od ozbiljnih bolesti.

Kao rezultat savremenog načina života, žene se često susreću sa nadutošću, nelagodnošću u stomaku i poremećajem varenja. Ovi problemi mogu uticati na kvalitet svakodnevnog života. Ipak, pravilan izbor namirnica igra presudnu ulogu u prevenciji i očuvanju zdravlja.

Namirnice koje gastroenterolozi retko biraju i kako utiču na organizam

Pre svega, dr Harmony Allison, gastroenterološkinja iz Medicinskog centra Tufts, upozorava na visoko prerađene proteinske pločice. „Nikada ne jedem proteinske pločice. Obično su veoma prerađene i sadrže mnogo aditiva čija korist nije poznata“, naglašava dr Allison. Ove užine često izazivaju nadutost i gasove, naročito kod žena sa osetljivim stomakom. Osim toga, mogu doprineti nelagodnosti i povećati rizik od probavnih tegoba.

S druge strane, dr Reezvana Chowdhury sa Univerziteta Džons Hopkins ističe: „Izbegavam crveno meso, posebno odreske i hamburgere.“ Ona objašnjava da je crveno meso povezano sa većim rizikom od raka debelog creva (malignitet koji pogađa debelo crevo) i polipa (izraslina na sluzokoži creva). Takođe, ovakva hrana sadrži mnogo zasićenih masti, što može negativno uticati na srce i krvne sudove.

Pržena i gazirana hrana – dodatni rizici za žene

Žene često biraju pohovanu piletinu i prženu ribu, ali ovakav način pripreme nosi dodatne rizike. Dr Mahmud Ganuom ističe da pržena hrana može narušiti ravnotežu crevnog mikrobioma (korisne bakterije u crevima). „Studije su pokazale da ulje za prženje može nepovoljno da utiče na crevni mikrobiom“, kaže dr Ganuom. Kao rezultat, pržena hrana može usporiti varenje i povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Pored toga, redovno konzumiranje gaziranih i zaslađenih pića donosi niz problema. Dr Sajmon C. Metjuz sa Univerziteta Džons Hopkins objašnjava: „Iako se lako piju, ova pića povezana su sa hroničnim stanjima poput dijabetesa i bolesti srca.“ Gazirani sokovi često izazivaju nadutost, podrigivanje i refluks (vraćanje želudačne kiseline u jednjak), što je neprijatno posebno za žene sa osetljivim stomakom.

Praktični saveti za zdrav izbor hrane

Na kraju, važno je istaći da povremena konzumacija ovih namirnica neće značajno narušiti zdravlje. Međutim, stručnjaci savetuju da prženu i visoko prerađenu hranu zamenite kuvanim, pečenim ili svežim obrocima. Gazirana pića možete zameniti vodom ili biljnim čajevima. Na taj način, možete očuvati zdravlje creva i smanjiti rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 (bolest kada telo ne koristi insulin pravilno) i srčanih bolesti.

Zapravo, zdrav mikrobiom i dobro varenje počinju od svakodnevnih izbora. Ako imate česte stomačne tegobe, obavezno se obratite lekaru radi tačne dijagnoze i saveta.

Istraživanje pokazuje da svakodnevno penjanje uz stepenice može smanjiti rizik od smrti usled bolesti srca za 39 odsto

Nova analiza koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Istočna Anglija i Univerzitetske bolnice Norfolk i Norwich donosi važne vesti za žene koje brinu o svom zdravlju. Pre svega, rezultati ukazuju da penjanje uz stepenice može smanjiti rizik od smrti zbog bolesti srca za čak 39 odsto. Zbog toga je ova svakodnevna aktivnost važna tema za sve žene, posebno jer su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrti među ženskom populacijom širom sveta. Istraživanje je obuhvatilo 480.479 odraslih osoba, a naučnici su analizirali podatke iz devet prethodnih studija i pratili učesnike tokom više godina.

Međutim, podaci pokazuju i druge koristi. Osim što penjanje uz stepenice utiče na bolju zaštitu srca, žene koje su svakodnevno izbegavale lift imale su 24 odsto manji rizik od smrti iz bilo kog razloga. Na taj način, i male promene u rutini mogu doprineti boljem zdravlju i dugovečnosti. Kao rezultat, čak i penjanje uz 60 do 70 stepenika dnevno može biti dovoljno da se primeti pozitivan efekat na zdravlje.

Kako penjanje uz stepenice štiti žensko srce

Zapravo, penjanje uz stepenice je intenzivnija fizička aktivnost koja brzo podiže puls i angažuje velike mišiće nogu. Štaviše, ova navika ne zahteva posebnu opremu, dodatno vreme ili odlazak u teretanu. Pored toga, žene koje vode računa o fizičkoj aktivnosti mogu ovim jednostavnim korakom poboljšati svoju kondiciju i ojačati srce. S druge strane, istraživači napominju da studija pokazuje povezanost, ali ne i direktnu uzročnost. To znači da, iako je primećeno manje bolesti srca kod onih koje često biraju stepenice, ova navika nije jedini razlog za bolje zdravlje.

Praktični saveti za uvođenje penjanja uz stepenice

Za mnoge žene, svakodnevne obaveze ostavljaju malo prostora za fizičku aktivnost. Ipak, penjanje uz stepenice lako se može uklopiti u svakodnevicu. Na primer, umesto lifta, birajte stepenice kod kuće ili na poslu. Takođe, ako živite u zgradi, već šest spratova dnevno može doneti značajne koristi. Osim toga, nije potrebno penjati mnogo stepenika odjednom; i nekoliko minuta raspoređenih tokom dana ima pozitivan efekat. Zbog toga je ova navika jednostavna, a doprinosi zdravlju srca i ukupnoj kondiciji.

Dr Pol Druri, kardiolog, ističe: „Čak i epizode kretanja koje traju jedan ili dva minuta, ako se ponavljaju više puta tokom dana, mogu se sabirati i značajno smanjiti rizik od kardiovaskularnih događaja.“

Zašto je ova aktivnost posebno važna za žene

Žene su često izložene višestrukim obavezama i stresu, što može dodatno povećati rizik od bolesti srca. Međutim, svakodnevno penjanje uz stepenice je jednostavan način da brinete o sebi bez dodatnih troškova. Osim toga, svako povećanje fizičke aktivnosti, bez obzira na intenzitet, doprinosi boljem zdravlju i dugovečnosti. Ipak, važno je napomenuti da penjanje uz stepenice ne zamenjuje druge preporučene mere za prevenciju bolesti srca. Pre svega, balansirana ishrana, redovne medicinske kontrole i izbegavanje duvanskih proizvoda ostaju ključni faktori.

Na kraju, ako imate bilo kakve zdravstvene dileme ili simptome, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.